Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je prvi put u Srbiji prosečna plata prešla 100.000 dinara, 855 evra, a pre 10 godina bila je samo 330 evra.
„Dobili smo podatke za prosečne plate u Srbiji za maj, u mnogim našim gradovima. Prvi put u našoj zemlji prosečna plata prešla je 100.000 dinara, 855 evra je prosečna plata, a pre samo 10 godina bila je 330 evra“, rekao je Vučić u video-obraćanju građanima na Instagram profilu.
On je istakao da „to pokazuje da se Srbija nalazi na odličnom putu“. Vučić je naveo da je u Beogradu prosečna plata 1075 evra, u Novom Sadu 982, u Nišu 813 i približava se proseku Republike, dok je u Boru prosečna plata 1025 evra.
Zaključio je da „dobre investicije i vizionarska politika daju rezultate“, te da će u Srbiji do kraja godine prosečne plate biti više od 900 evra, a sledeće godine više od 1000 evra.
„Time ćemo napraviti ogromnu istorijsku razliku u odnosu na period siromaštva, nezaposlenosti i propadanja, ali pred nama je težak i put odgovornosti i ozbiljnosti, moramo da radimo još više i napornije. Sad znamo i vidimo da možemo, sad vidimo da Srbija može da grabi krupnim koracima napred“, kazao je Vučić.
On je pozvao građane „da se ujedinimo za našu Srbiju i ostvarimo sve ono što smo se dogovorili da ćemo zajednički da napravimo do 2027. godine, a to je prosečna plata 1400 evra i prosečna penzija 650 evra“.
Prosečna plata ne daje realnu sliku
Iako prosečna plata od 100.000 dinara na papiru izgleda kao veliki uspeh, u praksi su stvari nešto drugačije. Poslednji objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku iz aprila ove godine govore da je u tom trenutku prosečna zarada iznosila oko 96.000 dinara, dok je medijalna zarada bila oko 74.000 dinara.
U prevodu, polovina zaposlenih je zarađivala manje od 74.000 dinara.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je za „Vreme“ da ne postoji jedan pokazatelj koji najbolje opisuje kretanje i raspodelu zarada u nekoj državi, te je uobičajeno da se u svim državama koriste i prosečna i medijalna zarada.
On je objasnio da je prosečna zarada važan pokazatelj kako se kreću zarade u nekoj zemlji jer je povezana sa makroekonomskim kretanjima, kretanjem bruto domaćeg proizvoda, produktivnosti u nekoj zemlji.
„Razlika između prosečne i medijalne zarade predstavlja pokazatelj nejednakosti zarada, što je ta razlika veća, nejednakost u zaradama je veća. Kod nas ta razlika iznosi negde oko 25 posto, što ukazuje da je nejednakost relativno velika”, ukazuje Arsić.
Beograd, Novi Sad i Bor „izvlače“ prosek
Uz to, kada se radi o prosečnoj plati, srpski prosek „izvlači“ svega deset gradova, pisao je u maju Lokal pres. Od toga, u samo tri se zarađuje u proseku više od 100.000 dinara, a to su Beograd, Novi Sad i Bor.
U sedam gradova je prosečna zarada veća od 90.000 dinara. U tu grupu spadaju Pančevo, Lajkovac, Lučani, Kragujevac, Majdanpek, Kostolac i Niš. Većina ima primanja između 70.000 i 80.000, a 19 gradova i opština u proseku manje od 70.000 dinara, kao što su Arilje, Rekovac, Aleksandrovac, Raška, Golubac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Crna Trava, Gadžin Han, Merošina, Ražanj, Svrljig, Bela Palanka, Vranjska Banja, Bosilegrad, Bujanovac, Preševo i Blace.
Mnogi preživljavaju zbog sezonskih poslova
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić rekla je za „Vreme“ da njihova istraživanja pokazuju da ni prosečna, a kamoli medijalna zarada, nije dovoljna za normalan život.
„U Beogradu i Novom Sadu su ispitanici rekli da im je potrebno oko 140.000 dinara mesečno, a u ostatku Srbije, prvenstveno na jugu, većinski odgovor je bio oko 100.000 dinara. To je mene iznenadilo“, dodala je Savić.
I dok pojedini gradovi „vade“ prosek, poznato je da je na jugu Srbije standard najlošiji, da prosečne plate ne prate one u ostatku zemlje i da se prava radnika vrlo često krše. Nije retkost da se ljudi prihvataju dodatnih poslova kako bi preživeli mesec. Na jugu Srbije je ovakva praksa posebno prisutna, rekla je sagovornica „Vremena“.
„Pitali smo ljude na jugu Srbije i da li rade sezonske poslove. Rade, i to masovno. Mnogo ljudi u letnjim periodima odlazi u Bugarsku i Grčku i na osnovu toga preživljavaju. Sa onim što imaju ovde, ne bi mogli da sastave kraj s krajem“, dodaje Savić.
U apsolutnom siromaštvu živi 12 odsto ljudi
Agencije u okviru UN-a (Unicef) izradile su projekciju siromaštva u Srbiji za 2023. godinu, a podaci su pokazali da se 12,1 odsto građana Srbije, odnosno 800 hiljada, nalazi u apsolutnom siromaštvu.
Istovremeno, od 800.000 građana koji su u apsolutnom siromaštvu i koji ne mogu da zadovolje ni osnovne životne potrebe, samo svaka peta osoba dobija novčanu socijalnu pomoć, „što je veoma nizak obuhvat“, rekla je psihološkinja i istraživačica Sara Bradaš iz Centra za demokratiju za N1.
„Takođe, mali je iznos pomoći – izračunala sam da je granica apsolutnog siromaštva za pojedinca u 2023. iznosila 17 hiljada dinara, a novčana pomoć bila je niža od 11.500 hiljada dinara. Čak i onaj mali broj koji dobija novac, nema dovoljno za podmirenje osnovnih potreba“, istakla je Bradaš.
Trećina građana preskače obroke
Prema poslednjem istraživanju Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija, svaki osmi stanovnik Srbije raspolaže sa manje od 12.000 dinara na mesečnom nivou, što je dvostruko više nego 2022. godine.
Agencija Ipsos sprovela je istraživanje prema kome 10 odsto ispitanika u Srbiji kaže da je u poslednjih šest meseci bilo u situaciji da nisu mogli da zadovolje osnovne potrebe svoje dece (obroci, troškovi zdravstvene zaštite, školski troškovi, odeća).
U istom istraživanju, 41 odsto ispitanika kaže da su njihova primanja dovoljna samo za preživljavanje meseca, dok 30 odsto njih kaže da prihodi nisu dovoljni da bi preživeli.
Istraživanje Ipsosa je pokazalo i da veliki broj građana (60 odsto) pita porodicu ili prijatelje da im pozajme novac, 46 odsto ne uključuje grejanje iako im je hladno, 41 odsto ne ide kod lekara iako ima zdravstvene probleme, a 34 odsto preskače obroke iako su gladni.
Izvor: FoNet/N1/Lokal pres
