Projektovani privredni rast Srbije od tri odsto se zbog rata na Bliskom istoku od realnog pretvorio u optimističan, ali će verovatno biti iznad proseka regiona, kažu sagovornici „Vremena“
Stopa privrednog rasta Srbije u 2026. godini zbog rata na Bliskom istoku biće manja od planirane, slažu se ekonomisti. Sagovornici „Vremena“ kažu da se projektovani rast od tri odsto se od realnog pretvorio u optimističan, ali da će biti iznad proseka regiona.
Na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto ukazuje i objavljena analiza izdanja Kvartalni monitor, koji će biti predstavljen u petak na Ekonomskom fakultetu.
Privreda Srbije je u prošloj godini ostvarila skroman rast od dva odsto, dok je planirani rast od tri odsto u ovoj godini neizvestan zbog rata na Bliskom istoku, navodi se u analizi i dodaje da je Srbija u 2025. prepolovila stopu rasta, koji je bio sporiji od proseka Centralne i Istočne Evrope.
Ekonomista Saša Đogović kaže za „Vreme“ da planirani privredni rast od tri odsto u postojećim geopolitičkim okolnostima postaje optimističan.
„Pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku taj planirani rast bio je realan. Sada je veća verovatnoća da će stopa privrednog rasta biti ispod tri odsto, ali je teško reći koliko, jer ne znamo koli će da ovakvo geopolitičko stanje“, kaže Đogović.
Upozorava da svako povećanje cene goriva povlači povećanje troškova poslovanja, čime se gubi konkurentnost na tržištu.
„S druge strane izvesno je da će biti odložena realizacija određenih investicija, jer su troškovi uvećani u odnosu na prvobitno planirane. Globalno gledano i oni investitori koju su želeli da ulažu uzdržaće se od toga zbog povećanog političkog rizika na međunarodnom planu“, kaže Đogović.
Ocenjuje i da će takva situacija sigurno poskupiti i investicije u vezi sa Ekspom.
„To bi to dovelo do novog zaduživanja koje može da bude po višim cenama, jer se u naletu naftnog šoka podiže inflacija. Zbog toga centralne banke u prvom momentu zadržavaju postojeće referentne kamatne stope, ali ako ovo potraje, već narednog meseca možemo da očekujemo određen porast tih kamatnih stopa, što na međunarodnom tržištu diže cene zaduživanja“, ukazuje Đogović.
Navodi da bi situacija mogla da se sanira za tri ili četiri meseca ukoliko se sukob na Bliskom istoku ne nastavi predugo, ali da ukoliko se sukob nastavi u naredna dva meseca – neće biti moguća sanacije u toku ove godine.
Ekonomista Ljubodrag Savić s druge strane ističe da je „sva prilika da će privredni rast Srbije biti iznad proseka regiona zato što je u predviđanjima Vlade Srbije, a posebno predsednika Srbije Aleksandra Vučića 2026. godina projektovana kao jedna od najuspešnijih u proteklih 10 godina“.
„Niko nije računao da će se dogoditi ono što se sa nesagledivim posledicama dešava na Bliskom istoku. Stopa rasta biće verovatno niža u odnosu na projektovanu, ali država Srbija, ni po cenu da se zaduži, neće odustati od investicionih aktivnosti u vezi sa Ekspom. Te aktivnosti u nemalom iznosu generišu stopu rasta. Dakle, svi objekti i aktivnosti u vezi sa Ekspom 2027 će biti završene“, kaže Savić za „Vreme“.
Pod znakom pitanja ostaje izgradnja infrastrukture, i Savić smatra da se ta izgradnja neće nastaviti istim tempom, pa će se neki poslovi odložiti, a neki usporiti.
„To će dovesti do smanjenja projektovane stope rasta BDP-a. Treba očekivati smanjenje obima krupnih infrastrukturnih radova koja država finansira, jer je nemoguće istovremeno smanjiti akcize od 20 odsto – i tako smanjiti priliv u budžet, i praviti se da se ništa nije desilo. I tu je moguće održati privrednu aktivnost, ali po cenu da se država malo više zaduži“, kaže Savić.
Ističe da je druga potencijalna opasnost za Srbiju odlazak nekih stranih kompanija iz zemlje, na šta svakako treba računati.
„Teško je proceniti koliko njih će otići, ali će to smanjiti privrednu aktivnost i to će teško moći da se kompenzuje“, zaključuje Savić.
Pomenuta analiza izdanja Kvartalni monitor navodi i da će visoke cene energenata u dužem periodu pogoršati trgovinski bilans, dok odliv dohodaka od kapitala raste brže nego prihodi od doznaka, što se očekuje i u budućnosti.
Priliv stranih direktnih investicija je prepolovljen, ali je porastao priliv kapitala po osnovu kredita, navodi se u analizi.
Smanjenje stranih direktnih investicija je verovatno trajnije prirode, kao posledica deglobalizacije, rasta troškova poslovanja u Srbiji. Inflacija je tokom 2025. godine znatno usporena, velikim delom administrativnom kontrolom cena, bazna inflacije krajem prethodne i početkom ove godine raste, dodaje se u Kvartalnom monitoru.
Rast cena energenata na svetskom tržištu uticaće na rast inflacije u Srbiji, visina tog uticaja zavisiće od toga koliko će se cene energenata zadržati na visokom novu, navodi se u analizi i dodaje da smanjenje akciza, intervencije iz robnih rezervi i administrativna kontrola cena mogu privremeno da ublaže uticaj rast cene energenata na inflaciju, dok se u dugom roku rast cena energenata se preliva na inflaciju.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Da li se nešto menja za NIS posle poraza Viktora Orbana? Hoće li nova mađarska vlast uopšte hteti da MOL kupi ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije? Hoće li Rusi pristati da ga daju nekome ko nije Orban? I da li Amerika veruje Peteru Mađaru
Kineski proizvođač automobila Čeri planira da proširi proizvodnju u Evropi i to namerava da učini kroz partnerstvo sa drugim proizvođačima automobila
Evropski aerodromi bi se mogli suočiti sa nestašicom mlaznog goriva u roku od tri nedelje ako se trgovinski tokovi kroz Ormuski moreuz ne obnove u potpunosti, prema izveštaju Financial Times-a
Srbija je do sada odobrila subvencije u ukupnom iznosu od 66,7 miliona evra privatnim firmama za rekonstrukciju ili izgradnju hotela u Beogradu. Dodela tih subvencija najavljena je zbog održavanja međunarodne izložbe Ekspo 2027
Predstavnici Jagodine razgovarali su sa menadžmentom nemačke kompanije Fišer o otvaranju nove fabrike u Jagodini koju kompanija planira da izgradi
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
