„Evropski lanci supermarketa žale se na šikaniranje u Srbiji“ – pod tim naslovom ekonomski dnevni list Handelsblat piše o ograničenju marži u Srbiji i postavlja pitanje: „Može li EU da toleriše ovakvo ponašanje?“
Kako pisanje lista prenosi Dojče vele, holandski trgovački koncern Ahold Delez, saznaje list, do kraja godine zatvoriće dvocifreni broj filijala Maksija u Srbiji. „Svake sedmice srpska kćerka-firma centrali prijavljuje milionske gubitke.“
Prošle godine, podseća Handelsblat, srpski ogranak Deleza obrnuo je 1,4 milijarde evra i profitirao 63 miliona evra.
Dodaje da se takvo ponašanje zemlje-kandidata „teško može tolerisati u Briselu“ i da ima posledice. Za sada u vidu kritike u poslednjem izveštaju o napretku gde piše da se ograničenjem marži narušavaju tržišni principi EU.
O tome evropski poslanik Danijel Frojnd iz nemačkih Zelenih kaže: „Takvo uplitanje u tržište i utvrđivanje cena od strane iliberalnih političara na kraju vodi lošijoj ponudi za mušterije.“
Diseldorfski Handelsblat dodaje da se Srbija ugleda na susednu Mađarsku gde strane firme godinama zameraju da im se nameću posebni porezi i birokratske prepreke. Evropska komisija je zbog ograničenja marži otvorila postupak protiv Mađarske, a nakon tužbe austrijskog Špara.
„Orban je posebne namete protiv supermarketa pravdao time da ovi koriste inflaciju kako bi povećali cene i ostvarivali ekstra-profit. Slično argumentuje i Vučić“, piše nemački list.
Uz to, Vučić se godinu dana suočava sa masovnim protestima, dodaje se u članku, pa je u stranim trgovcima našao navodnog krivca.
Političar Zelenih Frojnd kaže da Orban i Vučić krive pre svega strane lance za svoju propalu politiku i očajan ekonomski bilans.
Čekaju februar
List podseća da je u Srbiji od septembra na snazi uredba o ograničenju marže na oko 3.000 proizvoda na najviše 20 odsto. „Kako maloprodaja iz te marže mora da finansira sve troškove – kiriju, energiju, marketing i ljudstvo – uz to ograničenje jedva da mogu raditi isplativo“, piše list.
Dodaje se da su kontrole bile intenzivne, da su supermarketi morali u roku od 24 sata da za svaki proizvod dokazuju da ne krše uredbu. Delez je već kažnjen sa 24,5 miliona dinara, protiv čega se firma žali sudu.
Handelsblat navodi da je Delez bio jedan od retkih koji je javnim saopštenjem kritikovao mere. „Zato deluje da nije slučajno što su državne inspekcije posebno rigorozno kontrolisale trgovine ovog lanca. U međuvremenu je Delez prestao da komentariše državne mere.“
Kako se dodaje, trgovce posebno ljuti što pravila važe samo za firme sa godišnjim obrtom od preko 38 miliona evra. „Time pogađa mahom velike strane lance, a ne male srpske trgovce.“
Navodi se da lanci pokušavaju da smanje troškove i izdrže još nekoliko meseci, nadajući se da uredba neće biti produžena posle februara 2026. godine.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Tužno da još jedan od simbola Beograda odlazi u privatni domen, isključivo zbog nesposobnosti aktuelne gradske uprave“, kaže Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu
Nemaju svi gradovi Srbije istu satnicu za jeftinu struju, a ona takođe zavisi i od vrste brojila koje potrošači imaju ugrađeno u domaćinstvima. U periodima povećane potrošnje, ušteda nije mala
Država prošle godine nije obezbedila dovoljne količine sirovine za pelet, tvrdili su proizvođači. Zato su ovog leta građani pohrlili da kupe ogrev pre nestašice. To je odmah povećalo i cene
Dunav je ovog leta dostigao rekordno niske nivoe. Posledice se osećaju u plovidbi, energetici, poljoprivredi i rečnim ekosistemima. Kakva je budućnost evropskih reka
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu, kojim se velikim zagađivačima odobrava rad
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
