Stambeno zadrugarstvo, nova vrsta zajedničkog života, dobar je odgovor na pitanje „Kako i gde ćemo živeti“ izložbe i programa koji će približiti javnosti zadrugarstvo kao ostvarivo rešenje sveprisutne krize stanovanja
U ovo vreme skupih stanova često pitanje „Kako i gde ćemo živeti“, naslov je izložbe i serije događaja koje od 9. do 31. oktobra organizuju udruženje Ko gradi grad i Centar za novo stambeno zadrugarstvo.
Tema je stambeno zadrugarstvo, poslednjih godina izuzetno moderna forma rešavanja stambenog problema, a povod je iskustvo Barselone koja je tokom proteklih petnaest godina doživela transformaciju stambenog sektora.
Da objasnimo: zadruga je pravno telo, čiji članovi, stanari, nisu vlasnici pojedinačnih stanova nego celine. Namenjena je ljudima koji nisu socijalno ugroženi, ali nisu ni finansijski jaki da sami kupe stan po tržišnim cenama. Udruženi, oni mogu povoljnije da dođu do stambenog prostora tako što daju jedan deo svog uloga, a ostatak se dopunjava na drugi način i otplaćuje se povoljnim kreditom. Stambeno zadrugarstvo kreira novu vrstu zajedničkog života u kome ljudi sami formiraju zajednicu i otvara novu solidarnost.
U Jugoslaviji je postojalo stambeno zadrugarstvo, 8 posto stanova je bilo izgrađeno na taj način, a sadašnje i gradska i državna strategija uvele su kao predlog stambeno zadrugarstvo. Taj predlog je 2022. godine čak došao do javne rasprave, ali nije postojala politička volja da se ona i ostvari.
U Centru za novo stambeno zadrugarstvo kažu da je bitno što je ideja o zadrugarstvu prepoznata kao održiva.
Centar za novo stambeno zadrugarstvo su pokrenuli udruženje Ko gradi grad i stambena zadruga Pametnija zgrada. Bavi se stambenim zadrugarstvom poslednjih desetak godina, ispitujući sve pravne i finansijske mogućnosti ovakve vrste udruživanja. Centar radi na tome da se ova tema prepozna i da se ugradi u stambenu politiku, te da postane dostupna širem broju ljudi.
Izložba i svi ostali programi tokom njihovog programa „Kako i gde ćemo živeti“ su način da se brže stigne do tog cilja. Zašto je to važno, najbolje ilustruje podatak da su Beograd, Novi Sad i Niš među prvih dvadeset najskupljih gradova u Evropi.
„Kako i gde ćemo stanovati“ počinje predavanjem Eduarda Kabrea Romansa iz Instituta za stanovanje i obnovu Barselone i arhitekte Karlees Baižese Kapruvija iz nagrađivane barselonske arhitektonske zadruge Lakol i stanara pionirskog projekta La Borda.
Takođe, u programu učestvuju predstavnici nekoliko pionirskih stambenih zadruga iz Mađarske, Hrvatske i Srbije, organizovanih u okviru krovne zadruge MOBA.
Izložba i sva predavanja (osim pomenutog koje je u Kulturnom centru Beograda) su u prostoru Centra, u Drinčićevoj 20.
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
