Zašto je hrana iz Srbije nebezbedna za Evropsku uniju i može li taj problem da se reši?
Čak 25 proizvoda iz Srbije ove godine označeno je kao nebezbedno u Evropskoj uniji s različitim stepenom opasnosti po ljudsko zdravlje u slučaju konzumacije.
Poslednja u nizu Belgija je krajem oktobra nebezbednim označila trešnje iz Srbije, pošto je u njima pronađena veća količina insekticida ometoat od dozvoljene.
Upozorenje je objavljeno na sajtu evropskog sistema za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani (RASFF), ali u rangu opasnosti po zdravlje, navodi se da nije opasno. I pored toga trešnje iz Srbije su došle na glas da su nepodobne za evropsko tržište.
Hepatitis A u smrznutom voću, aflatoksin u sojinom brašnu, žica u njokama, listerija u dimljenom lososu, kadmijum u smrznutim jagodama – sve su ovo nepoželjne supstance pronađene u srpskim namirnicima izvezenim na evropsko tržište od početka 2025.
Pre Belgije, prethodna dva upozorenja je izdala Grčka početkom oktobra, a odnosila su se na sušene jagode i sušene kajsije izvezene u tu zemlju.
Najčešći razlog zbog kojih zemlje EU izdaju upozorenja za proizvode iz Srbije je prisustvo aflatoksina B1.
Ovakvi slučajevi ubuduće bi mogli da budu ređi, pošto je Vlada Srbije usvojila novi predlog Zakona o službenim kontrolama, čiji je cilj uspostavljanje organizacije službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije životinja i robe na koje se zakon primenjuje.
Zakon će se, između ostalog primenjivati u oblasti hrane i bezbednosti hrane u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije.
Vlada Srbije usvojila je predlog ovog zakona na sednici održanoj 6. novembra, a zakon je sada u skupštinskoj proceduri.
Kontrola kvaliteta utvrđena je Zakonom o bezbednosti hrane i njom se, prema tom zakonu, bave ministarstva poljoprivrede i zdravlja, odnosno njihove nadležne inspekcije, te referentne laboratorije.
I u zakonu se navodi da su proizvođači odgovorni, te da su dužni da obezbede da hrana za ljude i životinje ispunjava sve uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Ipak, i pored svih ovih zakonskih odredbi, neretko se dešava da se u hrani pronađu nepoželjne supstance.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Igor Jajić ranije je za Newsmax Balkans pojasnio da su za kvalitet namirnica najodgovorniji proizvođači, odnosno oni koji hranu stavljaju u promet i koji su dužni da kontrolišu sopstvene proizvode u skladu sa zakonom.
Odgovornost je i na inspekcijama Uprave za veterinu i Uprave za proizvodnju bilja, koje su zadužene za kontrolu kvaliteta, a njihova nadležnost i učestalost kontrolisanja morala bi da bude veća, rekao je Jajić.
Osim predloženog Zakona o službenoj kontroli, Srbija bi mogla uskoro da dobije novi Zakon o bezbednosti hrane, kojim će se prvi put uvesti sistem bržeg obaveštavanja i efikasnijeg reagovanja u slučaju pojave nebezbedne hrane na tržištu.
Glavni cilj ovog zakona je zaštita zdravlja potrošača i jačanje poverenja u sistem kontrole hrane u Srbiji.
Usvajanjem ovog zakona, Srbija će uskladiti propise sa standardima Evropske unije, što je važan korak ka ispunjenju Merila 1 za otvaranje Poglavlja 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, u okviru pregovora sa EU.
Međutim, ovaj zakon još se nije našao u skupštinskoj proceduri.
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Više od 200.000 građana je tužilo banke jer je Vrhovni sud odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Ipak, sud je potom preinačio svoj stav, a banke sada traže da građani vrate novac
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
