Bauk studentskih blokada širi se Srbijom. Iako se vlast pravi gluva, sve joj je teže da ignoriše glas mladih. Mogu li studenti zaista da promene tok događaja u Srbiji ili je ovo još jedan talas nezadovoljstva koji će vremenom da splasne
Broj blokiranih fakulteta u Srbiji iz dana u dan je sve veći. Do četvrtka, 5. decembra, studenti su zauzeli prostorije deset fakulteta u Beogradu. To su: Fakultet dramskih umetnosti, Filološki fakultet, Filozofski fakultet, PMF, Arhitektonski fakultet, Fakultet političkih nauka, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Fizički fakultet, Hemijski fakultet i Fakultet za fizičku hemiju.
Istog dana odluku o ulasku u blokadu objavili su Geografski, Biološki, Građevinski i Mašinski fakultet, dok su FON i Ekonomski fakultet najavili da će u petak, 6. decembra, odlučivati o stupanju u blokadu. Ukoliko se i studenti ova dvafakulteta pridruže demonstracijama, broj blokiranih fakulteta u glavnom gradu Srbije porašće na 20. Uz to, još od ponedeljka studenti blokiraju i Rektorat Univerziteta u Beogradu.
Od petka u 9 sati i Elektrotehnički fakultet (ETF) biće u potpunoj blokadi. Obustavljaju se sva predavanja, ispiti, kolokvijumi, čak i laboratorijske vežbe. Studenti će od sutra biti tokom 24 sata u zgradi fakulteta, ali će se smenjivati po grupama, po istom sistemu kao i fakulteti koji su već blokirani.
U Novom Sadu blokirani su Filozofski fakultet i Akademija umetnosti, a stupanje u demonstracije najavili su i studenti Prirodno-matematičkog fakulteta. U sredu, 4. decembra, neformalna grupa studenata blokirala je i zgradu Univerziteta u Nišu na šest sati i najavila da će pokrenuti blokadu niških fakulteta do ispunjenja zahteva. Prvi na spisku je Filozofski fakultet.
Spisak se ne zaustavlja na državnim visokoškolskim ustanovama. Poslednji u nizu blokadu su najavili studenti Fakulteta za medije i komunikacije, koji je deo privatnog Univerziteta Singidunum.
Bez reakcije vlasti
Dok nezadovoljstvo studenata raste, reakcije vlasti na njihove zahteve još uvek nema. Za sada, studente je spomenuo jedino predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u sredu uveče izjavio da se opozicija „bukvalno samoubija“ svakodnevnom organizacijom protesta i blokada, te odbacio ocene da iz straha od mladih ne komentariše blokade rada pojedinih fakulteta u Srbiji koje su organizovale neformalne grupe studenata.
„Šta da komentarišem, to da treba da gonimo one koje oni hoće, a da ne gonimo one koje oni neće? Pa nije to njihov posao, to je posao Tužilaštva. To je trebalo da nauče ne na prvoj godini Pravnog fakulteta, nego u srednjoj školi. Njih trojica uđu u Rektorat i kažu ‘blokada’. Ovamo sede njih četvorica, u Nišu došao funkcioner stranke Miroslava Aleksića i sede njih devetoro. Rekao sam vam precizne brojeve“, dodao je Vučić.
Međutim, dalo se primetiti da je glas predsednika Srbije bio znatno tiši nego u uobičajenom televizijskom obračunavanju sa neistomišljenicima.
Studentski bunt
U talasima protesta koji su zahvatili Srbiju, studentske blokade izdvojile su se kao drugačiji metod demonstracija u odnosu na uobičajene šetnje i blokade saobraćajnica. Među samim studentima sa kojima je „Vreme“ razgovaralo postoje različite struje mišljenja, a dve su najdominantnije – jedni potpuno podržavaju blokade i u njima učestvuju, dok drugi podržavaju zahteve blokada, ali ne i sam metod borbe.
Sumnjičavost kod ove druge grupe postoji, najčešće, iz istog razloga – smatraju da aktuelna vlast ne mari mnogo za mišljenje studenata, te da studentske blokade, sve dok im se zvanično ne pridruže i rukovodstva fakulteta, nemaju mnogo značaja.
„Podržavam blokade ako se u njih uključe svi fakulteti i ako proteste podrže profesori. U suprotnom, nema preterane poente“, kaže za „Vreme“ student Bogoljub (22) iz Smedereva.
Njegov kolega Vladimir iz Beograda kaže da nije siguran da su blokade pravi način borbe. „Vlast nisu dotakli ni Ribnikar, Dubona i Malo Orašje, pa ni Novi Sad. Pitanje je šta njih može da natera da se zamisle. Neko ko ima moral morao bi malo da se zapita i nešto promeni, ali ako morala nema – sve će ostati isto“, kaže on za „Vreme“.
Ostatak odgovora koji je „Vreme“ dobilo uglavnom je na liniji istog narativa. Studenti godinama gledaju urušavanje obrazovanja na svim nivoima, uključujući i visoko. Zbog toga, veliki deo njih stekao je utisak da je aktuelnoj vlasti visokoškolsko obrazovanje poslednja rupa na svirali – u prilog tome govori i nedavni pokušaj izmene Zakona o visokom obrazovanju, koji bi omogućio otvaranje i subvencionisanje stranih univerziteta u Srbiji. Tek nakon pretnje Rektorata Univerziteta u Beogradu obustavom rada, predlog je povučen.
Iz ovako defetističkog stava, razumno je upitati se – imaju li blokade smisla? Da li se vlast može zaplašiti pritiskom studenata?
Potpuna nepoznanica
Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi odgovor na ovo pitanje mogao biti potvrdan. Prvi je prosta činjenica da su studentske blokade potpuna nepoznanica za aktuelnu vladajuću strukturu, što je verovatno i razlog odsustva reakcije. Dobro oprobana tehnika sa „ubačenim elementima“ u slučaju studentskih blokada teško da bi imala bilo kakvog značaja – većina studenata se međusobno poznaje i na ulazima u fakultete proveravaju se indeksi. Uz to, slanje batinaša na mlade akademce, ljude koji predstavljaju budućnost jednog društva, poslalo bi vrlo ružnu sliku u javnost.
Tako dolazimo i do drugog razloga, a to je očuvanje privida mira. Tabloidi, osim dobro uvežbanog targetiranja studenata koji se bave aktivizmom, a učestvuju na protestima – poput Emilije Milenković i Pavla Cicvarića sa Fakulteta političkih nauka, o studentskim blokadama uglavnom ne izveštavaju. A vest da se na 20 fakulteta u jednoj državi – sa tendencijom dodatnog rasta – ne održava nastava, ozbiljan je udarac za bilo kakvu vlast. Zbog toga brojni mediji koje finansira država pokušavaju da izvedu dobro poznati spin – studentski protesti su „politički“, a iza svega stoji opozicija.
Tu, međutim, nailaze na problem – studenti gotovo svih fakulteta jasno su se izjasnili kao „samoorganizovani“, naglasivši da nemaju nikakve veze ni sa kakvom političkom strankom ili drugom organizacijom. Protesti se održavaju, kako oni kažu, isključivo u režiji studenata. Licima koja nisu studenti ili koja ne rade na blokiranom fakultetu, ulaz nije dozvoljen.
Dakle, što blokade duže traju – veća je šansa da će se o njima pričati. Studenti imaju roditelje, imaju bake i deke… Neki od njih, sasvim sigurno, pripadaju biračkom telu Srpske napredne stranke. To je još jedan razlog zbog kojeg bi dodatna represija prema studentima, poput one kada su na građane u blokadi Starog savskog most poslate antiterorističke jedinice, ovu vlast skupo koštala.
Koga „Otpor“ ujede, i studenata se plaši
Na kraju, postoji i strah od ponavljanja istorije. Stariji članovi aktuelnog režima, oni koji su bili deo vlasti tokom poslednje decenije prošlog veka, dobro pamte početke pokreta „Otpor“, u to vreme katalizator promena u društvu. Upravo je „Otpor“ bio ona snaga koja je Slobodanu Miloševiću krajem devedesetih zadavala ozbiljne glavobolje.
Nekadašnji član „Otpora“ Ivan Marović rekao je za N1 da je snaga mladih u tome što mogu da pokrenu druge grupe u Srbiji da izraze svoj stav, te da se sadašnji režim plaši upravo toga da će studenti biti inspiracija drugima.
„To se desilo i u naše vreme. Mi smo pokrenuli lavinu koja je onda obuhvatala razne delove društva. Mi smo prvi stupili u štrajk, posle su se drugi priključili – od srednjoškolaca, penzionera, onda prosvetara i tako dalje, sve do onih čuvenih štrajkova u Kolubari, koji su se desili baš pred 5. oktobar. Protest kao protest, iskazivanje svog nezadovoljstva je bitan korak u životu bilo kog pokreta. Međutim, svaki pokret strateški preraste iz protesta u druge oblike građanskog otpora, a najvažnije je ta tzv. neposlušnost, građanska neposlušnost, i uostalom štrajkovi, odnosno obustava rada“, kaže Marović.
On je, povodom studentskih protesta, istakao da mladi ljudi neke stvari rade jer ne shvataju da je nemoguće promeniti ih, i da baš zato što to ne shvataju, uspeju da ih promene.
„Tako da ja se nadam da će i ova nova generacija istrajati u svojoj želji i borbi da zemlju promeni na bolje. Za to je potrebna ne samo odlučnost, nego i strategija i plan, ali ono što vidim do sada to je da ta energija i ta odlučnost su tu, a strategija će se, verujem, izgraditi i poboljšati tokom vremena“, kaže Marović.
Zahtevi studenata
Studenti su u blokade stupili krajem novembra, a pokretač su bili studenti Fakulteta dramskih umetnosti. Oni su blokirali svoj fakultet nakon što su ih ispred njega na protestu „Zastani, Srbijo“ 22. novembra, napali, kako tvrde, batinaši poslati od strane Srpske napredne stranke. Oni su prvi izneli spisak sa zahtevima da se, između ostalog, odgovorna lica procesuiraju. Profesori fakulteta su ih u ovom zahtevu podržali.
Zahtevi studenata svh fakulteta su, uglavnom, isti: objavljivanje kompletne dokumentacije koja se tiče rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu; odbacivanje optužbi protiv lica uhapšenih i privedenih na protestima nakon tragedije; podnošenje krivičnih prijava protiv lica koja su fizički napala profesore i studente; u slučaju da se utvrdi da neki od napadača vrši javnu funkciju, njihovo razrešenje.
Među zahtevima se našlo i povećanje od 20 odsto budžetskih sredstava za državne fakultete, ali su studenti pojedinih fakulteta od ovog zahteva odustali.
Skupština opštine Stari grad pokrenula je inicijativu da se zaštiti čuveni „krug dvojke“ i da tramvajska linija postane kulturno dobro i turistička atrakcija prestonice
Poziv je usledio zbog dokumenta studenata u kom je navedeno šta je plan studentskog protesta tokom vojne parade
Dok su se studenti i nezadovoljni građani digli i od tada ne miruju, režim izgleda za godišnjicu ljudske, ali i političke stragedije u zemlji, sprema otvaranje Železničke stanice u Novom Sadu
Prva generacija regruta mogla bi u kasarne već početkom 2026. Rok bi trajao 75 dana, ali ne za sve – mlađi muškarci bi išli duže, stariji nešto kraće, a oni sa prigovorom savesti bi proveli čak 155 dana u „civilnoj službi“
Državna revizorska institucija sprovela je reviziju JP „Standard Jagodina“, JKP „Vodovod“ Zaječar i JKP „Vodovod“ Smederevo, u kojima je nefakturisani deo vode u prethodne tri godine više od 50 odsto. Šta je zaključila?
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
