Rejting agencija „Standard end Purs (S&P)“ je podigla dugoročni državni rejting Srbije za jedan stepen više: sa neivensticionog „BB+“, na investicioni „BBB-„, navodi se u saopštenju koje je prenela agencija privrednih vesti „Blooomberg“.
Rejting „BBB“, najniži u grupi investicionih, kako objašnjava „Standard end Purs“, znači da „obveznik ima adekvatan kapacitet da ispuni svoje finansijske obaveze. Međutim, verovatnije je da će nepovoljni ekonomski uslovi ili promenljive okolnosti dovesti do oslabljenog kapaciteta obveznika da ih ispuni“.
Pozitivan iskorak
Srbija je do sada bila u kategoriji špekulativnih, odnosno „džank” obveznica, koje su se smatrale rizičnim.
Ekonomista Saša Đogović kaže za „Vreme” da ova ocena, iz makroekonosmkog aspekta govori o tome da su javne finansije pod kontrolom.
„U tom smislu smo prešli granicu špekulativne zone u zonu investicionog ranga”, kaže Đogović.
To znači, dodaje, da se će Srbija imati mogućnost da se zadužuje po nižim stopama jer će premija rizika biti niža.
„Pri tome će biti širi spektar onih koji će, recimo, poželeti da dođu u posed državnih hartija od vrednosti”, kaže Đogović.
Na taj način, objašnjava, se otvara mogućnost Srbiji da ostvari određene uštede u svom budžetu, što će delovati dodatno ohrabrujuće za sam budžet Republike Srbije.
„U svakom slučaju to je pozitivan iskorak jer se prvi put dešava da je Srbijia prešla u zonu investicionog ranga, kreditnog rejtinga. Tako da ovo može imati povoljne efekte na ukupnu privrednu dinamiku.
Jer ta sredstva koja će ostati od zaduživanja po nižoj kamaptnoj stopi, mogu se iskoristiti u neke druge svrhe. Recimo za nove investicione projekte ili za određena socijalna davanja”, kaže Đogović.
„Mnogo toga zavisi od pregovora sa MMF-om”
Sa druge strane, sagovornik „Vremena” napominje da Srbija po drugoj rejting agenciji „Fič” i dalje nije zakoračila u tu sferu investicionog ranga.
„U toku su pregovori sa MMF-om pa ćemo videti kako će oni oceniti ovo produbljivanje fiskalnog deficita rebalansa budžeta sa 2, 2 na 2, 9 odsto BDP-a i kako će dalje pregovori teći”, kaže Đogović.
Podseća i da se sad priprema budžet za 2025. godinu i dosta zavisi od tih pregovora kakvu će konstrukciju imati.
„Da li će ići u pravcu spuštanja fiskalnog deficita ili njegovog zadržavanja na ovom nivou. MMF je vrlo osetiljiv na podizanje, jer to povećava i socijalna očekivanja i nivo zaduženosti u zemlji, te su tu vrlo obazrivi i rigorozni”, kaže Đogović.
Ukoliko pregovori budu imali negativan eho, ovaj investicioni rang ne bi mogao biti zadržan.
„Ja računam da će doći do određenog kompromisnog rešenja MMF-a i Vlade. Jer nam ovo otvara vrata da i ‘Fič’ krene stazama ’Standard end Purs-a’”, kaže Đogović.
Šta nam govore primeri iz regiona?
Agencija „Standard end Purs” je 13. septembra povisila investicioni rejting Hrvatske sa „BBB+“ na „A-“, što je najviša ocena koju je zemlja ikada dobila.
Đogović za „Vreme” objašnjava da je Hrvatska članica EU i NATO saveza što joj daje vetar u leđa da dostigne taj nivo „zelene zone”.
To važi i za druge zemlje iz regiona koje su članice EU i NATO saveza, dok Srbije nije.
„U tom smislu semože reći da sam ulazak Srbie u EU ne podrazumeva da Srbija bude članica NATO saveza, ali da može da bude pouzdan partner u bezbednosnom smilu, zbog ove ocene”, kaže Đogović.
On objašnjava da ova ocena znači da se Srbija smatra pouzdanim političkim partnerom i zemljom koja nema izraženih političkih turbulencija, koje bi mogle da ugroze javne finansije ili postojeće ekonomske tokove.
„Makropodaci govore da se inflacija stišava, da je javni dug pod kontrolom u odnosu na BDP, da postoji njegova rastuća dinamika, rekordan nivo ukupnih deviznih rezervi i stabilan devizni kurs.
To ukazuje na punu kontrolu javnih finasnija i ekonomskih tokova u zemlji”, kaže Đogović.
Vreme će pokazati opravdanost investicija
Kada je reč o dugoročnoj porceni, tek za nekoliko godina će moći da se vdi da li će trenutne investicije doneti nove vrednosti budžetu Republike Srbije.
„Ukoliko su na primer, investicije kvalitativno loše urađene i ne budu rentabilne u nekom srednjeročnom periodu, Srbija može ponovo da uđe u špekulativnu zonu. Jer, ukoliko BDP počne da ‘koči’ u dinamici rasta, ako nove investicije nisu odskočna daska za nastavak bar umerenog privrednog rasta, onda postoji bojazan da javni dug neće biti pod kontrolom i narušava se postojeća percepcija”, kaže Đogović.
To ostaje da se vidi jer, kako kaže, mi za sada ne znamo ekonosmkosku opravdanost ulaganja u Nacionalni stadion ili EXPO posle 2027. godine.
„Tako da bih od tog perioda pa nadalje stavio upitinik na to kako će se održavati stvari u vezi sa ukupnim rastom BDP-a i opserviranjem javnog duga zemlje”, kaže Đogović.
Šta je investicioni kreditni rejting
Kreditni rejting države odražava procenu njene sposobnosti da ispunjava svoje finansijske obaveze, odnosno da otplaćuje svoje dugove.
Kao takav, kreditni rejting je jedan od ključnih pokazatelja za investitore prilikom donošenja odluke da ulože u određenu zemlju, bilo da se radi o otvaranju fabrike (strane direktne investicije) ili o kupovini državnih obveznica (portfolio investicije)
Tako, viši kreditni rejting predstavlja veću sposobnost države da vraća svoje dugove i manji rizik za investitore. Pozitivni efekti višeg rejtinga su veći priliv investicija i niži troškovi zaduživanja države.
Skala kreditnih rejtinga obuhvata 22 različita nivoa rejtinga, pri čemu ih uopšteno možemo podeliti u dve osnovne grupe – rejtinzi investicionog ranga (Investment Grade), koji obuhvataju 10 najviših nivoa rejtinga i rejtinzi neinvesticionog ranga (Non-investment Grade), koji obuhvataju 12 nižih nivoa rejtinga.
