Zašto svaki pljusak u Beogradu parališe grad

Odbornik pokreta Kreni-promeni i docent Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Aleksandar Anđelković upozorio je da glavni uzrok nije samo količina kiše, već kombinacija zastarele infrastrukture i prekomerne urbanizacije, saopštio je taj pokret.

„Beograd trenutno nema adekvatan sistem zaštite od atmosferskih voda. Zbog prevaziđene kanalizacione mreže i prekomerne betonizacije, njegove ključne saobraćajnice nakon svakog jačeg pljuska pretvaraju se u neprohodne bujice“, rekao je Anđelković.

Prema njegovim rečima, zbog sve većeg broja nepropusnih površina grad je izgubio sposobnost da prirodno upija padavine.

„Zbog preterane urbanizacije u gradu nema dovoljno prirodnih upijajućih površina, pa se više od 90 odsto kiše sliva niz ulice. Postojeća kišna kanalizacija nije projektovana za toliki procenat oticaja, a uz to se veoma loše održava“, istakao je.

Anđelković je poručio da klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju, navodeći da sa porastom letnjih temperatura vazduh zadržava oko sedam odsto više vodene pare za svaki stepen Celzijusa. 

„To olujnim sistemima daje znatno više energije, pa u jednom pljusku može pasti i do 150 odsto prosečne mesečne količine kiše“, rekao je Anđelković.

Masovna gradnja i klima

On je dodao da klimatski modeli predviđaju da će udeo ekstremnih padavina u Srbiji do kraja decenije porasti na više od šest procenata ukupnih padavina, što je gotovo tri puta više nego sredinom prošlog veka, kada je taj udeo iznosio 2,4 odsto.

„Zbog masovne gradnje i asfalta čak 90 odsto vode nema gde prirodno da otekne, dok građevinski otpad, mulj i lišće dodatno blokiraju protok kroz sistem koji je građen po zastarelim standardima“, kazao je Anđelković.

Govoreći o mogućim rešenjima, Anđelković smatra da postoje mere koje se mogu sprovesti relativno brzo i bez višegodišnjih infrastrukturnih radova.

Kao prvu meru naveo je ugradnju pametnih senzora u slivnike i šahtove kako bi komunalne službe preventivno dobijale informacije o zapušenosti sistema. Druga mera podrazumeva hitno čišćenje i bagerovanje melioracionih kanala na levoj obali Dunava kako bi mogli da prime velike količine atmosferske vode.

Treća preporuka odnosi se na obaveznu primenu propusnih podloga na novim otvorenim parkiralištima, četvrta je nabavka mobilnih retenzija – privremenih nadzemnih rezervoara i brana koje bi tokom obilnih padavina privremeno zadržavale vodu na rubovima najkritičnijih saobraćajnica, a peta formiranje kišnih bašti.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!