Srbija će morati da kupi celokupni udeo Gazproma u Naftnoj industriji Srbije. Ipak, pitanje je da li će izlazak ruskog kapitala iz NIS-a pratiti i udaljavanje uticaja Moskve iz Beograda
Jedno je jasno – Rusija mora potpuno da izađe iz vlasništva u Naftnoj industriji Srbije.
Ova promena će se dogoditi do kraja februara, barem prema izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Ostaje da se vidi kako će Srbija da reši celokupan problem vlasništva sa Gaspromom i na koji način će otkupiti ruski deo.
Iako je Vučić nekoliko puta pomenuo da Amerikanci moraju da odobre sve oko kupoprodaje NIS-a, energetičar Miodrag Kapor za „Vreme“ kaže da su „Srbiji sada veći problem ruski interesi“.
„Amerika neće ulaziti u to da li će Srbija i na koji način da isplati ruskoj strani novac“, kaže Kapor. „U Vladi Srbije su sada zabrinuti jer su veoma bliski sa Ruskom Federacijom, pa se oni sada oko NIS-a ne bore za srpski, već za ruski uticaj.“
Posledice američkih sankcija, dodaje Kapor, već su počele, „pa su Amerikanci već zamrzli određena sredstva NIS-a“.
U ovoj energetskoj i privrednoj, ali prvenestveno političkoj razmeni, Srbija, misli on, neće dobiti ništa dodatno.
„Amerika već ulaže ogromni novac, Srbija treba da pokaže da to ceni sad“, misli eneregtičar.
Među ekonomskim opcijama za kupovinu NIS-a koje Srbija sada ima, rekao je ranije za „Vreme“, Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, su mogućnost da Srbija otkupi sve akcije od Gazproma i bude vlasnik 100 odsto NIS-a, kao i neprijateljsko preuzimanje. Ipak, tu je i potencijalni „džentlmenski dogovor“.
„Možda Rusi pristanu da im mi platimo, a da nam novac posle vrate i povrate vlasništvo, kada se ukinu sankcije i prođe rat“, rekao je Savić.
Šta tvrdi Vučić
Naftna industrija Srbije će moći da redovno posluje, ali sa planom vlasničke transformacije mora da se krene odmah i on mora da bude odobren od strane Sjedinjenih Država, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, 10. januara.
On je istakao da je reč „o najtežim sankcijama koje pogađaju jednu kompaniju u Srbiji“.
„Traži se potpuni izlazak ruskog kapitala i interesa iz NIS-a. Kompanija će moći da redovno posluje, ali sa planom vlasničke transformacije moramo da krenemo odmah i on mora da bude odobren od strane Sjedinjenih Država. Za sve operacije imaćemo 45 dana, zaključno sa 25. februarom. Do tada moramo da završimo sve sa Rusijom, imamo prostora do 12. marta jedino još finansijsku transkaciju da produžimo, ali i to mora da bude odobreno od Ministarstva finansija SAD“, rekao je predsednik Srbije.
Prethodno je Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija dodala NIS na listu sankcija usmerenih protiv kompanije Gaspromnjeft i Rusije.
Sankcije se uvedene protiv 180 brodova, desetina trgovaca, dve velike naftne kompanije i nekih rukovodilaca u ruskom naftnom sektoru, navodi se u dokumentu.
U odluci se navodi da se sankcije NIS-u uvedene zbog povezanosti sa Gaspromnjeftom.
Najveći akcionar NIS-a je Gazpromnjeft, koji drži 50 odsto vlasništva kompanije, dok 6,15 odsto pripada njegovoj majci-kompaniji Gazpromu.
Za Srbiju se kao osnovni problemi ističu snabdevanje naftom i problemi sa Rafinerijom i Petrohemijom i drugim gigantima, što će direktno uticati na našu ekonomiju.
Srbija je formirala dva tima za pregovore, kao i Kordinaciono telo za snabdevanje naftom.
Kako ćemo kupiti prodat NIS
Energetičar Miodrag Kapor je ranije za „Vreme“ rekao da je „veliki deo opozicije u Srbije, zavistan od odnosa sa Rusijom“.
„Zato je moguće da će Rusi biti kooperativni na površini“, dodao je Kapor.
Jedna od opcija je da će se, dodaje on, ponašati kao u slučaju prodaje srpskog oružja Ukrajini, kada su se ponašali kao da to ne vide.
Ipak, sigurno je, misli Kapor, da će tražiti nešto za uzvrat. „Možda će reći – evo vam deo NIS-a koji vam je potreban, ali postavite našeg čoveka.“
Zato bi, kaže Kapor, najbolje za NIS i Srbiju bilo da na čelo kompanije, posle preuzimanja, dođe profesionalni menadžment, a ne da Vlada dobije priliku da postavi „srpsko-ruskog direktora“.
Još treba imati u vidu i manjinske akcionare, jer njih niko nije pitao šta oni žele.
Krajem 2024. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio da će serijska proizvodnja električne verzije Grande Pande početi u trećoj sedmici januara 2025. godine. To se nije dogodilo
Cena zlata se definiše još od 17. veka, a početkom ove nedelje je oborila sve rekorde na berzama. Ko određuje cenu? I šta to znači za privatne investitore?
Advokatska kancelarija „Vuković i partneri AOD“ ovih dana slala je opomene malim privatnim firmama za neplaćenu članarinu Privrednoj komori Srbije. Komora potražuje sve zaostale članarine i zateznu kamatu počev od 2017. pa do kraja 2024. godine, uz pretnju utuženjem
Za sve firme registrovane u Srbiji, članstvo u Privrednoj komori, a samim tim i plaćanje članarine je obavezno. Međutim, postoje privrednici koji odbijaju da plaćaju ovaj namet, jer smatraju da članstvom u PKS ne dobijaju nikakve benefite, te da bi članarina trebalo da bude dobrovoljna
Stigla je zvanična potvrda SAD da odlažu sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 28. aprila, saopštila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Na isti način kao što je Arkan komandovao svojim gardistima, Vučić upravlja državom i naprednjačkim ministrima. Sličnostima ovdje nije kraj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
