Sunovrat stranih investicija u Srbiji: Neizvesnost, korupcija, manjak radne snage

Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra dok je u istom periodu lane ostvareno 3,8 milijardi, a za celu 2024. rekordne 5,2 milijarde.

Vlast je za taj pad investicija optužila globalna kretanja i političku nestabilnost u zemlji aludirajući na studentske i građanske proteste, ali strane kompanije koje posluju u Srbiji za zastoj u ulaganjima navode čitavu lepezu drugih uzroka koji „idu i na dušu“ državi, piše Demostat.

O ozbiljnosti situacije govore i najavljene tužbe protiv Srbije. Holandsko-belgijski lanac Ahold Delez objavio je da traži arbitražu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID) u Vašingtonu.

Kompanija koja upravlja najvećim maloprodajnim sistemom Maxi i Shop&Go prodavnica u Srbiji, u arbitražnu proceduru ulazi zbog ograničenja marži na 20 odsto za tri četvrtine asortimana, koje je Vlada Srbije uvela prošlog septembra sa važenjem do februara ove godine.

Većina investicionu klimu smarta lošom

Da se strane kompanije premišljaju oko investiranja u Srbiji, pokazalo je i istraživanje Demostata u kome je početkom decembra prošle godine i krajem januara ove anketirano 200 firmi metodom slučajnog uzorka sa spiska od 800 stranih investicija iz baze NALED-a od 2000. pa nadalje.

Među ispitanicama je 148 kompanija sa stranim kapitalom i 52 sa mešovitim, dok razvrstane po veličini, regionima i delatnosti, odražavaju strukturi privrednih subjekata u zemlji.

Prema najnovijem istraživanju, u odnosu na strane kompanije koje investicionu klimu u Srbiji smatraju dobrom, dvostruko je više onih koje je smatraju lošom ili veoma lošom.

Na pitanje kako ocenjuju investicionu klimu u Srbiji, dvostruko više njih, 39 odsto smatra da je „loša“ ili „veoma loša“, u odnosu na 17 odsto koji kažu da je „dobra“. Svega jedan odsto misli da je investicioni ambijent „veoma dobar“ dok se za ocenu „neutralno“ opredelilo 43 odsto firmi.

Takav ambijent mnogo više pogađa mala i mikro preduzeća gde se od ukupnog broja anketiranih u toj kategoriji ispitanika čak 46,2 odsto opredelilo za ocenu „veoma loša“ a među onima koji su rekli da je samo „loše“, 23,1 odsto su iz te kategorije firmi.

Prema delatnostima, s obzirom na to da je anketa rađena u decembru, kada je uveliko bila na snazi uredba o ograničavanju marži u velikim marketima, nije neobično što je najveći broj nezadovoljnih investicionom klimom upravo iz sektora trgovine, koji je ocenu „veoma loše“ dao u 46,2 odsto odgovora. Sledi oblast usluga sa 30,8 odsto istih odgovora, proizvodnja u 15,4 odsto i energetika u 7,7 odsto.

Korupcija i radna snaga najveći problem

Ono što bi dodatno trebalo da alarmira kreatore ekonomske politike su rezultati dobijeni na pitanje kako firme u poređenju sa prethodne dve-tri godine ocenjuju investicionu klimu. Naime, u grupi firmi koja je ranije ambijent ocenila kao „veoma loš“, 69,2 odsto smatra da je ovogodišnja klima „značajno lošija“, 23,1 odsto da je „nešto lošija“, a tek 7,7 odsto da je „približno ista“.

Prvi put se, u odgovoru na pitanje „Koje su najveće prepreke za ulaganje u Srbiji?“ visoko rangirana nalazi politička neizvesnost i korupcija. Ta dva odgovora posebno dominiraju u grupi firmi koja je investicionu klimu ocenila kao „veoma lošu“ – čak 69,2 odsto predstavnika preduzeća je to navelo kao glavnu prepreku

Odmah iza političke neizvesnosti i korupcije sledi „makroekonomska neizvesnost“, „nedostatak radne snage“ i „poresko opterećenje“, administracija i birokratija, loša komunikacija sa lokalnom administracijom.

Firme koje su investicionu klimu ocenile kao „neutralnu“, najviše brine politička neizvesnost, a one koje su se opredelile za dobru ocenu, strepe od političke neizvesnosti i nedostatka radne snage.

Da u narednom periodu ne treba očekivati velika ulaganja od firmi koje sa stranim ili mešovitim kapitalu posluju u Srbiji, potvrdilo je i ovo Demostatovo istraživanje jer je 10 odsto predstavnika kompanija izjavilo da će u naredne tri godine smanjiti svoja ulaganja.

Dok je čak polovina svih anketiranih rekla da će zadržati sadašnji nivo. Umereno povećanje investicija očekuje manje od trećine kompanija, a značajno tek šest odsto ispitanih.

Izvor: Demostat