"Pored boljeg raspoloženja kod učenika, primetili smo i bolju koncentraciju, a naravno i napredak u motoričkim radnjama", kaže za "Vreme" Ivana Lazić koja sprovodi pilot-projekat u kojem škole imaju dva časa fizičkog više nedeljno
„Voleo bih da imam više časova fizičkog“, kaže nam Nikola, osnovac iz Aleksandrovca, „jer volim da se igram sa drugarima, to mi je omiljeni čas.“
Ali, Nikola ima fizičko vaspitanje po uobičajenom rasporedu, triput sedmično. Obično igraju fudbal i rukomet, ponekad se bave gimnastikom i atletikom.
Njegova škola nije deo pilot-projekta „Svako dete ima pravo da odrasta zdravo“ koji se sprovodi u skoro sto osnovnih i srednjih škola u Srbiji. U njima učenici od početka školske godine imaju dva časa fizičkog vaspitanja više – u osnovnim ukupno pet sedmično, a u srednjim četiri.
Profesorka fizičkog Ivana Lazić, koja učestvuje u sprovođenju projekta, kaže da stvar ide „odlično“. Deca su pokrenuta, vraćen je značaj kretanja i fizičke vežbe.
„Pored boljeg raspoloženja kod učenika, primetili smo i bolju koncentraciju, a naravno i napredak u motoričkim radnjama“, kaže za „Vreme“. Ideja je jednostavna – preko fizičke aktivnosti do boljeg zdravlja.
Fizička aktivnost i pravilna ishrana idu zajedno
Nutricionistkinja Slađana Radović kaže za „Vreme“ da njene kolege i ona misle da je projekat dobar. Važno je, kaže, da deca pored fizičke aktivnosti imaju i pravilnu ishranu, ali škole retko sarađuju sa nutricionistima na tom planu.
„Dete koje je naučilo kao malo kako treba da se hrani, tako se hrani ceo život“, naglašava Radović.
Prema jednoj studiji Instituta za javno zdravlje „Batut“, u Srbiji je svako osmo dete gojazno, a taj udeo neprestano raste. Procenjuje se da četiri petine te dece ostaju gojazni i kad odrastu.
Radović viđa takve pacijente, mlade koji su gojazni od malih nogu. Kaže, treba edukovati i roditelje. „Jer onako kako se roditelji ponašaju, tako se i dete razvija, ono u porodici razvija svoje navike.“
Lazić navodi da se nastavnici fizičkog trude da deci ukažu na eventualne greške u navikama i da tokom časova razgovaraju o značaju raznovrsne i zdrave ishrane.
Kako reaguju deca
Ona kaže da su mlađi razredi veoma raspoloženi da se uključe u sve fizičke aktivnosti i zadatke, dok sa starijim razredima ipak moraju biti malo liberalniji.
„Posebno nas raduje to što primećujemo bolju komunikaciju među učenicima, saradnju na časovima, jačanje sportskog duha i osećaja za fer-plej“, navodi ova profesorka.
Napredak se prati od samog početka projekta. „Nakon kontrolnih testiranja u maju, imaćemo preciznije pokazatelje našeg višemesečnog rada“, zaključuje Ivana Lazić.
Deca poput Nikole sa početka priče svakako navijaju da ti rezultati budu kako treba. Onda će možda i oni imati više časova fizičkog.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesori Medicinskog fakulteta Miloš Bajčetić i Dušan Škiljević postali su žrtve koordinisane hajke uprave fakulteta i Ministarstva prosvete. Njihovi studenti se ne mire sa time
Blokade teretnih terminala širom regiona nastavljene su i treći dan, dok prevoznici upozoravaju da ih nova pravila Evropske unije u zemljama Šengena praktično izjednačavaju sa migrantima i ograničavaju njihov boravak.
„Istorija je pokazala da nijedna vlast kao ova sadašnja nije postupala prema članovima akademske zajednice ovako osiono, osvetnički i zlobno zbog toga što akademska zajednica nije pristala na ćutanje“, rekao je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić
O setu pravosudnih zakona koje je podneo poslanik Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića Skupština Srbije glasa 28. januara
Početak ponovljenog suđenja nekadašnjoj državnoj sekretarki u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović odložen je zbog zahteva za izuzeće postupajućeg tužioca Milenka Mandića
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Pred kraj posta i uskršnju trpezu ljudi svakako ne žele da ih neko podseća na postojeći problem gojaznosti u srpskom društvu. No upravo posle dužeg perioda umerene ishrane treba povesti računa o tome da nagla i neumerena konzumacija teške i visoko kalorične hrane može da izazove zdravstvene tegobe. Višak telesne težine je svakako okidač za mnoge bolesti, a broj gojaznih u Srbiji naglo raste
Gojaznost je postala planetarni problem, a najnovija istraživanja pokazuju da je njen glavni uzročnik pogubni mali demon fruktoza. Prema istraživanjima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" svako osmo dete u Srbiji je gojazno, dok je svako peto predgojazno. Kao jedan korak ka preventivi, planirano je da se broj časova fizičkog vaspitanja poveća od školske 2024/25 u svim školama
