Kako je moguće da je dozvoljeni minus, inače najskuplja bankarska usluga, skuplji od nedozvoljenog?
Podaci Narodne banke Srbije kraja aprila ove godine pokazuju da je prosek kamate dozvoljenog minusa u 17 poslovnih banaka u Srbiji 17,49 odsto, dok je prosečna cena nedozvoljenog prekoračenja po tekućem računu u istim tim bankama 15,87 odsto, piše Biznis.rs.
Za razliku od dozvoljenog minusa, bankarskog proizvoda koji je korisniku na korišćenje odobrila banka u kojoj ima tekući račun, nedozvoljeni minus je zaduženje koje nastaje kada se sa računa potroši novac kojeg klijent uopšte nema.
Najčešće nastaje prekoračenjem limita ugovorenog dozvoljenog minusa, ali i u nekim drugim slučajevima u kojima treba izvršiti naplatu, a na računu klijenta nema više sredstava.
„Nedozvoljeni minus nije proizvod i klijent ne može da koristi sredstva koja nema da nešto plati. Najčešće se dešava da banka naplati održavanje ili skine ratu kredita, pa klijent tako ‘ode u nedozvoljeni minus’ i na to je propisana kamata po zakonu koja je svuda ista“, kazali su u jednoj poslovnoj banci za Biznis.rs.
Propisana zatezna kamata po zakonu iznosi – referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije plus osam odsto, što je u ovom momentu 13,75 odsto.
Nedozvoljeni minus osim angažovanja sredstava banke za koje ne postoji garancija obično znači i dodatne troškove, pa banke u ovom slučaju zaračunavaju i dodatne administrativne naknade za opomene ili praćenje nepodmirenih dugovanja, kao i za blokadu kartica.
Kada se ti troškovi saberu sa zakonskom zateznom kamatom dobijamo u proseku kamatu na nedozvoljeno korišćenje sredstava banaka u Srbiji od skoro 16 odsto.
„Evidentno je da je kamata u koju su uračunati svi ovi troškovi niža od one koje banke naplaćuju na dozvoljeni minus, odnosno unapred odobreni kredit sa čijim su se korišćenjem saglasile i za koji imaju obezbeđenje, što u najmanju ruku deluje nelogično“, zaključuje Biznis.rs u analizi.
Izvor: Biznis.rs
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Energetska sigurnost Srbije i dalje delom zavisi od ruskog gasa i ograničenih skladišnih kapaciteta za isti. Iako se o promeni takve politike govori godinama, konkretnih pomaka nema
Za dostojanstven život u Srbiji potrebno je oko 154.000 dinara mesečno, a prosečna plata je gotovo 30 hiljada dinara niža. Za one koji rade za minimalac, razlika je još veća
Isplata jednokratne novčane pomoći od 6.000 dinara traje do danas, 25. septembra. Ali građani mogu ovaj iznos i kasnije da podignu
Fabrika obuće Vero iz Apatina pokrenula je likvidaciju. Kompanija je zapošljavala oko 300 ljudi, a 90 radnika je do sada dobilo otkaz
Računi za struju pojedinih građana biće niži tokom predstojeće grejne sezone. Ko sve spada u tu kategoriju
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
