Kineske „krtice“ koje će kopati beogradski metro su napravljene, njihovo testiranje je počelo, a u junu kreću za Srbiju. Gradski menadžer Miroslav Čučković kaže da se građevinske dozvole očekuju svakog časa
Beograđani čekaju da sednu u metro više od pola veka, a sam projekat bio je veličan, suspendovan, ponovo oživljavan i menjan.
Nijedna predizborna kampanja Srpske napredne stranke nije prošla bez njegovog pomena, pa neće ni naredne. A opet – ni metar šina nije izgrađen.
Kada su naprednjaci prvi put spomenuli metro, najavljeno je da će radovi početi 2016. godine. Rok je pomeren na 2018, zatim i 2019. i 2020. A poslednje predviđanje vlasti je da će radovi na prvoj liniji početi ove godine, a biti gotovi 2030.
Hoćemo li gledati ovaj film?
Proizvodnja dve kineske TBM mašine, u narodu poznatije kao „krtice“, koje će se koristiti za izgradnju beogradskog metroa su završene, objavio je ministar finansija Siniša Mali na svom Instagram nalogu.
Nakon testiranja, kreću za Srbiju. Očekuje se da će se to dogoditi u junu.
Gradski menadžer Miroslav Čučković, gostujući na RTS-u, izjavio je da se prostor za prijem mašina priprema, te da građevinske dozvole za prve četiri stanice uskoro stižu.
Radiće se stanice Bele vode i Žarkovo sa jedne i Pančevački most i Dunav sa druge strane. Čučković za RTS kaže da je dogovor o raseljavanju postignut sa vlasnicima stambenih i poslovnih objekata na planiranoj trasi.
Čučković je na funkciji gradskog menadžera od 2022.
U SNS je iz Ujedinjenih regiona Srbije prešao je 2015, godinu dana nakon razornih poplava u Obrenovcu, čiji je tada bio gradonačelnik. Pitanje pravovremene reakcije tokom poplava u Obrenovcu više puta je pokretano, ali do danas niko nije odgovarao. Poplave u ovom gradu odnele su 17 života, a tadašnji gradonačelnik Obrenovca napredovao je na višu upravljačku funkciju u Beogradu.
Kada je imenovan na poziciju gradskog menadžera, za Čučkovića je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić rekao da će mu „specijalnost biti ravnomerni razvoj grada”.
Plan za metro iz 2012. godine, koji kao i današnji, uključuje tri linije – samo za manje novca.
Bilo je predviđeno da prva linija bude izgrađena za oko četiri godine. Tada je planirano da veći deo trase ide iznad zemlje. Imali smo „lajt verziju metroa“.
Plan je značajno promenjen.
Sada se predviđa da trase na Novom Beogradu budu pod zemljom, što podrazumeva kopanje kroz pesak. Stručna javnost upozoravala je da isti rokovi od četiri godine nisu više realni, kao i da će ovo drastično podići cenu izgradnje.
„Lajt verzija” podrazumevala je dve trase koje pokrivaju najfrekventnije delove grada. Treća trasa koristila bi 90 odsto trase prethodne dve radi uštede novca. Ni to više nije tako – planiraju se tri potpuno nezavisne linije.
Akademik Dušan Teodorović je na Tribini Vremena “Ko blokira grada” rekao da postoji oko 30 metoda za projektovanje mreže, a da u Beogradu nije primenjena nijedna: “Ne postoji metodologija, ne postoji matematički model, ne postoji računarski program. Ne postoji inženjersko-matematički dokaz da je to najbolje rešenje”.
Nabavka vozova takođe je izazvala polemike.
U februaru je nedeljnik „Radar“ preneo da je kompaniji Alstom iz Francuske poveren posao za 32 metro kompozicije, dok je nemački Simens, koji posluje u Kragujevcu, zaobiđen. Jedno vozilo koštaće 31 milion evra.
Poređenja radi, Londonski metro je pre sedam godina nabavio 94 Simensove kompozicije po ceni od oko 18 miliona evra po komadu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Nemaju svi gradovi Srbije istu satnicu za jeftinu struju, a ona takođe zavisi i od vrste brojila koje potrošači imaju ugrađeno u domaćinstvima. U periodima povećane potrošnje, ušteda nije mala
Država prošle godine nije obezbedila dovoljne količine sirovine za pelet, tvrdili su proizvođači. Zato su ovog leta građani pohrlili da kupe ogrev pre nestašice. To je odmah povećalo i cene
Dunav je ovog leta dostigao rekordno niske nivoe. Posledice se osećaju u plovidbi, energetici, poljoprivredi i rečnim ekosistemima. Kakva je budućnost evropskih reka
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu, kojim se velikim zagađivačima odobrava rad
Suša i ekstremne temperature sve ozbiljnije ugrožavaju srpsku privredu, a posledice bi građani mogli da osete kroz skuplju hranu, veću inflaciju i slabiji privredni rast. Ekonomisti upozoravaju da bi šteta po Srbiju mogla biti veća nego u Evropskoj uniji
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
