U Srbiji preko milion domaćinstava živi u energetskom siromaštvu

Ako trošimo duplo više energije nego države članice Evropske unije, da li možemo i da je platimo? Odgovor je negativan.

U Srbiji preko milion domaćinstava živi u energetskom siromaštvu, što prema definiciji znači da žive u stanju u kojem domaćinstvo nema mogućnosti da obezbedi količinu energije koja je neophodna za zdrav i dostojanstven život i to na način koji ne ugrožava druge osnovne životne potrebe domaćinstva ili šire zajednice.

Naime, mere energetske tranzicije neophodne su kako bi se energija čuvala unutar objekta, a to dalje zahteva određena ulaganja i ekonomski standard koji građani Srbije uglavnom nemaju.

Ovo je jedan od zaključaka Analize efekata mera energetske efikasnosti na priuštivost stanovanja, publikacije Ministarstva prostora, koja je danas predstavljena. Njen autor je Nikola Vujković, ekspert za energetsku efikasnost.

Država mora mnogo više da se uključi

Analize stambenog fonda pokazuju da čak 85 odsto zgrada u Srbiji ne zadovoljava minimalne standarde energetske efikasnosti. Takođe, sektor zgrada je svuda u svetu veliki potrošač energije. U Evropi one troše 40 odsto ukupne energije, dok u Srbiji taj broj dostiže čak 60 odsto. Prosečna potrošnja energije za grejanje u evropskim zemljama iznosi oko 70 kWh/m2 godišnje. Nasuprot tome, u Srbiji je prosečna potrošnja gotovo dvostruko veća, dostižući oko 150 kWh/m2 godišnje, navodi se u Analizi.

Implementacija mera energetske efikasnosti može da bude surova prema onim građanima koji su lošijeg ekonomskog statusa, a takvih je u Srbiji mnogo.

Kako se to ne bi dogodilo, ključno je da se država aktivno uključi u povećanje energetske efikasnosti zgrada, ali, što je još važnije, objekata porodičnog stanovanja, kako bi ove mere obuhvatile one kojima su najviše potrebne, piše u Analizi.

Mere koje država trenutno sprovodi jedva da dotiču ovaj sloj društva, odnosno, odnose se na smanjenje računa za električnu energiju, daljinsko grejanje i gas, što ne predstavlja značajnu pomoć, jer se ovaj tip domaćinstva uglavnom greje na drva ili ugalj.

Mere koje bi za početak pomogle bile bi zamena individualnih ložišta efikasnijim, subvencije za ogrev i veće subvencije za zamenu stolarije, izolacije i instalacija, navodi se u Analizi.

Rezultat ovih mera bili bi manji računi za struju, manji troškovi stanovanja i više mogućnosti za kvalitetan život većeg broja građana.

Bogati i siromašni

Ne bi bilo dobro da kroz energetsku tranziciju prođe samo bogatiji sloj društva, a siromašniji ostane sa velikim računima i hladnim, neosvetljenim kućama, zarobljen u spirali siromaštva.

“Energetska tranzicija će biti uspešna samo ako iz nje niko ne bude izostavljen, u suprotnom, neće doći do smanjenja zagađenja, ni potrebnog smanjenja emisije čestica štetnih po javno zdravlje, a jaz u društvu će se značajno produbiti”, stoji u uvodu Analize.