Emiteri kojima je dozvola važila do 17. decembra 2023. godine kažu da još uvek od REM-a nisu dobili Rešenje o dodeli dozvole za emitovanje
Zbog kašnjenja Regulatornog tela za elektronske medije da do kraja sprovede konkurs, više od 10 regionalnih televizija i oko 20 radio stanica koje su ispunile uslove konkursa, program emituje bez dozvole. Oni zbog toga nemaju pravo da učestvuju na medijskim konkursima za projektno sufinansiranje, niti na tenderima i javnim nabavkama.
Naime, kako za UNS kažu kolege iz regionalnih televizija, emiteri kojima je dozvola važila do 17. decembra 2023. godine još uvek od REM-a nisu dobili Rešenje o dodeli dozvole za emitovanje, iako je konkurs raspisan još 2. juna 2023. godine, a razgovori sa onima koji ispunjavaju uslove konkursa, odnosno čije su prijave potpune i podnete u predviđenom roku, obavljeni u decembru.
„Procedura je završena, obavili smo razgovore u decembru u REM-u što je, u skladu sa Zakonom, poslednji deo konkursa i od tada nam se niko iz REM-a ne javlja, niti nam stiže Rešenje. Od 17. decembra, kad nam je istekla dozvola emitujemo program praktično nelegalno“, kaže jedan od kolega koji je želeo da bude anoniman.
Bez dozvole ne mogu na tendere i konkurse
Kolege sa kojima je UNS razgovarao kažu da kada je reč o emitovanju programa i na televiziji i na radiju, rade kao i do sad, odnosno kao da imaju dozvolu.
Ipak, kako dodaju, ovo medijima stvara velike probleme pri učešću na tenderima ili medijskim konkursima koji, po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima, moraju biti raspisani do 1. marta.
„Ne možemo da učestvujemo u javnim nabavkama, tenderima, nećemo moći da učestvujemo na medijskim konkursima koji će uskoro početi da se raspisuju jer formalno nemamo dozvolu. Ne znam od čega ćemo živeti, od čega ćemo plaćati zaposlene“, kaže jedan od kolega koji je takođe želeo da ostane anoniman.
Kolege iz medija kojima je istekla dozvola, redom potvrđuju ove informacije. Kako navode, najveći problem je što ih niko ne obaveštava šta se dešava i zašto se toliko kasni sa dodelom dozvola.
„I kada REM donese odluku, to mora biti poslato Emisionoj tehnici i vezama koja to mora da potvrdi, pa tek onda REM donosi svako pojedinačno rešenje. To zahteva vreme koje mi nemamo“, kažu kolege.
Postavljaju i pitanje šta se dešava i sa naknadama REM-u i Emisionoj tehnici.
„Treba li da im platimo ako zvanično nemamo dozvolu za emitovanje? Dovešće nas u situaciju da ne plaćamo naknade. Šta da plaćamo ako zvanično nemamo dozvolu? Uostalom, uskoro nećemo imati sredstava ni za to“, kaže kolega.
Na listi televizija koje ispunjavaju uslove konkursa, a koju je objavio REM su: TV Vranje, TV Palma plus (Jagodina), TV Most (Novi Sad), Sremska televizija (Šid), TV Puls (Grocka) za zonu Crveni čot, Vršac i Cer-Maljen, TV Santos (Zrenjanin), TV Bor, TV Belle amie (Niš) za zonu Jastrebac i Tupižnica, TV Kruševac, Kopernikus TV Raška, RTV Novi Pazar za zone Ovčar-Tornik i Kopaonik, TV Kraljevo, TV Pirot.
REM: „Glasanje u najskorijem roku“
Na pitanje UNS-a šta se dešava sa konkursom, zašto on nije do kraja i na vreme sproveden i kada možemo da očekujemo odluku REM-a, članica Saveta ovog regulatornog tela Višnja Aranđelović odgovorila je za UNS samo da „očekuje da će glasanje biti u najskorijem roku“.
Predsednica REM-a Olivera Zekić i član Saveta REM-a Milorad Vukašinović nisu odgovorili na pitanja UNS-a.
Zekić je za UNS izjavila da je u Ankari, na sastanku i da je pozovemo kasnije. Nakon toga nije odgovarala na pozive. Vukašinović je ponovio svoj stav da „ne želi da daje izjave Udruženju novinara Srbije“.
Konkurs raspisan još u junu
Podsetimo, REM je 2. juna raspisao Konkurs za izdavanje dozvola za pružanje medijske usluge televizijskog emitovanja putem terestričkog digitalnog prenosa za zone raspodele Subotica-Sombor (dve dozvole), Vršac (3), Kikinda (1), Crveni čot (2), Rudnik – Crni vrh (2), Ovčar-Tornik (2), Tupižnica (3), Deli Jovan (2), Jastrebac (3), Kopaonik (3), Cer- Maljen (2), Besna Kobila (2) .
Emiteri su imali rok do 1. avgusta da se prijave na konkurs, a po Zakonu o elektronskim medijima, REM je od tada imao rok od 15 dana da objavi listu onih koji ispunjavaju uslove konkursa. Ipak, REM je u Službenom glasniku tu listu objavio tek 29. novembra.
Nakon toga, kako potvrđuju kolege, u decembru su u REM-u, u skladu sa procedurom, obavljani razgovori sa emiterima, što je bila poslednja faza konkursa.
Šta čeka još oko 40 regionalnih televizija
Više od 40 regionalnih televizija ima dozvole za emitovanje koje ističu 7. marta ove godine.
S obzirom na to da konkurs za ove dozvole još uvek nije raspisan, izvesno je da će i oni u jednom trenutku ostati bez dozvole i, između ostalog, mogućnosti da konkurišu za medijske projekte.
ako potvrđuje da se procedura ne može završiti za manje od mesec i po dana, koliko je ostalo do isteka dozvola ovim medijima, advokat Stevan Pajović za UNS ističe da REM nema obavezu da raspiše još jedan konkurs.
„Kako stoji i u Zakonu o elektronskim medijima, regulator bi trebalo prvo da uradi analizu stanja tehničkih mogućnosti, da sagleda potrebe tržišta i publike i na osnovu analize napravi smernice koje idu na javnu raspravu. Tek nakon toga REM donosi rešenje o raspisivanju konkursa ukoliko se analizom pokaže da za tim ima potrebe. Dakle, to je procedura koja bi potrajala verovatno i više od šest meseci, pa čak i do godinu dana“, kaže Pajović.
On ističe “da je do odluke i politike REM-a da li će odlučiti da ipak prvo raspiše konkurs i dodeli dozvole. Tako bi ovi mediji mogli da nastave da rade, jer bi se u toku ove duge procedure deo njih sigurno ugasio. U tom slučaju REM bi naknadno radio analizu i smernice“.
Podseća da je Zakon definisao da se ova analiza radi najmanje jednom u pet godina.
„Regulator, u saradnji sa telom nadležnim za zaštitu konkurencije, telom nadležnim za elektronske komunikacije i operatorom multipleksa, najmanje jednom u pet godina sprovodi analizu medijskog i povezanih tržišta na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, sa ciljem određivanja broja i vrste medijskih usluga u slobodnom prijemu za koje se izdaju nove dozvole“, piše u Zakonu o elektronskim medijima.
Na pitanje da li će i kada biti raspisan konkurs za regionalne medije kojima dozvola ističe 7. marta, odogovor iz REM-a nismo dobili.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić kaže da ga ne interesuje šta se radi u Beogradu na vodi, jer da je to doček u privatnoj režiji. U ovom kojim on upravlja, biće mrak i tišina – zbog bezbednosnih razloga
Nagrada „Vitez poziva“ prvi put dodeljena van Narodnog pozorišta. Dobro je što je tako, rekao je jedan od nagrađenih Predrag Voštinić
Niš je postavio novogodišnju jelku preko spomen-česme Stevanu Sremcu, što je pandan Novom Sadu koji je centar ukrasio svetlećim vozom
Šta se krije iza pretnji Ace Lukasa najvećoj estradnoj zvezdi devedestih i Arkanovoj udovici Svetlani Ceci Ražnatović da će objaviti „priče iz Šilerove“?
Represija nad poljoprivrednicima se nastavlja. One koji se bune, sada posećuju inspektori i dele rešenja o pasivizaciji domaćinstva. O sve većoj represiji svedoče dvojica sagovornika „Vremena”
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
