Samo prošle godine u Srbiji je život izgubilo 63 pacijenata koji su čekali organ – gotovo dvostruko više nego što je urađeno transplantacija. Prema izveštaju Donorstvo je herojstvo, sistem doniranja i presađivanja u Srbiji i dalje funkcioniše bez jasne strategije i državne podrške
Tokom 2024. godine u Srbiji je preminulo čak 63 pacijenata koji su čekali na transplantaciju, dok je na listu čekanja dodato 64 nova pacijenta, a urađeno je samo 30 presađivanja organa, što Srbiju i dalje svrstava među zemlje sa najnižom stopom transplantacija u svetu, objavila je danas organizacija Donorstvo je herojstvo.
Među preminulima je bilo 48 pacijenata koji su čekali transplantaciju bubrega, pet pacijenata koji su čekali presađivanje jetre i 10 pacijenata čiji život je zavisio od transplantacije srca.
Sa svega 30 transplantacija u 2024. Srbija je i dalje na listi zemalja sa najnižom stopom transplantacija u svetu — ispred samo nekoliko država poput Filipina, Bangladeša, Moldavije, Kube, Nigerije, Kenije, Jamajke i Etiopije
Podaci su objavljeni prošle nedelje u izveštaju Newsletter Transplant 2024, koji pripremaju EDQM/Savet Evrope i španska Nacionalna organizacija za transplantacije (ONT).
Izveštaj obuhvata 92 zemlje sveta i predstavlja glavni međunarodni pokazatelj stanja u oblasti donacije i transplantacije organa.
Od početka 2025. godine u Srbiji su urađene ukupno 102 transplantacije — od toga 63 kadaverične transplantacije organa i 39 transplantacija rožnjača. Iako to predstavlja napredak u odnosu na prethodne godine, to nije prvi put da Srbija dostiže nešto veći broj presađivanja.
Ipak, taj pomak nije rezultat sistemskog pristupa, već pojedinačnih napora stručnjaka i ustanova, konstatuje u saopštenju organizacija Donorstvo je herojstvo.
Od početka godine, 20 porodica je dalo saglasnost za doniranje organa, dok je 15 porodica odbilo, što znači da je 57 odsto porodica reklo „da“.
Međutim, i pored toga, veliki broj potencijalnih donora nije uveden u proceduru, jer se u mnogim slučajevima ne utvrđuje moždana smrt — ugrubo zbog nedostatka kapaciteta, koordinacije i stvarne podrške države da ovom životno važnom temom rukovodi kao prioritetom javnog zdravlja, konstatuje organizacija koja afirmiše donorstvo organa.
U saopštenju se navodi i poređenje sa Hrvatskom, koja – iako sa značajno manjim brojem stanovnika od Srbije – već više od 20 godina ima stabilan nacionalni sistem doniranja organa.
Zahvaljujući jasno definisanim procedurama, kontinuiranoj edukaciji i sistemskoj podršci države. Hrvatska godišnje uradi u proseku oko 300 transplantacija, sa stopom kadaverskog doniranja od oko 40 donora na milion stanovnika i procenatom saglasnosti porodica od oko 80 odsto.
Posledica situacije sa donorstvom u Srbiji je da oko 1.800 pacijenata i dalje čeka organ, iako bi se uz funkcionalan sistem, zakonske mehanizme i političku volju broj transplantacija mogao višestruko povećati i svake godine spasiti na stotine života više, konstatuje u saopštenju organizacija Donorstvo je herojstvo.
Izvor: FoNet
Početkom februara ove godine, Vlada je povećala akcize na gorivo, krajem marta one su ipak smanjene, a upravo zbog toga državna kasa lakša je za preko 30 miliona evra svakog meseca
Više od 50 članova Društva sudija Srbije traži sazivanje vanredne skupštine Društva na kojoj bi se raspravljalo o poverenju rukovodstvu
Istorijski arhiv Beograda više ne može da prima arhivsku građu iako ga na to obavezuje zakon, zato što nema prostora za čuvanje
Pravni fakultet u Beogradu naprasno je obrisao bazu diplomaca sa sajta. Lazar Čovs, novinar koji je sačuvao tu bazu, sada se suočava sa prijavama da tobože krši pravila o ličnim podacima
Tokom održavanja Beogradski polumaratona u subotu 18. aprila, Beograđane očekuju velike izmene u javnom prevozu. Brojne tramvajske, trolejbuske i autobuske linije biće ukinute, skraćene ili preusmerene
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
