Prema analizi Ministarstva prostora preko milion domaćinstava u Srbiji nema mogućnosti da obezbedi potrebnu količinu energije za zdrav život. A kako bi se čuvala energija unutar objekta, što podrazumevaju mere energetske tranzicije, neophodna su određena ulaganja i ekonomski standard koji građani Srbije uglavnom nemaju
Ako trošimo duplo više energije nego države članice Evropske unije, da li možemo i da je platimo? Odgovor je negativan.
U Srbiji preko milion domaćinstava živi u energetskom siromaštvu, što prema definiciji znači da žive u stanju u kojem domaćinstvo nema mogućnosti da obezbedi količinu energije koja je neophodna za zdrav i dostojanstven život i to na način koji ne ugrožava druge osnovne životne potrebe domaćinstva ili šire zajednice.
Naime, mere energetske tranzicije neophodne su kako bi se energija čuvala unutar objekta, a to dalje zahteva određena ulaganja i ekonomski standard koji građani Srbije uglavnom nemaju.
Ovo je jedan od zaključaka Analize efekata mera energetske efikasnosti na priuštivost stanovanja, publikacije Ministarstva prostora, koja je danas predstavljena. Njen autor je Nikola Vujković, ekspert za energetsku efikasnost.
Država mora mnogo više da se uključi
Analize stambenog fonda pokazuju da čak 85 odsto zgrada u Srbiji ne zadovoljava minimalne standarde energetske efikasnosti. Takođe, sektor zgrada je svuda u svetu veliki potrošač energije. U Evropi one troše 40 odsto ukupne energije, dok u Srbiji taj broj dostiže čak 60 odsto. Prosečna potrošnja energije za grejanje u evropskim zemljama iznosi oko 70 kWh/m2 godišnje. Nasuprot tome, u Srbiji je prosečna potrošnja gotovo dvostruko veća, dostižući oko 150 kWh/m2 godišnje, navodi se u Analizi.
Implementacija mera energetske efikasnosti može da bude surova prema onim građanima koji su lošijeg ekonomskog statusa, a takvih je u Srbiji mnogo.
Kako se to ne bi dogodilo, ključno je da se država aktivno uključi u povećanje energetske efikasnosti zgrada, ali, što je još važnije, objekata porodičnog stanovanja, kako bi ove mere obuhvatile one kojima su najviše potrebne, piše u Analizi.
Mere koje država trenutno sprovodi jedva da dotiču ovaj sloj društva, odnosno, odnose se na smanjenje računa za električnu energiju, daljinsko grejanje i gas, što ne predstavlja značajnu pomoć, jer se ovaj tip domaćinstva uglavnom greje na drva ili ugalj.
Mere koje bi za početak pomogle bile bi zamena individualnih ložišta efikasnijim, subvencije za ogrev i veće subvencije za zamenu stolarije, izolacije i instalacija, navodi se u Analizi.
Rezultat ovih mera bili bi manji računi za struju, manji troškovi stanovanja i više mogućnosti za kvalitetan život većeg broja građana.
Bogati i siromašni
Ne bi bilo dobro da kroz energetsku tranziciju prođe samo bogatiji sloj društva, a siromašniji ostane sa velikim računima i hladnim, neosvetljenim kućama, zarobljen u spirali siromaštva.
“Energetska tranzicija će biti uspešna samo ako iz nje niko ne bude izostavljen, u suprotnom, neće doći do smanjenja zagađenja, ni potrebnog smanjenja emisije čestica štetnih po javno zdravlje, a jaz u društvu će se značajno produbiti”, stoji u uvodu Analize.
Dan nakon što je Aleksandar Vučić objavio insajdersku informaciju o ceni prodaje NIS-a, akcije MOL-a vinule su se na istorijski maksimum. Investitorima se, kažu stručnjaci, posebno dopalo što će konkurentsko preduzeće otići za „male pare“
„Istorijski rast cene zlata je znak bežanja od SAD i dolara“, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović. Srbija je profitirala zbog prethodnog gomilanja zlatnih rezervi, dok zapadna finansijska tržišta imaju problem
Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Zašto svakih nekoliko godina Elektrodistribucija nepogrešivo omane i doda po koju nulu na račun za struju? I zašto se ti propusti svaki put dešavaju u januaru
Prosečna plata u Srbiji iznosi tačno 111.987 dinara, kaže zvanična statistika. Samo što je malo ko zaista i dobija
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
