Da li se nešto menja za NIS posle poraza Viktora Orbana? Hoće li nova mađarska vlast uopšte hteti da MOL kupi ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije? Hoće li Rusi pristati da ga daju nekome ko nije Orban? I da li Amerika veruje Peteru Mađaru
U komplikovanoj i politički orkestriranoj energetskoj igri oko Naftne industrije Srbije – stolica je izvučena Viktoru Orbanu.
Od kada je izgubio vlast na najbitnijim izborima u Mađarskoj u poslednje dve decenije, Orban više nije presudna figura unutrašnje, ali ni posve specifične spoljne politike ove zemlje. Jer, Orban je krajnje autokratski i „nesportski“ vodio Mađarsku kao članicu EU čiji su najbliži parneri Vladimir Putin i Donald Tramp – obojica politički i ekonomski protivnici ujedinjene Evrope.
Upravo ovaj trojac, Orban, Putin i Tramp, činio je bazu za dil kojim je mađarska državna naftna kompanija MOL trebalo da kupi rusko-srpski NIS. Zato ne čudi što se među energetskom čaršijom često pominjalo da prodaja NIS-a čeka da prođu parlamentarni izbori u Mađarskoj.
„Verujem da dil neće u potpunosti propasti, jer je ova kupovina ipak prilika da MOL postane vodeća energetska kompanija u ovom delu Evrope“, kaže za „Vreme“ Nebojša Atanacković, nekadašnji direktor AD „Nafte“. „Ovo je njihova prilika da za mali iznos određuju cene u regionu. Ipak, politika često ima neka posve drugačija pravila od privrede. Ruski i američki favorit je izgubio na izborima, pitanje je da li će iste privilegije od ove dve zemlje dobiti i nova mađarska vlada.“
Neizvesno je da li će sada novoj mađarskoj vladi, dodaje Atanacković, Rusija pružiti mogućnost da bez problema i po specijalnoj ceni kupuje rusku naftu. Od toga će verovatno zavisiti i spremnost Budimpešte – da pomogne oko NIS-a i ne remeti ruske planove.
Diplomata Srećko Đukić za „Vreme“ kaže da Rusija, sa druge strane, neće dopustiti prodaju bez sigurnih garancija da će im se firma vratiti kada ne bude više bilo američkih sankcija.
Iako energetski stručnjaci iz Srbije mahom ne vole da komentarišu politička dešavanja, većina onih sa kojima je „Vreme“ razgovaralo slaže se da su energetičari trenutno ipak „prikovani“ za međunarodnu politiku, hteli – ne hteli.
Veoma je važno kako će se sada postaviti budući premijer Peter Mađar, jer je Mađarska ipak zavisna od ruskih energenata. Indikativno je, kažu izvori „Vremena“, što su pojedini tabloidi u Mađarskoj, samo nekoliko nedelja pre izbora, počeli da pišu o tome kako će nova Vlada, ako Mađar pobedi, napraviti kuršluc u MOL-u, koji inače vode ljudi koji imaju tesne veze sa Rusijom. Verovatno kako bi zaplašili birače energetskom krizom.
I sam Peter Mađar je u januru ove godine angažovao Ištvana Kapitanija, bivšeg rukovodioca Šela, za savetnika za ekonomiju pred aprilske izbore, jer je bio svestan koliko je energetika utkana u politiku ove zemlje.
U oktorbu 2025. je načelno komentarisao svoj stav prema energetskoj saradnji sa Rusijom. Tada je rekao da neće biti brzog odustajanja od uvoza ruskih fosilnih goriva ako pobedi na izborima – ali da dugoročno hoće .
„Ne želimo da se rešimo (ruskih izvora energije) sutra, već do ciljanog datuma 2035. godine“, rekao je Mađar u intervjuu za mađarski servis Radio Svoboda. „To ne znači da nećemo kupovati od (Rusije), to znači da ćemo pronaći najjeftinije i najbezbednije (izvore). Ako dođe do energetske krize, trebalo bi da postoji više načina da se zadovolje energetske potrebe Mađarske.“
Zato su energetski stručnjaci Mađarske ovu promenu nazvali više „evolutivnom“ nego „revolucionarnom“.
Treba uzeti u obzir da je Mađarska ekonomija u padu i da će nova Vlada verovatno prvo morati da stabilizuje privredu, a pitanje je koliko će imati novca za velike investicije, koliko god one bile dugoročno isplative na papiru. Jer, NIS se sada jeftino prodaje, ali bi Rusi mogli da ga traže nazad nakon što više ne budu opterećeni sankcijama Amerike. To se Mađarskoj svakako finansijski onda ne isplati. Pogotovo što je Mađar u svom ekonomskog programu obećao bolji život za običnog čoveka.
Retko se dešava da potpredsednik SAD ide u neku drugu zemlju pred same izbore, kao što je Džej Di Vens sada otišao u Mađarsku u znak podrške Viktoru Orbanu u njegovoj predizbornoj kampanji. I sam Tramp je obećavao bogatstvo za Mađare ako podrže njegovog pulena. Rusija se pak, prema tvrdnjama nezavisnih medija, direktno mešala u prljavu kampanju protiv Orbanove opozicije.
Zato je jedno od najvažnijih pitanja sada, misli Nebojša Atanacković, da li Rusi sada žele da prodaju firmu ovakvoj Mađarskoj i koliko veruju novoj „upravi“.
„Nisam siguran da će Rusija na slepo verovati novoj vladi Mađarske, iako im Mađar nije u potpunosti zatvorio vrata“, misli i diplomata Srećko Đukić. On za „Vreme“ kaže da su ruski potezi u kampanji jasno pokazali sa kime su oni zapravo pristali da sarađuju.
Đukić govori da Rusija nikako neće ući u dil i prepustiti svoju firmu ukoliko ne dobiju jasne garancije da će ona biti „na sigurnom dok se situacija oko sankcija ne promeni“.
„Koliko god da je NIS kompanija koja posluje u Srbiji i srpska država ima deo vlasništva, radi se o ruskim akvizicijama, a oni su jasno stavili do znanja da ne žele ni da je Srbija vodi. Sigurno to neće dozvoliti nekome u koga nemaju poverenja“, dodaje.
Dok je sudbina NIS-a opterećena visokom politikom, ovo preduzeće propada. Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme. To je duplo veći gubitak od onog koji je firma prijavila početkom februara 2026. godine. Preduzeće je na konstantnom gubitku i jer na NIS-ovim pumpama već mesecima ne može da se plati karticom, pa ih mnogi potrošači sada već trajno zaobilaze.
Iako su mnogi stručnjaci, na početku krize oko NIS-a, predlagali da se u firmi uvede stečaj ili da je preuzme Srbija, to se nije dogodilo, opet zbog politike i ruskog neodobravanja.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima počeće 14. septembra 2026. godine. Iznos pomoći kreće se od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Posebna prijava nije potrebna
Država je raspisala javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa „Vrati se i stvaraj“. To bi trebalo da privuče onih 250.000 ljudi koji su otišli iz zemlje u poslednjih pet godina, a najviše mlade
Dvanaest bugarskih nevladinih organizacija 18. avgusta pismeno je ministarki životne sredine i voda Bugarske tražilo informacije o rudarenju Ziđina u Srbiji. Dan ranije isto je zatražilo 28 rumunskih organizacija. Strahuju od prekograničnog zagađivanja
Lidlova akumulatorska bušilica PARKSIDE ponovo je privukla pažnju svetske javnosti nakon što je, posle Airbusa A380, uspela da pokrene i čuveni London Eye. Poduhvat je izveden u okviru akcije „THE ROTATION“, a organizatori navode da je njime postavljen novi Ginisov svetski rekord
Kukuruza će, uprkos smanjenju prinosa, biti dovoljno za domaće potrebe, pre svega zbog smanjenog broja grla stoke, ali su žege „obrale rod“ soje
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
