Kako je moguće da je dozvoljeni minus, inače najskuplja bankarska usluga, skuplji od nedozvoljenog?
Podaci Narodne banke Srbije kraja aprila ove godine pokazuju da je prosek kamate dozvoljenog minusa u 17 poslovnih banaka u Srbiji 17,49 odsto, dok je prosečna cena nedozvoljenog prekoračenja po tekućem računu u istim tim bankama 15,87 odsto, piše Biznis.rs.
Za razliku od dozvoljenog minusa, bankarskog proizvoda koji je korisniku na korišćenje odobrila banka u kojoj ima tekući račun, nedozvoljeni minus je zaduženje koje nastaje kada se sa računa potroši novac kojeg klijent uopšte nema.
Najčešće nastaje prekoračenjem limita ugovorenog dozvoljenog minusa, ali i u nekim drugim slučajevima u kojima treba izvršiti naplatu, a na računu klijenta nema više sredstava.
„Nedozvoljeni minus nije proizvod i klijent ne može da koristi sredstva koja nema da nešto plati. Najčešće se dešava da banka naplati održavanje ili skine ratu kredita, pa klijent tako ‘ode u nedozvoljeni minus’ i na to je propisana kamata po zakonu koja je svuda ista“, kazali su u jednoj poslovnoj banci za Biznis.rs.
Propisana zatezna kamata po zakonu iznosi – referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije plus osam odsto, što je u ovom momentu 13,75 odsto.
Nedozvoljeni minus osim angažovanja sredstava banke za koje ne postoji garancija obično znači i dodatne troškove, pa banke u ovom slučaju zaračunavaju i dodatne administrativne naknade za opomene ili praćenje nepodmirenih dugovanja, kao i za blokadu kartica.
Kada se ti troškovi saberu sa zakonskom zateznom kamatom dobijamo u proseku kamatu na nedozvoljeno korišćenje sredstava banaka u Srbiji od skoro 16 odsto.
„Evidentno je da je kamata u koju su uračunati svi ovi troškovi niža od one koje banke naplaćuju na dozvoljeni minus, odnosno unapred odobreni kredit sa čijim su se korišćenjem saglasile i za koji imaju obezbeđenje, što u najmanju ruku deluje nelogično“, zaključuje Biznis.rs u analizi.
Izvor: Biznis.rs
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Od kako je Viktor Orban izgubio izbore u Mađarskoj, čini se da poslovni odnosi Srbije sa dojučerašnjim bliskim prijateljima „štucaju“ na svim poljima. Je li zaista tako?
Dok se ekonosmki sistem Srbije formalno usklađuje sa evropskim pravilima, gotovo polovina ugovora koje država zaključuje i dalje se realizuje van redovnih procedura javnih nabavki, upozorava Fiskalni savet
Šta pokazuje analiza Fiskalnog saveta o predlogu budžeta za 2026?
Država Srbija i Wizz air se preko medija prepucavaju već danima. Nije jasno šta se krije iza ovog rata saopštenjima i poruka direktora
Nemačka je u krizi, i to ne prolaznoj. Kako se krajnja desnica i krajnja levica u Berlinu postavlja prema tom lomu i šta bi to značilo za radnice i radnike na eksploatisanoj periferiji kao što je Srbija?
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Si, Tramp, Putin i Dan srpske diplomatije
Nepodnošljiva lakoća šibicarenja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
