Niz fabrika koje napuštaju Srbiju se nastavlja. Ovog puta je na redu fabrika kablova „Drekslmajer“ koja u Zrenjaninu upošljava gotovo 2.000 radnika
Nakon 17 godina poslovanja u Srbiji, nemačka kompanija „Drekslmajer Grup“ (Draexlmaier Group), globalni proizvođač kablovskih setova za automobilsku industriju, ugasiće svoj proizvodni pogon u Zrenjaninu.
Fabrika će biti zatvorena 2026. godine, a pogon će nastaviti da radi do kraja ove godine kada će gotovo 2.000 radnika ostati bez posla, kažu za portal Danas u Industrijskom sindikatu Srbije.
Kao razlog za zatvaranje pogona navodi se sve dublja kriza u nemačkoj auto-industriji koja traje već izvesno vreme.
Kako navodi predsednik „Industrijskog sindikata DAD DM“ Dragan Matić, izvesno je da će „Drekslmajer“ gasiti svoje pogone širom sveta.
„Ono što su nam predstavnici poslodavaca izneli jeste da je auto-industrija za koju oni rade, odnosno da su završne kompanije u industriji, najavile da će određeni proizvodi za koje oni rade setove kablova da se gase“, kaže Matić.
Matić navodi da su se zaposleni nadali da će doći do smanjenja radne snage, a ne do gašenja čitavog pogona.
„Sindikati će već za mesec dana krenuti u razgovore sa poslodavcem na koji će se način gašenje sprovoditi, kao i koji će se uslovi dati zaposlenima. Predstavnici poslodavca su već najavili fer i korektne uslove što podrazumeva ne samo poštovanje zakonskih minimuma već su u planu izdašnije nadoknade. U međuvremenu će kolege iz fabrike zajedno sa rukovodstvom kontaktirati Nacionalnu službu za zapošljavanje u Zrenjaninu kako bi se pripremili za situaciju da će značajan broj ljudi završiti na birou“, ističe Matić.
Prema njegovim rečima, ovo je dosta teška i stresna situacija za zaposlene, naročito za značajan broj bračnih parova koji radi u „Drekslmajeru“.
O „Drekslmajeru“
Nemačka kompanija „Drekslmajer” od 2007. godine posluje u Zrenjaninu. Do 2018. godine izgrađene su četiri proizvodne hale koje se nalaze u industrijskoj zoni Bagljaš.
Ova nemačka kompanija je dobijala i subvencije između 2007. i 2012. godine i od Pokrajine i od Republike. U jednom periodu je od države dobila paket finansijske podrške u iznosu od oko četiri miliona evra za zapošljavanje 800 radnika, odnosno pet hiljada evra po jednom novom radnom mestu.
U periodu pre pandemije, prema podacima Agencije za privredne registre (APR) u 2018. godini
prosečan broj zaposlenih je bio 6.251, što je činilo 17,8% od ukupnog broja radnika u Zrenjaninu. Nakon toga, prosečan broj zaposlenih je i više nego prepolovljen, da bi danas dostigao broj od oko dve hiljade radnika.
Niz zatvorenih fabrika
„Drekslmajer“ je samo jedna u nizu fabrika koje su u proteklim nedeljama navele da se suočavaju sa problemima u poslovanju. Najpogođeniji je jug Srbije, gde će svoj pogon zatvoriti fabrika „Beneton“, o čemu je ranije pisalo „Vreme“.
Osim „Benetona“, u teškoj situaciji su i fabrike „Džonson elektrik“, „Aptiv“ i „Jura“, u kojima se nude sporazumni raskidi ugovora.
Izvori: Danas/Vreme
Iako je Republička komisija dva puta poništila odluku Elektrodistribucije Srbije zbog nepravilnosti u izboru ponuđača, posao očitavanja brojila i dalje se dodeljuje istom konzorcijumu – predvođenom firmom Montop HRS, u vlasništvu kontroverznog Marka Bosanca. Za to vreme, EPS sam očitava brojila, a ceh plaćaju – građani
Po novim godišnjim podacima koje je objavio Istraživački centar Ember, Srbija je tokom 2024. godine proizvela 62,9 odsto svoje električne energije iz uglja
Otkako su, krajem prošle godine, studenti stupili u blokade fakulteta svih državnih univerziteta, predstavnici vlasti nekoliko puta su isticali negativne posledice protesta po ekonomiju.
Na Aerodrom „Nikola Tesla“ sleteo je poslovni mlaznjak Falkon 6X, najverovatnije novi avion Vlade Srbije. Vredan je oko 53 miliona evra, prema procenama portala „Biznis insajder“
Jeftina onlajn kupovina iz Kine uskoro postaje prošlost. Prodavci Temu i Šejn podižu cene zbog nove američke carinske politike koja stupa na snagu u maju
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
