Da li režim novim budžetom „kupuje glasove“ pred izbore

U ponedeljak je u Skupštini Srbije počelo vanredno zasedanje sa dnevnim redom od 59 tačaka. Među njima je i predlog rebalansa budžeta za 2026. godinu.

Ako bi se o kretanju Srbije sudilo po njemu, izveo bi se zaključak da joj se ne žuri sa Nacionalnim fudbalskim stadionom, ali da joj je zato vojna odbrana zemlje veoma važna.

Ministar finansija Siniša Mali je na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava hvalio rebalans budžeta, a poslanici opozicionih stranaka su ga kritikovali i ukazivali da vlast novom raspodelom novca u državnoj kasi „kupuje glasove birača“.

Mali je rekao da je Vlada Srbije predložila rebalans budžeta za 2026. godinu jer su prihodi za 112,5 milijardi dinara veći od planiranih pa će zato oko milijardu evra biti podeljeno kao pomoć građanima i biće nastavljena ulaganja u kapitalne infrastrukturne projekte.

Ministar je kazao da je obezbeđena isplata pomoći penzionerima, koja počinje 14, septembra u iznosima od 20.000, 27.500 i 35.000 dinara, u zavisnosti od iznosa penzije, a svi punoletni građani dobiće novčanu pomoć od 6.000 dinara, koja će delom biti iz Akcionarskog fonda, a delom iz budžeta.

„Pomoć građanima je i u vaučerima za odmor, smanjenju troškova za lekove, dodatnih uplata u Alimentacioni fond, kao i za roditelje-negovatelje“, rekao je Mali.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Siniša Mali, PhD, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)

Fiskalni savet: Bolje da su više uplatili siromašnijima

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov je kazao da će rebalansom budžeta biti povećan deficit, sa 2,5 na 3,5 odsto BDP-a.

„Povećanje budžetskog deficitta je opravdano kada je zemlja u krizi, što sada nije slučaj jer imamo rast BDP-a“, rekao je on i dodao je dobra strana rebalansa jer ne predstavalja neposredni makroekonomski rizik zato što, verovatno, rashodi neće biti izvršeni u potpunosti, pa će i deficit budžeta biti manji nego što je planirano rebalansom budžeta i biće bliži tri odsto BDP-a.

Dodao je da su prihodi budžeta veći i po osnovu neporeskih uplata, pre svega dobiti Narodne banke Srbije i nekih preduzeća, ali se ne zna koja su to preduzeća.

Prema oceni Fiskalnog saveta, rekao Altiparmakov, bilo bi bolje da je pomoć građanima isplaćena na osnovu socijalnih karata, odnosno na osnovu prihoda domaćinstava.

On je ukazao i da su smanjene subvencije za železnička preduzeča, a povećane za vojsku i putarska preduzeća.

„Korupcija, javašluk i inflacija“

Poslanik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić je rekao da je rebalans budžeta „očajnički pokušaj kupovine glasova“ i da će prouzrokovati nova zaduženja države.

„Od obećanog povećanja privrednog rasta i poboljšanja životnog standarda nema ništa jer su ih pojeli korupcija, javašluk i inflacija“, kazao je on.

Ocenio je da je obmana građana da će im biti isplaćena pomoć od 6.000 dinara jer novac koji se isplaćuje iz Akcionarskog fonda već pripada njima.

Gde ide novac

Forbes Srbija uporedio je dokument u kojem se nalaze izmene i dopune ovogodišnjeg budžeta sa dokumentom inicijalnog usvojenog budžeta za 2026. Tu se vidi da je u planu značajno povećanje sredstava podvedenih pod stavku „funkcionisanje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije“.

Kako se može videti u dokumentima, sredstva koja su u okviru budžeta Ministarstva odbrane namenjena za „funkcionisanje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije“ povećana su ovim rebalansom sa inicijalno planiranih 71 milijarde dinara na 127 milijardi dinara.

Iz ovih 127 milijardi se, kako se vidi, finansiraju zarade, socijalna davanja, održavanje, troškovi putovanja, ali i „mašine i oprema“. Upravo se kod stavke „mašine i oprema“ beleži najveće povećanje troškova. Sa 32,4 milijarde dinara planirani izdaci su povećani na 89,6 milijardi u 2026.

Rebalansom su „prekomponovani“ troškovi za EXPO 2027 i smanjeni ovogodišnji izdaci za Nacionalni stadion, dodaje Forbs. Na primer, inicijalni ovogodišnji budžet za projekat „EXPO Beograd 2027“ (iz kojeg se finansira gradnja dela EXPO objekata u Surčinu) je iznosio 42,57 milijardi dinara. Sadašnjim rebalansom on je smanjen na 35,7 milijardi. Procenjuje se da će se toliko potrošiti za obaveze predviđene da se finansiraju sa te stavke.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.