Foto: Dušan Ančić/Tanjug
„Evropski lanci supermarketa žale se na šikaniranje u Srbiji“ – pod tim naslovom ekonomski dnevni list Handelsblat piše o ograničenju marži u Srbiji i postavlja pitanje: „Može li EU da toleriše ovakvo ponašanje?“
Kako pisanje lista prenosi Dojče vele, holandski trgovački koncern Ahold Delez, saznaje list, do kraja godine zatvoriće dvocifreni broj filijala Maksija u Srbiji. „Svake sedmice srpska kćerka-firma centrali prijavljuje milionske gubitke.“
Prošle godine, podseća Handelsblat, srpski ogranak Deleza obrnuo je 1,4 milijarde evra i profitirao 63 miliona evra.
„Za slom nisu odgovorne greške menadžmenta ili snažna konkurencija već politička volja srpskog predsednika Aleksandra Vučića“, piše list. Podseća se na odluku sa kraja avgusta da se ograniče marže maloprodaje.
„Pogođen je nemački lanac Lidl. Na srednji rok, maloprodaja bi mogla biti sasvim prognana iz zemlje“, ocenjuje Handelsblat.
„Vreme“ saznaje: Masovno zatvaranje prodavnica po Srbiji zbog Vučićevih marži
Dodaje da se takvo ponašanje zemlje-kandidata „teško može tolerisati u Briselu“ i da ima posledice. Za sada u vidu kritike u poslednjem izveštaju o napretku gde piše da se ograničenjem marži narušavaju tržišni principi EU.
O tome evropski poslanik Danijel Frojnd iz nemačkih Zelenih kaže: „Takvo uplitanje u tržište i utvrđivanje cena od strane iliberalnih političara na kraju vodi lošijoj ponudi za mušterije.“
Diseldorfski Handelsblat dodaje da se Srbija ugleda na susednu Mađarsku gde strane firme godinama zameraju da im se nameću posebni porezi i birokratske prepreke. Evropska komisija je zbog ograničenja marži otvorila postupak protiv Mađarske, a nakon tužbe austrijskog Špara.
„Orban je posebne namete protiv supermarketa pravdao time da ovi koriste inflaciju kako bi povećali cene i ostvarivali ekstra-profit. Slično argumentuje i Vučić“, piše nemački list.
Uz to, Vučić se godinu dana suočava sa masovnim protestima, dodaje se u članku, pa je u stranim trgovcima našao navodnog krivca.
Političar Zelenih Frojnd kaže da Orban i Vučić krive pre svega strane lance za svoju propalu politiku i očajan ekonomski bilans.
List podseća da je u Srbiji od septembra na snazi uredba o ograničenju marže na oko 3.000 proizvoda na najviše 20 odsto. „Kako maloprodaja iz te marže mora da finansira sve troškove – kiriju, energiju, marketing i ljudstvo – uz to ograničenje jedva da mogu raditi isplativo“, piše list.
Dodaje se da su kontrole bile intenzivne, da su supermarketi morali u roku od 24 sata da za svaki proizvod dokazuju da ne krše uredbu. Delez je već kažnjen sa 24,5 miliona dinara, protiv čega se firma žali sudu.
Handelsblat navodi da je Delez bio jedan od retkih koji je javnim saopštenjem kritikovao mere. „Zato deluje da nije slučajno što su državne inspekcije posebno rigorozno kontrolisale trgovine ovog lanca. U međuvremenu je Delez prestao da komentariše državne mere.“
Kako se dodaje, trgovce posebno ljuti što pravila važe samo za firme sa godišnjim obrtom od preko 38 miliona evra. „Time pogađa mahom velike strane lance, a ne male srpske trgovce.“
Navodi se da lanci pokušavaju da smanje troškove i izdrže još nekoliko meseci, nadajući se da uredba neće biti produžena posle februara 2026. godine.
Koliko ljudi u Srbiji zaista pripada srednjoj klasi, ko čini najbogatiji sloj, a ko živi na ivici siromaštva? Analiza profesora Vladimira Stojiljkovića za Demostat pokazuje da društvena piramida Srbije više liči na romb – sa uskim vrhom bogatih, širokim radnim slojem i velikim brojem građana koji se bore za ekonomsku sigurnost
Svi zahtevi Sindikata „Opstanak" Apoteke Beograd su prihvaćeni, a zaposleni će već u avgustu dobiti sredstva za rad, dok je za septembar najavljena isplata svih zaostalih zarada. To su saopštile predstavnice sindikata nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem
Najveće državno energetsko preduzeće planira da izdvoji 14,4 miliona dinara za sistem koji će u realnom vremenu upozoravati na potencijalne reputacione krize. Povod za takvu odluku mnogi vide u aferama koje su prethodnih godina pratile EPS.
Porše nastavlja veliku reorganizaciju poslovanja. Zbog slabije prodaje u Kini, većih troškova izazvanih američkim carinama i sporijeg povrata ulaganja u električna vozila, kompanija planira novo smanjenje broja zaposlenih
„Za manje od dve godine Ominimo je dostigao gotovo milion korisnika i godišnji obim poslovanja veći od 350 miliona dolara, što ga čini najbrže rastućom tehnološkom kompanijom u oblasti osiguranja u svetu", piše Nova Ekonomija
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
