Desetak dana pre nego što mi je istekao rok dozvoljenog prekoračenja minusa, telefonirala sam banci da se raspitam o proceduri kako da ga produžim.
Rekli su mi da imam dve opcije: ili da dođem u ekspozituru, ili da sve obavim putem aplikacije. Naravno da sam izabrala drugu varijantu. Međutim, kad sam kliknula tamo gde treba, pojavio se natpis da ne mogu da mi pruže tu uslugu.
Prekid u softveru
U banci su mi rekli da je verovatno došlo do nekog prekida u softveru, te da probam opet. Probala sam narednih nekoliko dana, bezuspešno.
Opet sam ih zvala, i saznala da koleginica s kojom sam prošli put razgovarala nije proveravala da li sam penzioner, verovatno ju je prevario moj mladalački glas. Nisam mogla da verujem šta čujem!
Epilog je da potrebna opcija na aplikaciji ne radi za klijente koji su u penziji, ali samo trenutno, u toku je, kažu, popravka softvera, ne zna se kada će biti rešen, pa je zato najbolje da dođem u ekspozituru.
Ne postoji minus
I, tako je i bilo. Potpisala sam sve što je trebalo, uz obećanje da ću potvrdu o odobrenju svog zahteva dobiti mejlom za dan-dva.
Posle nedelju dana mejlom sam dobila obaveštenje da su sve moje obaveze prema banci podmirene, ili već tako nekako, u kome nije bilo ni reči o dozvoljenom minusu.
Desetak dana nakon što sam bila u ekspozituri i ne znam koliko dana nakon datuma kad mi je istekao prethodni dozvoljeni minus, dobila sam mejl koji je potpisala savetnica za fizička lica da ne može da me dobije telefonom (???), i da ne može da mi odobri zahtev za produženje dozvoljenog minusa zato što sam u minusu.
Nisam bila u minusu, kako tog dana tako i mesecima ranije, što je lako vidljivo na aplikaciji.
Telefonirala sam joj i tražila objašnjenje. Izvinila se, verovatno je došlo do neke greške, rekla je, sad i ona vidi da nisam u minusu, uskoro će mi se javiti.
Posle nekoliko dana pozvala sam ja nju. Smušeno je odgovarala na moja pitanja, opet govorila da joj se pokazuje minus, ne zna koliki je ni odakle mi, da ne brinem jer podaci na mojoj aplikaciji su sigurno tačni, ali ipak jedino što može da mi kaže je da mi zahtev nije odobren.
Tražila sam da o tome dobijem pismeno objašnjenje.
Niko mi nije ništa odgovorio, a savetnica više ne odgovara na moje pozive.
Pravi razlog
Posle sam čula da su me odbili zbog godina. Koleginica mi je rekla da su njoj u jednoj drugoj banci odbili taj isti zahtev, s tim što su joj lepo i pošteno rekli da je to zbog njenih godina. Posle sam saznala isto to i za treću banku.
Neću sada da vrištim o očiglednoj diskriminaciji starijih ljudi, niti da elaboriram šta to govori o bankama i njihovom odnosu prema klijentima od čijeg novca žive. Jer banka ima prava na svoja pravila a ja mogu samo da ih prihvatim ili da penziju držim u slamarici.
Ne razumem se u bankarstvo, ali mogu da pretpostavim da u slučaju smrti penzionera koji koristi dozvoljeni minus banka može da ima gubitak ukoliko je penzioner potrošio iznos dozvoljenog minusa. Kad penzioner umre, PIO fond ga briše, pa banka ne može da nadoknadi to što je ovaj na kraju života potrošio.
I to razumem, niko ne treba da ima štetu zbog mene, pa čak ni banka u kojoj sam od kako je osnovana i koja je sve te godine ipak imala koristi od mene.
Međutim, zar ne bi moglo da sve ovo prođe bez ponižavanja penzionera nekakvim ugovorom sa državom čiji predsednik tvrdi da su mu penzioneri najmiliji/najvažniji deo stanovništva? Nešto sa PIO fondom?
Nekako sam sigurna da bi moglo, samo kad bi se htelo. I kad predsednik ne bi govorio ono što delom ne može da dokaže.
Uzajamno poštovanje
Kako god. Ono što je sigurno, je da banka nema nikakvog razloga da mi, pod jedan – ne predoči pravilo o godinama zbog kog ću možda biti odbijena , a pod dva – da pismeno odgovori na moj zahtev i da svoju odluku obrazloži pravnim argumentima.
To je sve što hoću: ako ja poštujem njihova pravila čak i kad me diskriminišu, očekujem da i oni poštuju mene, svog klijenta, i da mi kažu istinu.
Juče sam čula da je to pravilo o godinama samo instrukcija, da ne postoji na papiru. Nisam ni pokušala da proverim da li je ta informacija tačna.
Nebitno je, u obe varijante – sramota je.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
