Stambeno zadrugarstvo, nova vrsta zajedničkog života, dobar je odgovor na pitanje „Kako i gde ćemo živeti“ izložbe i programa koji će približiti javnosti zadrugarstvo kao ostvarivo rešenje sveprisutne krize stanovanja
U ovo vreme skupih stanova često pitanje „Kako i gde ćemo živeti“, naslov je izložbe i serije događaja koje od 9. do 31. oktobra organizuju udruženje Ko gradi grad i Centar za novo stambeno zadrugarstvo.
Tema je stambeno zadrugarstvo, poslednjih godina izuzetno moderna forma rešavanja stambenog problema, a povod je iskustvo Barselone koja je tokom proteklih petnaest godina doživela transformaciju stambenog sektora.
Da objasnimo: zadruga je pravno telo, čiji članovi, stanari, nisu vlasnici pojedinačnih stanova nego celine. Namenjena je ljudima koji nisu socijalno ugroženi, ali nisu ni finansijski jaki da sami kupe stan po tržišnim cenama. Udruženi, oni mogu povoljnije da dođu do stambenog prostora tako što daju jedan deo svog uloga, a ostatak se dopunjava na drugi način i otplaćuje se povoljnim kreditom. Stambeno zadrugarstvo kreira novu vrstu zajedničkog života u kome ljudi sami formiraju zajednicu i otvara novu solidarnost.
U Jugoslaviji je postojalo stambeno zadrugarstvo, 8 posto stanova je bilo izgrađeno na taj način, a sadašnje i gradska i državna strategija uvele su kao predlog stambeno zadrugarstvo. Taj predlog je 2022. godine čak došao do javne rasprave, ali nije postojala politička volja da se ona i ostvari.
U Centru za novo stambeno zadrugarstvo kažu da je bitno što je ideja o zadrugarstvu prepoznata kao održiva.
Centar za novo stambeno zadrugarstvo su pokrenuli udruženje Ko gradi grad i stambena zadruga Pametnija zgrada. Bavi se stambenim zadrugarstvom poslednjih desetak godina, ispitujući sve pravne i finansijske mogućnosti ovakve vrste udruživanja. Centar radi na tome da se ova tema prepozna i da se ugradi u stambenu politiku, te da postane dostupna širem broju ljudi.
Izložba i svi ostali programi tokom njihovog programa „Kako i gde ćemo živeti“ su način da se brže stigne do tog cilja. Zašto je to važno, najbolje ilustruje podatak da su Beograd, Novi Sad i Niš među prvih dvadeset najskupljih gradova u Evropi.
„Kako i gde ćemo stanovati“ počinje predavanjem Eduarda Kabrea Romansa iz Instituta za stanovanje i obnovu Barselone i arhitekte Karlees Baižese Kapruvija iz nagrađivane barselonske arhitektonske zadruge Lakol i stanara pionirskog projekta La Borda.
Takođe, u programu učestvuju predstavnici nekoliko pionirskih stambenih zadruga iz Mađarske, Hrvatske i Srbije, organizovanih u okviru krovne zadruge MOBA.
Izložba i sva predavanja (osim pomenutog koje je u Kulturnom centru Beograda) su u prostoru Centra, u Drinčićevoj 20.
Za mesec i po dana trebalo bi da krene prvi brzi voz na relaciji Beograd-Budimpešta. Mađarski graničari poznati su po dugom zadržavanju putnika, a kako će se kontrola obavljati na železnici
Požar, koji je izbio u noći između petka i subote, zahvatio je više objekata u industrijskoj zoni u Novom Pazaru
Protest „Pravda je umrla - istina živi“, zbog odugovlačenja sudskog procesa u slučaju glumice Milene Radulović protiv profesora glume Miroslava Aleksića
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić rekao je da je na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta fokus bio na pritiscima kojima je izložena akademska zajednica
O kakvoj strategiji poljoprivrede da pričamo, kada Srbija budzašto kupuje meso iz EU koje bi tamo bilo ekološki uništeno. Mi čak za ljudsku ishranu uvozimo i otpatke iz mesne inudstrije sa izuzetno velikim sadržajem kalcijuma, dok u EU to nije dozvoljeno ni za kućne ljubimce
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
