Ko daje završnu reč o sudbini NIS-a: Amerikanci, Rusi, Vučić, MOL ili srpski biznismeni?

„Mnogo babica – kilavo dete.“

Ovu izreku već su istraživali naučnici Univerziteta u Pristonu pre deset godina. Rezultati su očekivani. Utvrdili su da što više ljudi učestvuje u procesu odlučivanja – to su veći izgledi da ishod bude loš.

Slično bi, barem prema izjavama za medije, mogli da se tumače i pregovori oko Naftne industrije Srbije. U njima učestvuje više više od pet pregovarača, ruski Gasprom, većinski vlasnik NIS-a, mađarski MOL, koji želi da ga kupi, ali je, navodno, jako važna i srpska vlada. Tu se mešaju i domaći biznismeni, poput Ranka Mimovića i Bogoljuba Karića, a sve to na kraju treba da aminuje američki OFAK. Većini građana Srbije nije najjasnije ko tu vodi glavnu reč i čija će biti poslednja.

„Rusi i Amerikanci – to je moj odgovor na pitanje ko su glavni akteri koji će rešiti sudbinu NIS-a“, govori Gujaničić za „Vreme“. „Država Srbije za ovih godinu i nešto, u  velikom broju slučajeva i perioda, čak nije ni znala šta se dešava.“

Za počasnog predsednika Unije poslodavaca Srbije Nebojšu Atanackovića najbitniji akteri su Rusi i Mađari, ali za „Vreme“ podvlači da poslednji amin daju – Amerikanci. Ni za njega tu Srbije nema kao važnog pregovarača, a ni govora o njenim biznismenima.

Probaće on da zaključi

Ako slušaju svog predsednika Aleksandra Vučića, građani Srbije bi pomislili bi da je on taj koji odlučuje o pregovorima.

„Ako se dogovore oko rafinerije, probaću da zaključim razgovore sa njima, a onda Ministarstvo i Vlada donose konačnu odluku“, rekao je Vučić u četvrtak, 14. maja.

Ipak, saga sa prodajom NIS-a, koja datira još od januara 2025. godine, prosečnom glasaču u Srbiji odavno bi pokazala da se Srbija tu ne pita mnogo, kaže za „Vreme“ broker Nenad Gujaničić.

„Ovo poslednje aktiviranje srpske strane, o pregovorima koji se navodno užurbano vode i u kojima oni učestvuju, pre tumačim kao medijsku agresiju, koja treba da pokaže da Vlada Srbije odjednom jako brine šta će biti sa našim najbitnijim preduzećem“, govori Gujaničić za „Vreme“.

Otuda, dodaje on, i priča o tome kako Srbija pokušava da podigne udeo u vlasničkoj strukturi NIS-a sa 29 na 34 odsto, kako bi se navodno više pitala.

„Nigde u međusobnim ugovorima ne stoji da bi trećina udela u vlasništvu Srbiji nešto i donela, to se u papirima nigde ne vidi“, tvrdi Gujaničić. „Sa druge strane, Mađari bi to dočekali oberučke, jer bi onda opet dobili većinski udeo u firmi, za nešto manje novca. U taj korpus svrstavam i izjave o navodnim crvenim linijama i usklađivanju MOL-a i Vlade Srbije.“

NIS: Šta povezuje zatvaranje rafinerije u Pančevu i nepristojnu ponudu Ranka Mimovića

Naša je samo – teritorija

Mnogo je aspekata prodaje NIS-a važno sa ekonomskog i bliže energetskog stanovišta, a posve i međunarodno-političkog, kaže za „Vreme“ Nebojša Atanacković.

„Srbija je tu bitna jer se firma, jednostavno, nalazi na njenoj teritoriji. Ipak, ako Rusija i Mađari naprave dogovor, mi nemamo mnogo mogućnosti da utičemo na njega“, misli on. „Zato je i nejasno zašto država tvrdi da pregovara sa MOL-om i postavlja krajnje uslove, ako i bez njenog pristanka, NIS mogu da kupe.“

Moguće je da je Mađarima, dodaje, bitno šta vlast u Srbiji misli, ali on veruje da njima ipak važnije šta ruski deo želi i kako će se ponašati u drugim poslovima.

„Tu ulazimo u sferu politike. Rusi mogu da prodaju NIS pod određenim uslovima cene i načina plaćanja, ali i obećanja MOL-a da će nastaviti da uvoze rusku naftu u istim količinama“, misli on i kaže da bi dil mogao biti i posve „vrlo tragičan“ za Srbiju jer ugovorni odnosi mogu biti drugačiji nego oni koje imamo sa Gaspromom.

Ima li Srbija aduta za pregovor

Atanacković kaže da je očekivao da će Mađari imati isti odnos prema NIS-u, da će im biti svejedno da li zarađuju preko NIS-a ili sopstvenih rafinerija, ali to verovatno nije više tako.

„Postoji mogućnost i povećavanja rudne rente, tu država Srbija možda može da pregovara, jer smo mi Rusima omogućavali apsordno nisku taksu. Možda bi to mogao biti srpski adut. Na drugoj strani je 13.500 zaposlenih u NIS-u i mogućnost da Mađari zatvore delove firme koje već imaju u svojoj zemlji“, objašnjava Atanacković.

Srpski jedini interes, misli, treba da budu naftni derivati. Trenutna situacija naftne krize nam u tome ne ide u prilog.

Fikusi u odborima

Gujaničić objašnjava da odnos Srbije i Rusije oko NIS-a nikada nije bio transparentan niti tržišan. Jedan od poslednjih primera za to je i istorijski najbolji finansijski rezultat NIS-a 2022. godine, nakon koga je firma trebala da podeli veću dividendu akcionarima. NIS to nije uradio, već je odlukom Gasproma u budžet Srbije uplatio dodatnih 60 miliona evra i tako rešio stvar.  Na gubitku je ostavio male akcionare i zakinuo građane.

„Primeri su brojni, u odborima NIS-a su kao predstavnici Srbije sedeli fikusi koji ništa nisu odlučivali, a država je kao akcionar uvek bila nebitna“, kaže broker. „Aktivan akcionar, pa i manjinski se nikada tako ne ponaša. Da su bili aktivni, oni bi već na prve naznake problema oko vlasništva u NIS-u reagovali, bilo šta uradili. Jer, prve sankcije su pred Gasprom stavljene daleke 2015, nakon aneksije Krima.“

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!