Pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna lanca zbog povrede konkurencije na tržištu zaključivanjem restriktivnog sporazuma, odnosno dogovaranja istih cena za određene proizvode
Zbog sumnje da su dogovarali cene Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri trgovinska lanca: Delez, Merkator S, DIS i Univereksport.
Komisija za zaštitu konkurencije je 10. oktobra pokrenula postupak protiv društava Delez Srbija (vlasnik Maxi prodavnica), Mercator S, Univereksport i DIS, zbog povrede konkurencije na tržištu zaključivanjem restriktivnog sporazuma, odnosno dogovaranjem istih cena za određene proizvode.
„Komisija je izvršila nenajavljeni uviđaj u njihovim prostorijama, a nenajavljni uviđaj je istovremeno izvršen i u poslovnim prostorijama društva Cenoteka, kao trećeg lica. Postupak je pokrenut zbog osnovane pretpostavke Komisije da su pomenuti trgovinski lanci izvršili povredu konkurencije zaključenjem restriktivnog sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije“, navodi se u saopštenju Komisije.
Komisija, kako se ističe, sprovodi sektorsku analizu stanja i uslova konkurencije na tržištima određenih prehrambenih proizvoda na teritoriji Republike Srbije u periodu od 2018. do 2022. godine. Kako su pojedini nalazi uslovili potrebu za daljom i detaljnijom analizom, Komisija je ispitivala uslove konkurencije na tržištu maloprodaje za veći broj prehrambenih proizvoda.
„Detaljnija analiza je izvršena praćenjem odabranih proizvoda kod maloprodavaca protiv kojih je pokrenut postupak, a koji, prema javno dostupnim podacima iz finansijskih izveštaja koje objavljuje Agencija za privredne registre Republike Srbije, ukupno čine preko 50 odsto tržišta maloprodaje na teritoriji Republike Srbije. Tako je Komisija, tokom više meseci praćenja kretanje cena za 35 izabranih proizvoda, konstatovala da su u maloprodajnim lancima za posmatrane proizvode cene identične“, stoji u saopštenju.
Porast cena duplo veći od inflatornih pritisaka
Nakon toga Komisija je za 45 proizvoda tokom avgusta 2024. godine upoređivala cene kod stranaka u postupku, uz dodatak još jednog maloprodavca.
„Na osnovu svih sprovedenih analiza Komisija je izvela sledeće zaključke: Tržište maloprodaje u Srbiji je ostvarilo je vrednosni rast u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad, u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine porast cena u maloprodaji je bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka. U periodu od 2016. godine do 2023. godine konstatovan je značajan rast prihoda i bruto marži, odnosno profitabilnosti posmatranih učesnika na tržištu, što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti“, navodi Komisija.
Takođe, u periodu višemesečnog praćenja (april – septembar 2024. godine) redovne cene osam proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) kod svih posmatranih maloprodavaca su bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke, konstatuje se u saopštenju.
„Vrednost potrošačke korpe koja sadrži 45 odabranih proizvoda se neznatno razlikuje između stranaka u postupku, dok je znatno niža u maloprodajnom objektu koji ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke“, dodaje se.
Skoro 12 miliona dinara dato je bez javnog tendera preduzetniku Dejanu Mitovu koji ima studio za prostorni dizajn Modelart arhitekti za izradu i servisiranje maketa za izložbu EXPO 2027
Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u Srbiji trenutno radi oko 100.000 stranaca
Nakon usvajanja žalbe Ministarstva poljoprivrede i ukidanja rešenja o pasivizaciji seoskih domaćinstava Đoke Ćurčića, Predraga Veljkovića i Zlatka Kokanovića, Ćurčić je rekao da njegovo udruženje ne odustaje od protesta, koji je najavljen u nedelju u 16 sati na Slaviji
Gradonačelnik Beograda najavio je da će javni prevoz u 2025. godini biti besplatan. Stručnjaci kažu da se ovom odlukom samo cementira loše stanje u gradu i teška finansijska situacija
„Osnovna znanja iz finansija su u Srbiji na niskom nivou i treba da postanu deo obrazovnog procesa od najranijeg uzrasta", istakla je voditeljka ovog pokdasta Slađana Benković
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
