U ovo vreme skupih stanova često pitanje „Kako i gde ćemo živeti“, naslov je izložbe i serije događaja koje od 9. do 31. oktobra organizuju udruženje Ko gradi grad i Centar za novo stambeno zadrugarstvo.
Tema je stambeno zadrugarstvo, poslednjih godina izuzetno moderna forma rešavanja stambenog problema, a povod je iskustvo Barselone koja je tokom proteklih petnaest godina doživela transformaciju stambenog sektora.
Da objasnimo: zadruga je pravno telo, čiji članovi, stanari, nisu vlasnici pojedinačnih stanova nego celine. Namenjena je ljudima koji nisu socijalno ugroženi, ali nisu ni finansijski jaki da sami kupe stan po tržišnim cenama. Udruženi, oni mogu povoljnije da dođu do stambenog prostora tako što daju jedan deo svog uloga, a ostatak se dopunjava na drugi način i otplaćuje se povoljnim kreditom. Stambeno zadrugarstvo kreira novu vrstu zajedničkog života u kome ljudi sami formiraju zajednicu i otvara novu solidarnost.
U Jugoslaviji je postojalo stambeno zadrugarstvo, 8 posto stanova je bilo izgrađeno na taj način, a sadašnje i gradska i državna strategija uvele su kao predlog stambeno zadrugarstvo. Taj predlog je 2022. godine čak došao do javne rasprave, ali nije postojala politička volja da se ona i ostvari.
U Centru za novo stambeno zadrugarstvo kažu da je bitno što je ideja o zadrugarstvu prepoznata kao održiva.
Centar za novo stambeno zadrugarstvo su pokrenuli udruženje Ko gradi grad i stambena zadruga Pametnija zgrada. Bavi se stambenim zadrugarstvom poslednjih desetak godina, ispitujući sve pravne i finansijske mogućnosti ovakve vrste udruživanja. Centar radi na tome da se ova tema prepozna i da se ugradi u stambenu politiku, te da postane dostupna širem broju ljudi.
Izložba i svi ostali programi tokom njihovog programa „Kako i gde ćemo živeti“ su način da se brže stigne do tog cilja. Zašto je to važno, najbolje ilustruje podatak da su Beograd, Novi Sad i Niš među prvih dvadeset najskupljih gradova u Evropi.
„Kako i gde ćemo stanovati“ počinje predavanjem Eduarda Kabrea Romansa iz Instituta za stanovanje i obnovu Barselone i arhitekte Karlees Baižese Kapruvija iz nagrađivane barselonske arhitektonske zadruge Lakol i stanara pionirskog projekta La Borda.
Takođe, u programu učestvuju predstavnici nekoliko pionirskih stambenih zadruga iz Mađarske, Hrvatske i Srbije, organizovanih u okviru krovne zadruge MOBA.
Izložba i sva predavanja (osim pomenutog koje je u Kulturnom centru Beograda) su u prostoru Centra, u Drinčićevoj 20.
