Kapor o NIS-u: Gorivo bi za tri meseca moglo da poskupi i do 30 odsto

Amerika je stavila Naftnu industriju Srbije pod sankcije usled političkog previranja sa Rusijom, ali bi posledice ove odluke veoma brzo mogli da osete svi potrošači u Srbiji.

„Država neće moći još dugo da izdrži pod ovim uslovima“, kaže za „Vreme“ energetski stručnjak Miodrag Kapor. „Vrlo brzo će Srbija morati da odluči – da li da smanji akcize koje državni budžet ubira za energetne, i na taj način ojadi javne finansije, ili da pusti da gorivo poskupi, pa bi na direktnom udaru bili građani.“

„Vreme“ već piše u novom broju da se sprema nova strategija za dotok nafte iz Mađarske, a ako ona ne proradi ovaj ili neki drugi plan, posledice bi mogle da budu finansijske.

Sankcije NIS-u: Srbija spremila „flotu iz senke“?

Neće preko noći, ali hoće

Najveći problem Srbije je što NIS kontroliše oko 80 odsto tržišta goriva u Srbiji. Kapor se nada da će na tržište Srbije ući novi strani igrači i da će se brzo povećati količine koje domaća skladišta mogu da čuvaju. Ipak, Rusija već decenijama, ispod žita, odbija da proširi skladišne kapacitete u Srbiji, kako bi ceo ovaj deo Balkana konstantno zavisio od dotoka energenata sa Istoka.

„Nafte neće nestati preko noći, ali bi rezerve mogle da se iscrpu za tri do četiri meseca, a ako se ništa drugo ne preduzme, prvo će doći do drastičnog poskupljenja goriva i do 30 odsto, a zatim i nestašice. Jednostavno, inflantorni pritisak će učiniti svoje i energenti će biti papreni“, dodaje on.

Mogla bi da poskupi bebi oprema, hrana, cigarete….

Akcize na gorivo u Srbiji su među najvišim ne samo u regionu, već i u čitavoj Evropi jer država od litra benzina uzima procentualno najveći namet. Prema podacima Udruženja privatnih benzinskih pumpi u Srbiji, u ukupnoj ceni dizela iznos akcize je 69,12 dinara po litru, u benzinu 67,22 dinara po litru, a u tečnom naftnom gasu (TNG) 52,49 dinara po litru.

Srbija tako ima i opciju da spreči poskupljenje goriva tako što će jednostavno smanjiti svoj deo – udeo akciza. Ipak, to bi za građane moglo da znači samo manje troškove na jednoj strani, a osetno veće na drugoj, jer bi smanjenje novca u državnoj kasi od energenata značilo da će Ministarstvo finansija morati da poveća druge namete – na akcize za drugu robu i usluge.

Mogla bi tako da poskupi hrana, da se povećaju nameti na robu koja je inače imala niske akcize, poput opreme za bebe, ili da se jednostavno ukinu olakšice koje je država davala.

Građani bi potencijalno mogli da zaborave i na nove ekonomske mere koje je velelepno najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.