Foto: AP
U izveštaju IMF-ovog „Svetskog ekonomskog pregleda“ Srbija se nalazi na 26. mestu od 41 evropske zemlje po projekcijama BDP-a za 2026. Rast Srbije će ove godine najviše i usporiti, objavljeno je u redovnom jesenjem izveštaju
Međunarodni monetarni fond (MMF) još jednom je smanjio svoju prognozu za privredni rast Srbije za 2025, i to na 2,4 odsto, u poređenju sa 3,5 odsto, koliko su projektovali u aprilu ove godine.
Takođe, u izveštaju IMF-ovog „Svetskog ekonomskog pregleda“ Srbija se nalazi na 26. mestu u Evropi po projektovanom BDP-u za narednu godinu.
Europe’s Top Economies in 2026 by Projected GDP
1. 🇩🇪 Germany: $5.3T
2. 🇬🇧 UK: $4.2T
3. 🇫🇷 France: $3.6T
4. 🇮🇹 Italy: $2.7T
5. 🇷🇺 Russia: $2.5T
6. 🇪🇸 Spain: $2.0T
7. 🇳🇱 Netherlands: $1.4T
8. 🇵🇱 Poland: $1.1T
9. 🇨🇭 Switzerland: $1.1T
10. 🇧🇪 Belgium: $761B
11. 🇮🇪 Ireland: $750B…— World of Statistics (@stats_feed) November 6, 2025
Za slabiju aktivnost privrede predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je okrivio „blokade i nerad“, aludirajući na antivladine proteste koji traju od novembra 2024, a pokrenuti su zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Uprkos toj tvrdnji, u junu je predsednik države rekao da očekuje rast bruto domaćeg proizvoda veći od tri odsto, ali u Svetskoj banci ipak očekuju da on bude 2,8 odsto u 2025.
To je za 1,1 procentni poen manje u odnosu na 2024, a Svetska banka je smanjila očekivanja za 0,7 procentnih poena, odnosno za petinu, u odnosu na projekcije iz aprila ove godine.
Treba dodati i da su strane direktne investicije više nego prepolovljene u odnosu na isti period prošle godine, o čemu je „Vreme“ već pisalo.
Ove godine bilo je manje kukuruza, šećerne repe, soje, malina, višanja, šljiva i jabuka, dok je pšenice, suncokreta i grožđa više nego 2024, pokazuju preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Ovo je drugi put da se snižavaju projekcije Svetske banke za tekuću godinu, jer je prvobitno očekivano da će rast u Srbiji iznositi četiri odsto, piše Aleksandar Zdravković, viši istraživač Instituta ekonomskih nauka (IEN).
Uprkos problemima, Srbija bi i sa predviđenom stopom od 2,8 odsto rasla brže od proseka u Evropskoj uniji. Time bi dostigla „izvestan stepen“ približavanja tim zemljama po životnom standardu, iako je na učinak srpske privrede ovog puta uticala unutrašnja neizvesnost, ali i pogoršanje poslovne klime u svetu, piše BBS na srpskom.
Srpska privreda je najveća na Zapadnom Balkanu i njen slabiji rezultat u 2025. glavni je razlog nižih projekcija za ceo region, koji će ove godine imati rast od 2,8 odsto, a u 2024. je on iznosio 3,5 odsto, objavila je Svetska banka.
Samo Severnu Makedoniju i Crnu Goru čeka „skromno ubrzanje“, navode iz Svetske banke. Za te dve zemlje su projekcije rasta povećane u odnosu na april, kao i za Albaniju, za Kosovo su nepromenjene, a smanjene su za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.
Iz Svetske banke upozorili su i na sve težu situaciju sa radnom snagom u šest zemalja Zapadnog Balkana, a prognoziraju da će u narednih pet godina imati 190.000 radnika manje.
Usled tranzicije ka obnovljivim izvorima energije i sve široj upotrebi veštačke inteligencije u privredi, oko 20 odsto radnika u regionu će možda morati da se prekvalifikije za obavljanje drugih poslova i zanimanja.
Nakon sastanaka u Beogradu, Budimpešta potvrđuje da je jedna od opcija da MOL preuzme većinski udeo u NIS-u. Prema navodima iz mađarske vlade, razgovori sa Srbijom i drugim akterima već su u toku
Samo prošle godine, NIS je na ime različitih poreskih obaveza u budžet uplatio više od dve milijarde evra. Budžet za 2026. predstavljen u Narodnoj skupštini nije, međutim, u obzir uzeo neizvesnu budućnost Naftne industrije Srbije
Poslednji dan za dobijanje licence američkog OFAK-a za NIS se približava. Ekonomska jednačina je jednostavna - ukoliko NIS dobije licencu rafinerija u Pančevu nastavlja da radi, u suprotnom se gasi. Šta se onda dešava
„U rusofilski projektovanom društvu procenjeno je da je za vlast manja šteta ukoliko bi Rafinerija u Pančevu prestala da radi, od političke štete nastale ako bi Srbija preuzela NIS”, kaže ekonomista Saša Đogović za „Vreme“. Ekonomista Milan Kovačević predlaže stečaj NIS-a
Rafinerija još uvek nije ugašena, ali će biti za četiri dana ukoliko američka vlada ne priduži licencu za snabdevanje sirovom naftom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
