"Pored boljeg raspoloženja kod učenika, primetili smo i bolju koncentraciju, a naravno i napredak u motoričkim radnjama", kaže za "Vreme" Ivana Lazić koja sprovodi pilot-projekat u kojem škole imaju dva časa fizičkog više nedeljno
„Voleo bih da imam više časova fizičkog“, kaže nam Nikola, osnovac iz Aleksandrovca, „jer volim da se igram sa drugarima, to mi je omiljeni čas.“
Ali, Nikola ima fizičko vaspitanje po uobičajenom rasporedu, triput sedmično. Obično igraju fudbal i rukomet, ponekad se bave gimnastikom i atletikom.
Njegova škola nije deo pilot-projekta „Svako dete ima pravo da odrasta zdravo“ koji se sprovodi u skoro sto osnovnih i srednjih škola u Srbiji. U njima učenici od početka školske godine imaju dva časa fizičkog vaspitanja više – u osnovnim ukupno pet sedmično, a u srednjim četiri.
Profesorka fizičkog Ivana Lazić, koja učestvuje u sprovođenju projekta, kaže da stvar ide „odlično“. Deca su pokrenuta, vraćen je značaj kretanja i fizičke vežbe.
„Pored boljeg raspoloženja kod učenika, primetili smo i bolju koncentraciju, a naravno i napredak u motoričkim radnjama“, kaže za „Vreme“. Ideja je jednostavna – preko fizičke aktivnosti do boljeg zdravlja.
Fizička aktivnost i pravilna ishrana idu zajedno
Nutricionistkinja Slađana Radović kaže za „Vreme“ da njene kolege i ona misle da je projekat dobar. Važno je, kaže, da deca pored fizičke aktivnosti imaju i pravilnu ishranu, ali škole retko sarađuju sa nutricionistima na tom planu.
„Dete koje je naučilo kao malo kako treba da se hrani, tako se hrani ceo život“, naglašava Radović.
Prema jednoj studiji Instituta za javno zdravlje „Batut“, u Srbiji je svako osmo dete gojazno, a taj udeo neprestano raste. Procenjuje se da četiri petine te dece ostaju gojazni i kad odrastu.
Radović viđa takve pacijente, mlade koji su gojazni od malih nogu. Kaže, treba edukovati i roditelje. „Jer onako kako se roditelji ponašaju, tako se i dete razvija, ono u porodici razvija svoje navike.“
Lazić navodi da se nastavnici fizičkog trude da deci ukažu na eventualne greške u navikama i da tokom časova razgovaraju o značaju raznovrsne i zdrave ishrane.
Kako reaguju deca
Ona kaže da su mlađi razredi veoma raspoloženi da se uključe u sve fizičke aktivnosti i zadatke, dok sa starijim razredima ipak moraju biti malo liberalniji.
„Posebno nas raduje to što primećujemo bolju komunikaciju među učenicima, saradnju na časovima, jačanje sportskog duha i osećaja za fer-plej“, navodi ova profesorka.
Napredak se prati od samog početka projekta. „Nakon kontrolnih testiranja u maju, imaćemo preciznije pokazatelje našeg višemesečnog rada“, zaključuje Ivana Lazić.
Deca poput Nikole sa početka priče svakako navijaju da ti rezultati budu kako treba. Onda će možda i oni imati više časova fizičkog.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Izveštavanje kompanije "Informer" o smrtnom slučaju na Filozofskom fakultetu pomera granice zdravog razuma i pakosti, a kamo li Kodeksa novinarstva. Država na mesto nesreće šalje ozloglašenog Marka Krička i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji slovi za Vučićevog lojalistu
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Eutanazija je dozvoljena samo u nekoliko evropskih zemalja. Srbija nije među njima. Koji su argumenti za, a koji protiv prava na dobrovoljnu smrt
Dejan Dragijević i Srđan Janković osumnjičeni su da su ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić
Telo kontroverznog biznismena Milomira Joksimovića zvanog Miša Omega pronađeno je sinoć u stanu u kome je živeo u beogradskoj opštini Palilula
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Pred kraj posta i uskršnju trpezu ljudi svakako ne žele da ih neko podseća na postojeći problem gojaznosti u srpskom društvu. No upravo posle dužeg perioda umerene ishrane treba povesti računa o tome da nagla i neumerena konzumacija teške i visoko kalorične hrane može da izazove zdravstvene tegobe. Višak telesne težine je svakako okidač za mnoge bolesti, a broj gojaznih u Srbiji naglo raste
Gojaznost je postala planetarni problem, a najnovija istraživanja pokazuju da je njen glavni uzročnik pogubni mali demon fruktoza. Prema istraživanjima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" svako osmo dete u Srbiji je gojazno, dok je svako peto predgojazno. Kao jedan korak ka preventivi, planirano je da se broj časova fizičkog vaspitanja poveća od školske 2024/25 u svim školama
