Prema analizi Ministarstva prostora preko milion domaćinstava u Srbiji nema mogućnosti da obezbedi potrebnu količinu energije za zdrav život. A kako bi se čuvala energija unutar objekta, što podrazumevaju mere energetske tranzicije, neophodna su određena ulaganja i ekonomski standard koji građani Srbije uglavnom nemaju
Ako trošimo duplo više energije nego države članice Evropske unije, da li možemo i da je platimo? Odgovor je negativan.
U Srbiji preko milion domaćinstava živi u energetskom siromaštvu, što prema definiciji znači da žive u stanju u kojem domaćinstvo nema mogućnosti da obezbedi količinu energije koja je neophodna za zdrav i dostojanstven život i to na način koji ne ugrožava druge osnovne životne potrebe domaćinstva ili šire zajednice.
Naime, mere energetske tranzicije neophodne su kako bi se energija čuvala unutar objekta, a to dalje zahteva određena ulaganja i ekonomski standard koji građani Srbije uglavnom nemaju.
Ovo je jedan od zaključaka Analize efekata mera energetske efikasnosti na priuštivost stanovanja, publikacije Ministarstva prostora, koja je danas predstavljena. Njen autor je Nikola Vujković, ekspert za energetsku efikasnost.
Država mora mnogo više da se uključi
Analize stambenog fonda pokazuju da čak 85 odsto zgrada u Srbiji ne zadovoljava minimalne standarde energetske efikasnosti. Takođe, sektor zgrada je svuda u svetu veliki potrošač energije. U Evropi one troše 40 odsto ukupne energije, dok u Srbiji taj broj dostiže čak 60 odsto. Prosečna potrošnja energije za grejanje u evropskim zemljama iznosi oko 70 kWh/m2 godišnje. Nasuprot tome, u Srbiji je prosečna potrošnja gotovo dvostruko veća, dostižući oko 150 kWh/m2 godišnje, navodi se u Analizi.
Implementacija mera energetske efikasnosti može da bude surova prema onim građanima koji su lošijeg ekonomskog statusa, a takvih je u Srbiji mnogo.
Kako se to ne bi dogodilo, ključno je da se država aktivno uključi u povećanje energetske efikasnosti zgrada, ali, što je još važnije, objekata porodičnog stanovanja, kako bi ove mere obuhvatile one kojima su najviše potrebne, piše u Analizi.
Mere koje država trenutno sprovodi jedva da dotiču ovaj sloj društva, odnosno, odnose se na smanjenje računa za električnu energiju, daljinsko grejanje i gas, što ne predstavlja značajnu pomoć, jer se ovaj tip domaćinstva uglavnom greje na drva ili ugalj.
Mere koje bi za početak pomogle bile bi zamena individualnih ložišta efikasnijim, subvencije za ogrev i veće subvencije za zamenu stolarije, izolacije i instalacija, navodi se u Analizi.
Rezultat ovih mera bili bi manji računi za struju, manji troškovi stanovanja i više mogućnosti za kvalitetan život većeg broja građana.
Bogati i siromašni
Ne bi bilo dobro da kroz energetsku tranziciju prođe samo bogatiji sloj društva, a siromašniji ostane sa velikim računima i hladnim, neosvetljenim kućama, zarobljen u spirali siromaštva.
“Energetska tranzicija će biti uspešna samo ako iz nje niko ne bude izostavljen, u suprotnom, neće doći do smanjenja zagađenja, ni potrebnog smanjenja emisije čestica štetnih po javno zdravlje, a jaz u društvu će se značajno produbiti”, stoji u uvodu Analize.
Kineska državljanka tvrdi za N1 da je gotovo 16 meseci radila bez radne dozvole u fabrici autodelova Mint u Loznici. Jednom mesečno je, sledeći uputstva poslodavca, izlazila iz Srbije zbog obnavljanja turističke vize
Izmenama Plana generalne regulacije omogućilo bi se da se zemljište i objekti namenjeni javnim službama, kao što su škole, vrtići ili domovi zdravlja, prenamene u privatne i komercijalne sadržaje
Od 38 evropskih zemalja, samo je u njih pet čokolada poskupela više nego u Srbiji. To ne može da se objasni samo spoljnim faktorima, odnosno rastom cene kakaoa na svetskom tržištu
Povodom neistinite interpretacije najnovije projekcije inflacije Narodne banke Srbije od strane portala „Vreme“ koristimo priliku da još jednom ponovimo detalje februarske projekcije inflacije
Iako guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković tvrdi da ne očekuje značajan skok cena u prodavnicama, zvanični podaci institucije koju vodi ipak pokazuju drugačije
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
