Nebo nad Evropom ponovo postaje luksuz. Skuplje karte ne garantuju tačnost – na nekim evropskim aerodromima svaki drugi let kasni, dok cene lete u nebo
Vest da će i putnici nacionalne avio-kompanije Er Srbija morati da računaju na dublje posezanje u džep tokom ovog leta nije stigla kao grom iz vedra neba, već kao posledica tektonskih poremećaja na tržištu energenata.
Direktor za komercijalu i strategiju Er Srbije Boško Rupić izjavio je za RTS da ta kompanija u prethodnom periodu nije povlačila ekstremne poteze, ali je istakao da će cene karata ići uzlaznom putanjom.
„Postoje doplate na ime goriva,, ali oni koji su već kupili karte neće doplaćivati. Imamo preko milion prodatih karata za ovu godinu, savetujemo da se koriste promocije, kupite karte na vreme da izbegnete dodatne troškove“, rekao je Rupić.
Objasnio je da su doplate za povratne letove na ime tih taksi uglavnom dvocifrene 20-30 evra, ali na dužim destinacijama poput SAD ili Kine idu i do 100 evra.
Rupić ističe da kompanija profitabilno posluje i da postoje rezerve kojima se kompenzuje trenutna situacija.
„Kompanije ne mogu sav teret da prebace na putnike, imamo rezerve iz prethodnih godina, prošle smo poslovali sa 45 miliona profita. Dakle, postoje rezerve, ali nije poenta da ih potrošimo u kratkom roku“, naveo je Rupić.
Pojasnio je da se Er Srbija snabdeva kerozinom koji se proizvodi u Rafineriji u Pančevu.
„Kada je reč o snabdevanju gorivom u Beogradu tu nema problema, postoje i rezerve. Ako sve stane, imamo za mesec i po dana rezerve u Srbiji, ali mi točimo gorivo i na svim destinacijama gde letimo. U načelu je situacija stabilna“, rekao je Rupić.
Direktor za komercijalu i strategiju Er Srbije je dodao da je došlo i do optimizacije saobraćaja, ali i ističe da se postojeći letovi neće ukidati. Moguće je samo da dođe do smanjenja broja letova ka određenim destinacijama.
Dok se Er Srbija snabdeva kerozinom iz Rafinerije Pančevo, i za sada nema probleme sa rezervama goriva, najveće evropske kompanije su prethodne nedelje upozorile nadležne institucije EU u Briselu da bi prevoznici širom Evrope mogli da se suoče sa ozbiljnim nedostatkom kerozina. Od Brisela traže hitne mere kako bi se ublažile posledice krize izazvane tenzijama oko Ormuskog moreuza.
Evropa pred nestašicom kerozina: Avio-kompanije traže hitnu intervenciju Brisela
Kompanije kao što su Lufthanza, Er Frans i Rajaner traže da Brisel proceni dostupnost kerozina, interveniše na tržištu i organizuje zajedničku nabavku goriva na nivou EU, po uzoru na mehanizam uveden nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Pritisak dolazi i od aerodroma. Savet međunarodnih aerodroma (ACI), globalno udruženje koje zastupa interese aerodromskih operatera širom sveta, takođe je upozorilo evropske zvaničnike da bi, ukoliko se tranzit kroz Ormuski moreuz ne normalizuje u naredne tri nedelje, EU mogla da se suoči sa sistemskim nedostatkom avionskog goriva. U pismu upućenom komesarima za energetiku i saobraćaj naglašava se da vazdušna povezanost generiše oko 851 milijardu evra BDP-a i podržava čak 14 miliona radnih mesta u Evropi.
Rat na Bliskom istoku i dodatni problemi u avio industriji su tako doprineli da se rast cena avionskog goriva već direktno preliva na putnike, a niz velikih avio-kompanija počeo je da uvodi konkretne doplate ili najavljuje poskupljenja.
Jedna od najpopularnijih kompanija na ovom prostoru, mađarski Viz Er za sada nije zvanično najavila konkretno poskupljenje avionskih karata niti uvođenje posebnih doplata za gorivo, uprkos rastu troškova u industriji.
Istovremeno, rast cene goriva već se odražava na poslovanje kompanije. Prema pisanju portala Aviopress, Viz Er procenjuje da će mu profit biti manji za oko 50 miliona evra, upravo zbog skupljeg goriva i operativnih troškova. Ovaj pad dobiti indirektno ukazuje da bi korekcije cena karata mogle uslediti u narednom periodu, iako za sada nisu zvanično najavljene.
I dok Mađarska kompanija za sada odoleva poskupljenjima, spisak onih koji su primorani na ovakav potez je sve duži.
Nemačka Lufthansa uvela je dodatne ekološke i gorivne takse koje, u zavisnosti od rute, povećavaju cenu karte za između 1 i 72 evra po putniku, dok se na dugim letovima povećanja približavaju gornjoj granici. Kompanija navodi da time pokriva rast troškova goriva i regulatorne obaveze, objavljeno je u zvaničnom saopštenju nemačkog avio-prevoznika.
Skandinavski SAS nije precizirao tačan iznos poskupljenja karata, ali je potvrdio da su cene već povećane i da se dodatne korekcije očekuju. Kao posledicu rasta troškova goriva, kompanija je istovremeno otkazala oko 1.000 letova u jednom mesecu, što indirektno utiče na rast cena kroz smanjenu ponudu, piše portal „Investing“.
Britanski British Airways za sada nije uveo konkretno poskupljenje, ali je kroz svoju matičnu grupu IAG saopštio da bi povećanje cena moglo uslediti naknadno, po isteku postojećih ugovora o gorivu. Trenutno nema preciznog procenta ili iznosa, što kompaniju izdvaja kao jednog od retkih velikih prevoznika koji još odlaže direktan udar na putnike.
Niskotarifni easyJet takođe nije objavio konkretan procenat, ali je upozorio da će cene karata rasti kako se budu iscrpljivale postojeće zalihe goriva kupljene po nižim cenama. Kompanija već beleži desetine miliona evra dodatnih troškova i najavljuje poskupljenja tokom letnje sezone.
Azijski prevoznik Cathay Pacific povećao je doplate za gorivo za oko 34 odsto na većini linija, uz dodatno smanjenje broja letova kako bi amortizovao troškove.
Indijski IndiGo uveo je konkretne doplate: oko 900 rupija (oko 10 evra) za letove ka Bliskom istoku i do 2.300 rupija (oko 25 evra) za Evropu, što predstavlja direktno povećanje cene karte po putniku.
Kineski China Eastern Airlines podigao je doplate za gorivo na domaćim linijama na 60 juana (oko 9 dolara) za kraće i 120 juana za duže letove, čime se cena karata linearno povećava u zavisnosti od distance.
Kroz zajedničku kompaniju SunExpress, i Turkish Airlines uveo je privremenu doplatu za gorivo od 10 evra po putniku na letovima između Turske i Evrope, koja se primenjuje na sve nove rezervacije.
Paralelno sa poskupljenjima karata i taksi za prtljag, evropski aerodromi se suočavaju i sa sve većim problemima u tačnosti letova. Prema izveštaju Evrokontrola, kašnjenja ostaju česta uprkos blagom poboljšanju ukupne preciznosti.
Među najugroženijim čvorištima su Lisabon, Cirih i Nica, dok je Lisabon zabeležio najniži procenat tačnih poletanja u Evropi, sa svega 49 odsto letova koji poleću na vreme.
S druge strane, aerodromi u Bergenu, Oslu, Stokholmu, Kopenhagenu i Lajpcigu beleže znatno bolju tačnost, sa stopom iznad 80 odsto.
Među najprometnijim evropskim čvorištima izdvajaju se Istanbul Airport, Amsterdam Schiphol Airport, London Heathrow Airport i Charles de Gaulle Airport.
Ukupno, evropska mreža beleži oko 30.000 letova dnevno, a u letnjoj sezoni broj dostiže i 35.000.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Američke vlasti odobrile su novo produženje licence za rad NIS-a, čime je kompaniji omogućeno da nastavi poslovanje do početka jula. Odluka dolazi u trenutku kada se razmatra promena vlasničke strukture
Sporazum koji je potpisan sa MOL-om ne označava kraj procesa prodaje 56,15 odsto vlasništa Gazpromnjefta u NIS-u
Međunarodni monetarni fond traži hitnu procenu finansijske pozicije Grada Beograda kako bi se ublažili fiskalni rizici pre sledećeg budžetskog ciklusa
Dok vlast Srbiju predstavlja kao „ekonomskog tigra“, desetine hiljada građana svake godine odlaze na sezonski rad u Hrvatsku i Crnu Goru. Najviše se traže konobari, kuvari, recepcioneri i pomoćni radnici u turizmu
„Srbija računa na podršku ruskog predsednika Vladimira Putina u vezi sa popustom na gas“, izjavio je Aleksandar Vulin za ruski Tass. Da li će Moskva stvarno da odobri popust za srpsku pravoslavnu braću? Za sada gasni aranžman produžava samo na "kašičicu"
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
