Najdublja ekonomska kriza u Nemačkoj od 1949. godine

Industrijska proizvodnja u Nemačkoj verovatno će zabeležiti pad i ove 2025. – dakle četvrtu godinu zaredom. Savezno udruženje industrije ocenjuje da je zemlja u „najdubljoj krizi od osnivanja SR Nemačke“.

Savezno udruženje industrije (BDI) ocenjuje da je nemačka ekonomija „u slobodnom padu“. Industrija će se na kraju 2025. suočiti s još dramatičnim padom, najavljuje predsednik BDI Peter Lajbinger u izjavi za nemačku novinsku agenciju dpa, a prenosi Dojče vele.

„Ekonomija se nalazi u istorijskoj najdubljoj krizi od osnivanja Savezne Republike, a savezna vlada ne reaguje dovoljno odlučno“, upozorava Lajbinger.

„Strukturni pad“

U novom izveštaju BDI o stanju industrije predviđa se pad proizvodnje od dva odsto. To bi značilo da se minus beleži već četvrtu godinu zaredom.

„Ovo nije ciklični, već strukturni pad“, ocenjuje Lajbinger i dodaje da nemačka industrija „kontinuirano gubi tlo pod nogama“.

U pogledu perspektiva Evropske unije nemački BDI je, međutim, optimističniji. Prema njihovom izveštaju, recesija industrije u EU verovatno je okončana. BDI je revidirao svoju raniju prognozu i to naviše, pa sada očekuje da će industrijska proizvodnja Unije ove godine da poraste za jedan procenat. Ranije je prognoza predviđala pad od jedan odsto.

Ujedno, ne očekuje se da će izvoz nemačke robe nastaviti da pada u 2025. godini.

Niska iskorišćenost kapaciteta u hemijskoj industriji

Ovogodišnji izveštaj BDI fokusira se pre svega na hemijsku industriju. U poslednje vreme, iskorišćenost kapaciteta hemijskih postrojenja bila je samo 70 procenata.

Mašinogradnja i industrija čelika takođe su pod pritiskom.

S druge strane, situacija u građevinskoj industriji izgleda da se stabilizuje.

I u automobilskoj industriji očekuje se povećanje proizvodnje, a iskorišćenost kapaciteta je porasla. Međutim, sada je napeta situacija sa zaposlenošću u automobilskoj industriji.

Šef BDI zahteva strukturne reforme

„Nemačkoj je sada potrebna promena ekonomske politike sa jasnim prioritetima za konkurentnost i rast“, kaže Lajbinger. On naglašava da svaki mesec bez odlučnih strukturnih reformi košta dodatnih radnih mesta i prosperiteta, a ujedno u velikoj meri ograničava budući manevarski prostor države.

Konkretno, predsednik BDI zahteva da savezna nemačka vlada dâ prioritet investicijama u odnosu na potrošnju, a Specijalni fond koji je formirala vlada po njemu se mora transparentno koristiti za dodatne investicije.

Kritičari se žale da savezna vlada prebacuje projekte iz osnovnog budžeta u više milijardi evra vredan specijalni fond za infrastrukturu i zaštitu klime kako bi potom oslobođena sredstva koristila za finansiranje projekata kao što je povećanje nadoknade za majke.