Građanin Srbije prosečno 102 puta godišnje potegne karticu da plati. Keš i dalje dominira u maloprodaji, ali bi to uskoro moglo da se preokrene. A kartice imaju jednu veliku manu – lakše nam izvlače pare
Keš ili kartica? To pitanje je postalo pravilo u nabavci, šopingu ili kafani. I sve više ljudi odgovara – kartica.
Oduvek je veći deo novca digitalni i ide sa računa na račun, a tek se manji deo štampa i kuje. Ali je novo da digitalno plaćanje preuzima primat u maloprodaji.
Narodna banka Srbije to godinama podstiče. Tako je broj transakcija karticom na point-of-sale terminalima (ono malo na šta prislanjamo karticu) skočio sa 246 miliona (2019) na 521 milion prošle godine. I to računajući samo kartice izdate u Srbiji, dakle ne turiste.
To znači da punoletni stanovnici Srbije u proseku potegnu karticu 102 puta godišnje da bi platili.
Prednosti i mane
Lakše je nositi karticu nego pare, brže se plaća, nema greške u sumi ili kusuru, a banke se raduju – njima je štampanje novca i održavanje bankomata ionako gnjavaža.
Ali, kad plaćamo digitalno, svaki naš korak ostaje zabeležen i tako se o nama može saznati skoro sve.
Najmanje se priča o nečem drugom – kad plaćamo plastikom, više i lakše trošimo nego kad istresamo keš na sunce.
„Kupovina karticom je brža, lakša, omogućava kupovinu iz fotelje. Manje je ‘bolna’ jer nemamo utisak da dajemo novac“, rekla je za naš njuzleter Jelena Matanović, koja se posebno bavi psihologijom marketinga.
Istraživači sa čuvenog bostonskog MIT su to nazvali „uparivanjem“. Kad je iskustvo potrošnje „upareno“ sa davanjem novčanica iz novčanika, onda više cenimo svaki dinar ili dolar.
Kad nije – to jest, kad se nestanak novca vidi tek kasnije na računu – onda smo veće trošadžije.
Istraživanje Poslovne škole iz Kopenhagena gledalo je koliko su ispitanici spremni da plate za pivo ili kafu. Našli su da ljudi daju između dvadeset i pedeset odsto više, kad koriste karticu u odnosu na gotovinu!
Šta nam uopšte treba?
Jelena Matanović kaže da „i mogućnosti odloženog plaćanja i kupovine na rate takođe olakšavaju odluku o kupovini i omogućavaju da uz ograničene resurse ipak dođemo do željenog proizvoda“.
Mada, „željeni proizvod“ je nekad potreban, a nekad je trenutak slabosti. Ovo drugo se zove „impulsivna kupovina“, a Matanović upozorava da se u velikoj meri takvo nepotrebno bacanje para odvija poručivanjem preko interneta.
Naša sagovornica navodi i da je, posebno u zemljama poput Srbije, mnogo ljudi koji planiraju kupovinu i teško mogu biti zavedeni jer moraju da vode računa o svakom dinaru.
„Pitanje je da li se njihovi obrasci ponašanja razlikuju od ponašanja ljudi koji imaju dovoljno na raspolaganju, ili i oni kupuju više kad ne vide novac koji su potrošili“, kaže Matanović.
Za odgovor na to pitanje mora da se sačeka neka ozbiljna studija.
Za trošadžije ima ipak i jedna dobra vest. Kad ne vidite kako vam novčanice napuštaju buđelar, više uživate u stvarima koje kupujete.
Ako, recimo, putujete na letovanje sa mrgudnim članovima familije, pa nećete da vam presedne jer deset dana cokću i kukaju da je sve skupo – ponesite karticu umesto keša.
Odlazak italijanske kompanije „Beneton" iz Niša donosi neizvesnost ne samo za radnike, već i za buduću namenu zemljišta. Stručnjaci ističu da trenutni urbanistički planovi ne predviđaju stambenu izgradnju, a prisustvo arheoloških nalazišta dodatno otežava potencijalne investicije
Srbija se pridružuje globalnom trendu implementacije veštačke inteligencije (VI) u poslovne procese. Stručnjaci ističu da je ključna reč – prekvalifikacija
Firma „Džonson elektrik“ u Nišu moraće da vrati blizu milion evra subvencija, koje je od države Srbije dobila da bi podstakla zapošljavanje
Brojni sastanci iza zatvorenih vrata su u toku, a pitanje je da li će neki od njih iznedriti rešenje za američke sankcije NIS-u koje bi trebalo da stupe na snagu 25. Februara. Koji je ishod susreta Sergeja Lavrova i Marka Đurića
Ugovorom iz 2016. godine je Džonson elektrik trebalo i da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali su se stvari vremenom promenile. Pre samo nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo je predlog za sporazumni raskid ugovora o radu
Odbor Festa je doneo odluku da taj festival više neće biti u februaru nego u septembru. Stiče se utisak da je rešavanje ovog sporednog problema zapravo samo najava rešavanja onog suštinskog
Lažov zna razliku između stvarnosti i laži. Zato i jeste lažov. Zato se smatra uračunljivim. Ali više nismo sigurni da Aleksandar Vučić tu razliku pravi
Ne postoje dve Srbije, već samo jedna koja se za Sretenje slila u Kragujevac. Ako se ne bude ratosiljala kleptokrata i lažnih proroka koji su je zajahali, neće je biti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
