Mađari 12. aprila izlaze na parlamentarne izbore. Može li u referendumskoj atmosferi izazivač Peter Mađar da pobedi Viktora Orbana? Aktuelni premijer koristi sve poluge autokratije koju je izgradio, ali njegovog protivnika podržava Evropska unija
Mađarska se nalazi usred političke borbe kakvu do sada nije videla. Predstojeći izbori već su označeni kao jedni od najvažnijih u modernoj istoriji te zemlje, ali i kao ključni za celokupnu desnicu u Evropi.
Tokom poslednjih 16 godina činilo se da je pozicija premijera Viktora Orbana neupitna. Međutim, korupcionaški skandali i gotovo nepostojeći ekonomski rast narušili su njegovu popularnost. Partija Tisa opozicionog lidera Petera Mađara, koja još nije ni zastupljena u mađarskom parlamentu, ima do sada najveću šansu da dovede do promena.
U Srbiji, u kojoj izbori još nisu raspisani, ali se očekuju, politička scena sa zanimanjem prati razvoj događaja u Budimpešti, kako će da prođe Orban Vikor, politički saveznik Aleksandra Vučića. Dvojica autokrata često demonstriraju prijateljstvo i savezništvo.
Obučen u farmerke i duksericu sa kapuljačom, Peter Mađar već mesecima uzvikuje „Sad ili nikad” obilazeći mađarska sela i gradove. Posetio je stotine mesta širom zemlje, nekad držeći i po pet govora dnevno. Najmanje selo u kome je govorio ima samo 277 stanovnika.
Zahvaljujući kampanji usmerenoj na probleme građana, uspeo je da izgradi moćnu mrežu podrške čak i u zanemarenim ruralnim sredinama u kojima Orbanov Fides tradicionalno dominira.
Mađar obećava da će se boriti protiv korupcije, srediti propadajuće zdravstvo i školstvo, obnoviti nezavisnost medija i pravosuđa, kao i smanjiti energetsku zavisnost od Rusije i prekinuti sukobe Budimpešte sa Evropskom unijom.
On je bio Orbanov pristalica sve do skandala pre dve godine. Naime, njegova supruga Judit Varga (tada takođe bliska Orbanu) podnela je ostavku na mesto ministarke pravde, nakon što je predsednica Mađarske Katalin Novak pomilovala čoveka osuđenog u slučaju seksualnog zlostavljanja.
Mađar je tada osnovao partiju Tisa, distancirao se od Fidesa i optužio Orbanovu partiju za korupciju i političku manipulaciju. Na izborima za Evropski parlament 2024. Tisa je osvojila oko 30 odsto glasova u Mađarskoj i bila druga iza Orbanove stranke.
„Da li je ovo znak kraja u ‚Orbanistanu‘ – postkomunističkoj mafijaškoj državi kojom vlada klan premijera, kako je oštro ocenio sociolog i bivši ministar obrazovanja Balint Mađar? Preti li samouverenom Orbanu istorijski politički brodolom? Njemu koji je do sada svake četiri godine na izborima uspešno dobijao potvrdu za vrhovnu vlast nad sve ispraznijom demokratijom?”, piše nemački Špigel.
Iako dosadašnje ankete daju prednost promeni vlasti, Viktor Orban nepokolebljivo nastavlja da vodi predizbornu kampanju. Usijana izborna atmosfera sa sobom nosi sumnje na manipulacije i zloupotrebe.
Proteklih meseci Orban je čak dva puta izmenio izborni zakon. Najpre je ukinuo gornju granicu troškova izborne kampanje. Ubrzo zatim vlada je prekrojila granice više od jedne trećine izbornih okruga, pri čemu su naročito pogođena uporišta opozicije.
Pored toga što je Fides odavno osigurao dominaciju u medijama, pokušali su da kupe izbornu podršku kroz široke finansijske pogodnosti namenjene grupama birača za koje se nadaju da će ih pridobiti – uglavnom srednjoj klasi.
Kako bi mobilisala manje politički angažovane birače, stranka je pribegla i otvoreno agresivnim taktikama. Trenutno se vodi kampanja blaćenja Mađara. Optužuju ga, između ostalog, za korišćenje kokaina. Za razliku od prethodnih opozicionih izazivača, Mađar se, međutim, pokazao iznenađujuće otpornim.
Među sredstvima obmanjivanja birača nalazi se i tehnika „dvojnika“. Ni ime Peter, ni prezime Mađar, u Mađarskoj nisu neobični. Ipak, kandidatura izvesnog slikara Petera Mađara kao nezavisnog kandidata u izbornoj jedinici Vas 02 jeste neobična, sumnja se u svesno dovođenje u zabludu birača.
Nijedna država članica nije toliko ometala funkcionalnost Evropske unije, njenu sposobnost da zauzme zajednički stav kao Mađarska.
Orban je postao svojevrsna „bomba“ za planove Evropske unije. Brisel i Budimpešta sukobljavaju se oko pitanja vladavine prava, migracione politike, prava LGBT zajednice, podrške Kijevu i sankcijama Rusiji, zbog čega su Mađarskoj zamrznute milijarde evra iz evropskih fondova.
Orban je više puta koristio pravo veta da uspori ili blokira zajedničke odluke EU, uključujući i finansijsku pomoć Ukrajini. Uprkos negodovanju Evrope, mađarska vlada nastavlja energetsku saradnju sa Rusijom, a Orban održava bliske političke veze sa Putinom.
Rat u Ukrajini zauzima važno mesto i u Orbanovoj predizbornoj kampanji. On često predstavlja taj sukob kao uzrok ekonomskih i političkih problema u Mađarskoj, poručujući biračima da će izbori odlučiti da li će zemlju voditi on ili ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
U propagandnim materijalima vladajuće partije pojavljuje se i sam Mađar, koji je zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen prikazan kako baca novac u zlatnu wc šolju dok ih Zelenski posmatra.
„Program premijera može se gotovo svesti na jednu reč: ‘Béke’ – mir. Orban stalno upozorava birače da bi Mađarska, pod pritiskom EU, mogla biti uvučena u rat u Ukrajini. On tvrdi da će mađarske majke poštedeti sudbine da svoje sinove sahranjuju u tuđini, pod tuđim zastavama”, piše „Špigel“.
Orbanova politika ima širok odjek. Njegov pristup privlači simpatije desnih i populističkih lidera Evrope, među kojima su slovački premijer Robert Fico, češki političar Andrej Babiš, austrijski desničarski lider Herbert Kikl i nemačka političarka Alis Vandel, ali i MAGA pokreta u Sjedinjenim Američkim Državama.
Simpatije je pokupio i kod vladajućih sprskih političara. Bliske veze sa Rusijom i sumnje na izborni inženjering nisu jedino što povezuje vlasti u Mađarskoj i Srbiji. Najjača veza svakako je prijateljski odnos između Orbana i Vučića.
Ishod izbora u Mađarskoj mogao bi da ima posledice i izvan nacionalnih okvira. Poraz Orbana i njegovog koncepta „neliberalne demokratije“ bio bi snažan signal za evropske političare – potencijalni udarac za rastuće desno-populističke pokrete i istovremeno ohrabrenje za proevropske snage.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Viši sud u Podgorici osudio je u odustvu Radoja Zvicera na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva i drugih krivičnih dela, a za njim je raspisana crvena međunarodna poternica Interpola
Ultramaratonka Sofi Vuds prešla je za 29 dana oko 2.000 kilometara dugu stazu Via Alpina, od Trsta do Monaka, uz više od 100.000 metara uspona, i pritom oborila dotadašnji muški rekord. Njena neverovatna avantura ponovo je otvorila pitanje zbog čega se razlika između muškaraca i žena smanjuje što su trke duže i zahtevnije
Nacionalni dug Amerike je premašio rekordnih 40 biliona dolara. Troškovi odbrane, socijalni programi poput socijalnog osiguranja i zdravstvenog osiguranja i kamate na rastući deficit čine ogroman deo federalne potrošnje
Kijev je tokom noći bio meta snažnog ruskog raketnog napada u kojem je poginulo najmanje 12 ljudi, dok je 34 povređeno. Ukrajinske vlasti upozoravaju na ozbiljan nedostatak projektila za protivvazdušnu odbranu
Iako najveći deo čovečanstva više ne dovodi u sumnju činjenicu da se zagrevanje planete ubrzava, iako su mnoge države i velike kompanije ustanovile aktivne, društveno odgovorne i zakonski utemeljene mehanizme za kontrolu emisije štetnih gasova, ostaje činjenica da se mnoge od ovih mera izvrdavaju, da se brojke lažiraju i da mnoge države, naročito one u razvoju, nisu spremne da se, samo zarad opstanka planete, odreknu prljavih tehnologija na kojima baziraju ekspanziju svoje ekonomije
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
