Samo prošle godine u Srbiji je život izgubilo 63 pacijenata koji su čekali organ – gotovo dvostruko više nego što je urađeno transplantacija. Prema izveštaju Donorstvo je herojstvo, sistem doniranja i presađivanja u Srbiji i dalje funkcioniše bez jasne strategije i državne podrške
Tokom 2024. godine u Srbiji je preminulo čak 63 pacijenata koji su čekali na transplantaciju, dok je na listu čekanja dodato 64 nova pacijenta, a urađeno je samo 30 presađivanja organa, što Srbiju i dalje svrstava među zemlje sa najnižom stopom transplantacija u svetu, objavila je danas organizacija Donorstvo je herojstvo.
Među preminulima je bilo 48 pacijenata koji su čekali transplantaciju bubrega, pet pacijenata koji su čekali presađivanje jetre i 10 pacijenata čiji život je zavisio od transplantacije srca.
Sa svega 30 transplantacija u 2024. Srbija je i dalje na listi zemalja sa najnižom stopom transplantacija u svetu — ispred samo nekoliko država poput Filipina, Bangladeša, Moldavije, Kube, Nigerije, Kenije, Jamajke i Etiopije
Podaci su objavljeni prošle nedelje u izveštaju Newsletter Transplant 2024, koji pripremaju EDQM/Savet Evrope i španska Nacionalna organizacija za transplantacije (ONT).
Izveštaj obuhvata 92 zemlje sveta i predstavlja glavni međunarodni pokazatelj stanja u oblasti donacije i transplantacije organa.
Od početka 2025. godine u Srbiji su urađene ukupno 102 transplantacije — od toga 63 kadaverične transplantacije organa i 39 transplantacija rožnjača. Iako to predstavlja napredak u odnosu na prethodne godine, to nije prvi put da Srbija dostiže nešto veći broj presađivanja.
Ipak, taj pomak nije rezultat sistemskog pristupa, već pojedinačnih napora stručnjaka i ustanova, konstatuje u saopštenju organizacija Donorstvo je herojstvo.
Od početka godine, 20 porodica je dalo saglasnost za doniranje organa, dok je 15 porodica odbilo, što znači da je 57 odsto porodica reklo „da“.
Međutim, i pored toga, veliki broj potencijalnih donora nije uveden u proceduru, jer se u mnogim slučajevima ne utvrđuje moždana smrt — ugrubo zbog nedostatka kapaciteta, koordinacije i stvarne podrške države da ovom životno važnom temom rukovodi kao prioritetom javnog zdravlja, konstatuje organizacija koja afirmiše donorstvo organa.
U saopštenju se navodi i poređenje sa Hrvatskom, koja – iako sa značajno manjim brojem stanovnika od Srbije – već više od 20 godina ima stabilan nacionalni sistem doniranja organa.
Zahvaljujući jasno definisanim procedurama, kontinuiranoj edukaciji i sistemskoj podršci države. Hrvatska godišnje uradi u proseku oko 300 transplantacija, sa stopom kadaverskog doniranja od oko 40 donora na milion stanovnika i procenatom saglasnosti porodica od oko 80 odsto.
Posledica situacije sa donorstvom u Srbiji je da oko 1.800 pacijenata i dalje čeka organ, iako bi se uz funkcionalan sistem, zakonske mehanizme i političku volju broj transplantacija mogao višestruko povećati i svake godine spasiti na stotine života više, konstatuje u saopštenju organizacija Donorstvo je herojstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Iza kupovine medija u Srbiji uglavnom se kriju politički razlozi, a iza novih vlasnika često stoje stara poznanstva i uticaji. „Naš portal” nije izuzetak
Više stotina učenika, roditelja i nastavnika Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ (Jovine gimnazije), kao i građana, učestvovalo je u protestnoj šetnji od zgrade Mašinske škole u Novom Sadu
Firma Centar za informisanje i analitiku, izdavač medija „Naš portal“, više nije u vlasništvu novinarke i bivše voditeljke Ane Mihajlovski. Prema podacima APR-a, kao novi vlasnik sa 100 odsto udela upisan je građevinski biznismen Branko Miljković
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
