Benzin bi na pumpama mogao da poskupi i do 30 odsto za tri do četiri meseca, ukoliko Srbija ne pronađe rešenje za sankcije NIS-u, tvrdi energetski analitičar za „Vreme“
Amerika je stavila Naftnu industriju Srbije pod sankcije usled političkog previranja sa Rusijom, ali bi posledice ove odluke veoma brzo mogli da osete svi potrošači u Srbiji.
„Država neće moći još dugo da izdrži pod ovim uslovima“, kaže za „Vreme“ energetski stručnjak Miodrag Kapor. „Vrlo brzo će Srbija morati da odluči – da li da smanji akcize koje državni budžet ubira za energetne, i na taj način ojadi javne finansije, ili da pusti da gorivo poskupi, pa bi na direktnom udaru bili građani.“
„Vreme“ već piše u novom broju da se sprema nova strategija za dotok nafte iz Mađarske, a ako ona ne proradi ovaj ili neki drugi plan, posledice bi mogle da budu finansijske.
Najveći problem Srbije je što NIS kontroliše oko 80 odsto tržišta goriva u Srbiji. Kapor se nada da će na tržište Srbije ući novi strani igrači i da će se brzo povećati količine koje domaća skladišta mogu da čuvaju. Ipak, Rusija već decenijama, ispod žita, odbija da proširi skladišne kapacitete u Srbiji, kako bi ceo ovaj deo Balkana konstantno zavisio od dotoka energenata sa Istoka.
„Nafte neće nestati preko noći, ali bi rezerve mogle da se iscrpu za tri do četiri meseca, a ako se ništa drugo ne preduzme, prvo će doći do drastičnog poskupljenja goriva i do 30 odsto, a zatim i nestašice. Jednostavno, inflantorni pritisak će učiniti svoje i energenti će biti papreni“, dodaje on.
Akcize na gorivo u Srbiji su među najvišim ne samo u regionu, već i u čitavoj Evropi jer država od litra benzina uzima procentualno najveći namet. Prema podacima Udruženja privatnih benzinskih pumpi u Srbiji, u ukupnoj ceni dizela iznos akcize je 69,12 dinara po litru, u benzinu 67,22 dinara po litru, a u tečnom naftnom gasu (TNG) 52,49 dinara po litru.
Srbija tako ima i opciju da spreči poskupljenje goriva tako što će jednostavno smanjiti svoj deo – udeo akciza. Ipak, to bi za građane moglo da znači samo manje troškove na jednoj strani, a osetno veće na drugoj, jer bi smanjenje novca u državnoj kasi od energenata značilo da će Ministarstvo finansija morati da poveća druge namete – na akcize za drugu robu i usluge.
Mogla bi tako da poskupi hrana, da se povećaju nameti na robu koja je inače imala niske akcize, poput opreme za bebe, ili da se jednostavno ukinu olakšice koje je država davala.
Građani bi potencijalno mogli da zaborave i na nove ekonomske mere koje je velelepno najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Potražnja za spremačicama u Beogradu je velika, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Redovno održavanje stana košta oko 1.200 dinara po satu, dok je generalno čišćenje skuplje
Aleksandar Vučić je u leto 2025. podelio silan novac kada je opipavao puls birača za izlazak na izbore, ali ispostavilo se da to ljudima nije dovoljno za život. Poslednji podaci pokazuju da se eksplozija zaduživanja nastvlja
Pelet je duplo skuplji ove godine nego prošle. Pominje se da bi država mogla da ograniči cene, ali je osnovno pitanje ko je kriv što su ovako visoke
Nekad je ulov i pakovanje sardina bilo jedina industrija na jadranskoj obali Jugoslavije. Danas su u Hrvatskoj sardele sve manje zbog vreline. Preživele su samo četiri fabrike, neke su otišle za Srbiju. Jer, turistima riba smrdi
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
