Afrička svinjska kuga ponovo se širi Srbijom i pravi ogromne probleme domaćem svinjarstvu. Ova bolest se već godinama sporadično pojavljuje. Virus je potvrđen na brojnim gazdinstvima, a zbog brzog širenja zaraze država je pooštrila mere kontrole i sazvala hitne sastanke nadležnih institucija, piše „Danas“.
Najteža situacija zabeležena je u Mačvanskom i Sremskom okrugu i na području Beograda. Nadležni upozoravaju da se virus proširio i na velike farme, što dodatno komplikuje borbu protiv bolesti.
Afrička kuga svinja, koliko je poznato, nije opasna po zdravlje ljudi, ali za domaće i divlje svinje je smrtonosna, a vakcina i efikasan lek i dalje ne postoje. Zbog toga je jedina mera za sprečavanje daljeg širenja bolesti eutanazija zaraženih i ugroženih svinja, a poštovanje svih bezbednosnih procedura jedini način da bolest ne uđe na farmu.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, broj uginulih i eutanaziranih svinja već je prešao 28.000, a nova žarišta se i dalje pojavljuju.
Afrička kuga direktno utiče na stočni fond Srbije, a samim tim i na tržište hrane, pa stručnjaci upozoravaju da će smanjena ponuda domaćeg svinjskog mesa, uz rast troškova proizvodnje, najverovatnije dovesti i do rasta cene mesa u trgovinama.
Kako se prenosi afrička kuga svinja i kako je zaustaviti?
Veterinar Zoran Debeljak objašnjava za „Danas“ da je veliki problem što pored životinja koje su inficirane, ima i životinja koje mogu da budu inficirane, a da nemaju nikakvu kliničku sliku, što je jedan od najčešćih načina prenosa bolesti.
Drugi veliki faktor za širenje ove bolesti jeste sam čovek.
„To je, pre svega, korišćenje istih prevoznih sredstava, kojima se prevoze inficirane svinje, pa posle zdrave svinje, a da nije očišćeno, odnosno nije dezinfikovano. Problem je i korišćenje iste opreme, iste obuće, iste odeće, i ljudi koji dođu u kontakt sa bolesnim pa sa zdravim svinjama. Sve su to načini širenja ove bolesti“, ukazuje on.
Druga dimenzija problema je, dodaje, širenje ove bolesti iz populacije divljih svinja.
„Tu, takođe, imamo stalne izvore, tako da svi oni koji se bave prirodom, koji borave u prirodi – lovci, šumari, pečurkari, izletnici, ljubitelji prirode… mogu da učestvuju u tom posrednom prenosu bolesti sa divljih svinja, kao izvora, na domaće svinje“, napominje Debeljak.
Naglašava da za ovu bolest nema leka, odnosno nema vakcine, „zbog čega ostaju samo neke opšte, nespecifične mere biosigurnosti koje treba da se primenjuju u objektima gde se drže domaće svinje, kao i mere biosigurnosti u potencijalnom prenosu iz populacije divljih svinja na populaciju domaćih svinja“.
Hoće li afrička kuga doneti poskupljenje svinjskog mesa?
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Nišu Boban Stojanović za „Danas“ upozorava da će se posledice sigurno osetiti.
„Ogroman broj eutaniziranih svinja sasvim sigurno dovodi do manje ponude svinjskog mesa. Po osnovnim ekonomskim principima, to može da dovede do rasta cena“, ukazuje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, pitanje je samo da li će uvoznici reagovati brzo i povećanim uvozom popuniti prazninu u ponudi.
Stojanović dodaje da će u tome biti bitna uloga Ministarstva poljoprivrede, kao i Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.
„U svakom slučaju se očekuje nestabilnost, čije trajanje zavisi od situacije na terenu, akcija uvoznika, kao i blagovremene reakcije predstavnika vlasti“, poručuje on.
Izvor: Danas
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
