Počinje javna rasprava o Nacrtu zakona o roditeljima-negovateljima. Mišljenja su podeljena, stižu brojne kritike
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja najavilo je da javna rasprava o Nacrtu zakona o roditeljima-negovateljima počinje u petak (17. aprila) i traje do 7. maja.
Ministarstvo je pozvalo sve zainteresovane građane i udruženja da učestvuju u javnoj raspravi, te da primedbe, predloge i sugestije dostave najkasnije do 7. maja putem obrasca koji je dostupan na njihovom sajtu.
Najavljeno je da će u okviru javne rasprave biti održana i dva okrugla stola, 21. aprila u Beogradu i 28. aprila u Subotici.
Za ovaj zakon roditelji teško bolesne dece bore se godinama. Porodicama je potrebna pomoć, pre svega materijalna.
Roditelji dece sa smetnjama u razvoju, zbog svakodnevne brige o detetu, često nisu u mogućnosti da se zaposle i rade. Troškovi života ostaju izuzetno visoki zbog lečenja i nege dece.
Ovaj zakon roditeljima bi omogućio novčanu zaradu u iznosu od 65.000 dinara, penziono i zdravstveno osiguranje i pružio im sigurnost.
Ali, trenutni nacrt predmet je i brojnih kritika.
Otac dvoje dece sa invaliditetom i predsednik Regionalne alijanse za cerebralnu paralizu Nikola Čulić, kaže da iako je jasno da su roditelji u teškoj situaciji i da treba hitno reagovati da im se pomogne, ne treba po svaku cenu prihvatiti pomenuti zakon.
„Mi, kao udruženje, ćemo uvek podržati struku. Ovde struka ukazuje na velike manjkavosti tog zakona u nekoliko konkretnih tačaka”, objašnjava on.
Prvi problem je moguća diskriminaciju ostalih osoba koje su negovatelji. Zakon prepoznaje samo roditelje kao negovatelje, a ne i ostale članove porodice. Tako pomoć ne može da dobije, na primer, sestra, koja vodi računa o bratu.
„Drugi veliki problem je što se roditelji stimulišu da sa decom ostanu u kućama, umesto da se nalazi rešenje kako da se naša deca integrišu u društvo. Cilj valjda treba da bude da se dece osamostale što je više moguće. Šta će biti kad nas kao roditelja ne bude?”, pita Čulić i dodaje da je potrebno razvijati usluge u zajednici, poput personalne asistencije.
„Vreme” je i ranije pisalo o važnosti personalne asistencije kao usluge socijalne zaštite dostupne svim osobama sa invaliditetom.
„Ima jedan dosta emotivan aspekt ovoga. Ako razgovarate sa odraslim ljudima koji imaju očuvane mentalne kapacitete, koji imaju recimo cerebralnu paralizu, oni vrlo otvoreno govore o tome da nisu želeli da se život njihovih roditelja svodi samo na brigu o njima”, priča Nikola.
Međutim, možda najveći problem je što pomoć ni ne mogu da dobiju svi roditelji dece sa smetnjama u razvoju, već samo oni koji su nezaposleni.
„Pričamo o naknadi od 65.000 dinara, to je minimalac. Imate roditelja koji su obrazovani, radno sposobni, koji mogu da doprinesu društvu – ne da zarade minimalac, nego da zarade neku normalnu platu. Vi ste sad izvukli te roditelje iz njihovih struka i dali ste im da rade nešto za šta nisu stručni, da neguju bolesnu decu. Zašto? Zato što eksploatišete njihovu ljubav prema deci. Jer da – to je moje dete, uradiću sve za njega”, objašnjava Nikola.
Dodaje da država ima na raspolaganju i druge mehanizme kako da pomogne porodicama.
„Već imamo tuđu negu i pomoć, koja može da se poveća, ako je stvar u tome da se da minimalac roditeljima. Država već ima zakon, kroz koji to može da uradi”, zaključuje predsednik Regionalne alijanse za cerebralnu paralizu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Prilagođavanje pravosuđa osobama sa invaliditetom nije posebna pogodnost. To je osnovni uslov jednakosti pred zakonom. Arhitektonski, informaciono i komunikacijski pristupačni pravosudni organi i pružaoci pravne pomoći, razumljiv i dostojanstven postupak i podrška u komunikaciji i kretanju kroz procedure ne daju osobi sa invaliditetom prednost. Oni samo otklanjaju prepreke sa kojima se osobe bez invaliditeta ne suočavaju
O Frenku Zapi se i dalje pišu knjige, njegova muzika se izvodi i sluša širom sveta, on je prepoznat kao nesuđeni političar i društveni kritičar čiji je svaki intervju doneo novu originalnu misao, vođa benda koji je držao najkomplikovanije audicije, dirigent sa samosvojnim pristupom
Kada je sagovornik “Vremena” došao u Srbiju, imao je 16 godina i nije imao nikog svog. U školi, u kojoj nije razumeo ni reč srpskog, mogao je samo da gleda u zidove. Danas na srpskom sanja, završava master studije i ima prijatelje na svakom koraku
Vlast i njeni čauši tvrdili su da će studentska pobuna oterati buduće studente na privatne fakultete i inostranstvo. Kad ono, Beogradski univerzitet ima veći broj prijava
Stanari F krila Studentskog grada obavešteni su da moraju da isele stvari do 16. aprila 2027. godine, nakon čega će prostor biti korišćen za potrebe međunarodne izložbe EXPO 2027 Beograd
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
