Šta pokazuje analiza Fiskalnog saveta o predlogu budžeta za 2026?
Najnovija analiza Fiskalnog saveta otkriva zabrinjavajući trend snažnog porasta procenjenih vrednosti najvećih državnih investicija, piše Nova ekonomija. Projekti poput EXPO-a, Nacionalnog stadiona i ključnih saobraćajnica beleže poskupljenja koja se mere desetinama milijardi dinara, dok se finansijska realizacija ovih obaveza, usled probijanja rokova i cena, preliva na 2027. i 2028. godinu.
Jedan od najizrazitijih primera rasta troškova su projekti vezani za međunarodnu izložbu EXPO 2027. Prema zvaničnim podacima, procenjena vrednost Nacionalnog fudbalskog stadiona porasla je za 7,5 milijardi dinara – sa prvobitnih 67,5 na čak 75 milijardi dinara. Još drastičniji skok zabeležen je kod prateće linijske infrastrukture (koja uključuje i toplotne izvore), čija je cena skočila za neverovatne 22 milijarde dinara, dostigavši ukupno 62,5 milijardi dinara. Sama stavka direktno vezana za projekat „EXPO Beograd 2027“ takođe je korigovana naviše za 2,6 milijardi dinara.
Trend poskupljenja nije zaobišao ni drumske koridore, gde su troškovi za pojedine deonice porasli i do 90 odsto u odnosu na prvobitno ugovorene cene.
Samo tokom 2025. godine projekat Fruškogorski koridor je poskupeo za 40 odsto, čime je ukupna cena od trenutka ugovaranja porasla za skoro 50 odsto. Zbog ovog rasta, plaćanja su pomerena na 2027. godinu.
Put Ruma–Šabac–Loznica je u 2025. zabeležio rast cene od 15 odsto, ali kada se posmatra od samog početka, poskupljenje iznosi približno 90 odsto. Iako je put fizički gotovo završen, njegova finansijska realizacija je zbog ovih promena odložena čak na 2028. godinu.
Za Nacionalni stadion su konačni završetak radova, kao i isplata pomereni na 2028. godinu. Fiskalni savet posebno naglašava da u budžetskoj dokumentaciji nedostaju objašnjenja za ovolika probijanja cena, što ozbiljno narušava transparentnost i otežava kontrolu trošenja javnog novca.
Iako se predviđa da će učešće duga u BDP-u blago opasti sa 45 odsto na 44,5 odsto, Fiskalni savet ukazuje na nekoliko kritičnih tačaka zbog kojih se do 2029. godine može ugroziti srednjoročni kredibilitet i stabilnost javnih finansija.
Postoji značajan rizik zbog velike koncentracije duga prema jednom poveriocu (Ujedinjeni Arapski Emirati). U samo četiri meseca druge polovine 2026. godine dospeva glavnica od dve milijarde dolara za dva velika zajma.
Reč je o dva kredita za budžetsku podršku čija ukupna vrednost iznosi dve milijarde američkih dolara koji smo dogovorili sa Fondom za razvoj Abu Dabija.
Prvi zajam je prvobitno ugovoren još 2014. godine, a zatim je 2021. godine reprogramiran sa novim rokom dospeća u avgustu 2026. godine.
Drugi kredit je iz 2022. godine, a njegova otplata je takođe odložena za kraj 2026. godine. Zanavljanje ovih kredita košta jer ih vraćate kasnije nego što ste se dogovorili inicijalno. Zbog pogoršanja uslova na međunarodnom tržištu, kamatne stope na reprograme ovih kredita su porasle na četiri odsto, što povećava pritisak na rashode za kamate. Srbija će se zbog ovoga u drugoj polovini 2026. godine suočiti sa velikim pritiskom na budžet, jer u razmaku od svega četiri meseca na naplatu dospeva glavnica od ukupno dve milijarde dolara prema istom poveriocu.
Fiskalni savet je izračunao da se samo zbog ovoga ukupne potrebe za finansiranjem zato i uvećavaju 30 odsto nego u prethodnoj godini.
Ekonomisti kažu da bi se ovaj pritisak mogao ublažiti jedino ako bi se u međuvremenu postigao novi dogovor o odlaganju ovih obaveza.
Budžet za 2026. godinu zasnovan je na projektovanom realnom rastu BDP-a od tri odsto, a ukoliko se ovaj rast ne ostvari, mogu nastupiti negativne posledice.
Ako privredni rast bude sporiji, to će direktno smanjiti poresku osnovicu, što vodi ka nižoj naplati poreza (naročito PDV-а) od one koja je planirana, što će biti pobačaj u prihodima.
Planirano smanjenje udela duga na 44,5 odsto direktno zavisi od pretpostavke da privreda raste brže od samog duga. Ako BDP uspori, učešće duga u privredi bi moglo ostati na višem nivou ili čak porasti, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Danas smo uspešno zatvorili sva otvorena pitanja sa mađarskim MOL-om i postigli kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara („Shareholder Agreement“) između Republike Srbije i MOL-a“, saopštila je na svom Instagram nalogu ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović
Od kako je Viktor Orban izgubio izbore u Mađarskoj, čini se da poslovni odnosi Srbije sa dojučerašnjim bliskim prijateljima „štucaju“ na svim poljima. Je li zaista tako?
Dok se ekonosmki sistem Srbije formalno usklađuje sa evropskim pravilima, gotovo polovina ugovora koje država zaključuje i dalje se realizuje van redovnih procedura javnih nabavki, upozorava Fiskalni savet
Kako je moguće da je dozvoljeni minus, inače najskuplja bankarska usluga, skuplji od nedozvoljenog?
Država Srbija i Wizz air se preko medija prepucavaju već danima. Nije jasno šta se krije iza ovog rata saopštenjima i poruka direktora
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Si, Tramp, Putin i Dan srpske diplomatije
Nepodnošljiva lakoća šibicarenja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
