Dok se strane kompanije povlače i radnici ostaju bez posla, država novim investitorima deli milione. Kineski Fine Stamping dobija tako sedam miliona evra za pogon u Apatinu
Dok brojne strane firme odlaze iz Srbije, ostavljajući hiljade ljudi bez primanja i posla, neki novi stranci nastavljaju da dobijaju državne subvencije za razvoj poslovanja i zapošljavanje.
Ministarstvo privrede Srbije saopštilo je da je pristalo da obezbedi subvenciju od sedam miliona evra kineskom proizvođaču jezgara za elektromotore Fine Stamping za razvoj fabrike u Apatinu, koju je otvorio u novembru prošle godine, piše poslovni portal SeeNews.
Prema ugovoru o subvenciji potpisanom 12. decembra 2025. godine, Fine Stamping se obavezao da uloži 47,1 milion evra u pogon u Apatinu i da do kraja 2028. godine zaposli 150 stalnih radnika.
Ministarstvo privrede će obezbediti subvenciju, koja iznosi 15 odsto ukupne investicije, u četiri godišnje tranše tokom perioda 2026–2029. godine.
Firma Fine Stamping je za podsticaj konkurisala u junu 2024. godine.
Ova kompanija posluje u Srbiji od 2024. godine preko beogradske podružnice Finestamping Technology, koja je njegova prva inostrana jedinica.
Fabrika u Apatinu proizvodiće jezgra za elektromotore za električne automobile.
Fabrika je u novembru otvorena uz kamere, a prisustvovala mu je i predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković.
Dok su kamere beležile svečana otvaranja pogona i presecanje crvenih traka, u tišini su brojni investitori napustali zemlju čim subvencije presuše ili profit opadne.
Država je godinama novcem građana subvencionisala strane kompanije, nudeći im jeftinu radnu snagu, oslabljen radni zakon i minimalne obaveze prema lokalnoj zajednici. Rezultat tog modela danas su zatvorene fabrike, opustošeni industrijski gradovi i radnici koji su ostavljeni bez posla, pisalo je ranije „Vreme”.
Godinu 2025. obeležilo je napuštanje i zatvaranje velikog broja fabrika, a bez posla je u mnogim krajevima ostalo nekoliko hiljada ljudi. Najtragičnije bilo je na jugu zemlje.
Nekada popularna za otvaranje stranih fabrika, Srbija je, tvrdio je predsednik Aleksandar Vučić sada manje atraktivna, a za to su goviro je u više navrata krive blokade i to što više nema jeftine radne snage.
Da su blokade univerziteta krive što investitori odlaze, predstavnici vlasti ponavljali su u više navrata.
Međutim, stručnjaci ne misle tako.
„Pravi razlog što manje imamo stranih ulaganja i što poneki strani ulagači odlaze je stvarno naša loša opšta klima ovde”, rekao je ranije za „Vreme” konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.
Među razloge za izostanak inostranih investicija ekonomista Saša Đogović naveo je izuzetno visok stepen političke krize, izuzetno visok stepen korupcije u zemlji i nedostatak stimulativnog institucionalnog ambijenta.
Ekonomski konsultant Bogdan Petrović ukazao je ranije za „Danas” na mogući brži odlazak stranih investitora zbog povećanja minimalca, naročito u radno intenzivnim industrijama.
„Sve strane investicije koje su ugovorene uz državne subvencije imaju klauzulu da zarade moraju biti 20 odsto iznad minimalca. To znači da će povećanje minimalne zarade automatski podići i troškove u tim fabrikama“, kazao je on.
Nova kineska fabrika u Apatinu dobijaće subvencije do kraja 2029. godine.
Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade, najavila je prilikom otvaranja fabrike u novembru prošle godine da je veoma je važno i to što će ova investicija znatno doprineti razvoju lokalne zajednice, unapređenju infrastrukture i kvalitetu života građana ovog kraja.
Apatin će, kazala je ona, uz Kragujevac i Novi Sad, postati jedan od centara automobilske industrije u Srbiji.
„Ne treba posebno naglašavati da je naša zemlja jedno od središta proizvodnje elektromotora i električnih vozila, što ne samo da unapređuje domaću industriju, već i dodatno pozicionira Srbiju na svetskom tržištu kao destinaciju povoljnu i poželjnu za investiranje”, izjavila je Gojković i dodala da je privlačenje stranih direktnih investicija jedan od ključnih prioriteta Pokrajinske vlade.
Ako posmatramo dešavanja iz prošle godine, jasno je da Srbija više baš i nije toliko interesantra strancima, i da se neretko firme zakatanče kada subvencije isteknu.
Istekao je marketinški ultimatum koji je Aleksandar Vučić dao Rusiji da izađe iz vlasništva u NIS-u. Srbija i dalje pasivno čeka da drugi reše sudbinu njene energetske budućnosti. A postoji rešenje
Iako je zatvaranje Teatra Odeon i otpuštanje nagoveštavalo krizu imperije Željka Mitrovića, u planu je njeno proširenje. Podignuti su i višemilionski krediti
Zašto je u decembru došlo do rekordnih budžetskih troškova i prekomernog korišćenja deviznih rezervi?
Mađarski MOL, koji je viđen kao novi večinski vlasnik NIS-a, ima većinski udeo u hrvatskoj naftnoj kompaniji INA. Zašto Hrvatska ima loše iskustvo sa MOL-om?
Korak po korak nazire se neko rešenje za NIS. Glavni kupac je MOL koji insistira na većinskom udelu. Sprema se i međudržavni sporazum između Srbije i Mađarske
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
