Odlukom da primi 12 žena za dopisne članove, a među njima i Milenu Marković i Vidu Ognjenović, deluje da Srpska akademija nauka i umetnosti napušta dosadašnju praksu zasnovanu na stavu da kriterijume potrebne za akademike bolje ispunjavaju muškarci od žena
Najnoviji izbori za članove Srpske akademije nauka i umetnosti, održani 7. novembra, biće upamćeni po do sada nikad većem broju izabranih žena.
Od 33 kandidata za nove dopisne članove izabrano je 22, a među njima je 12 žena.
Kriterijume za redovne članove SANU ispunilo je svih 17 predloženih kandidata, među njima su tri žene, koje su do sada bile dopisni članovi.
Izabrani su i svi predloženi kandidati za inostrane članove, među kojima je jedna žena.
Najveće iznenađenje
Najviše iznenađuje da su u Odeljenje jezika i književnosti za dopisne članove primljene tri žene, na čelu sa književnicom Milenom Marković.
Podsetimo da je član pomenutog Odeljenja Matija Bećković, komentarišući 2015. godine činjenicu da je među 160 akademika samo 15 žena, rekao da „ni u fudbalskoj reprezentaciji nema nijedne žene. A šta mislite zbog čega je tenis podeljen na muški i ženski? Prosto, ispostavlja se da su za neke stvari muškarci nadareniji i sposobniji. U Akademiju se ne ulazi preko veze, kriterijumi moraju da se ispune, e sada, što ih daleko više i bolje ispunjavaju muškarci, to je samo realno i trenutno stanje stvari.“
Pre tri godine, među novoprimljenim članovima nije bilo ni jedne žene. Odgovarajući Zorani Mihajlović tada potpredsednici Vlade na kritiku povodom takvog izbora, Izvršni odbor SANU je saopštio da „takav ishod izbora i sam smatra krajnje nezadovoljavajućim“.
Bio je to prvi javni znak otopljavanja SANU prema dotadašnjem odnosu prema ženama.
Nove članice
Dvanaest žena novih dopisnih članova SANU su: Magdalena Đorđević i Mirjana Ivanović (Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke), Vesna Mišković Stanković (Odeljenje tehničkih nauka SANU), Gordana Kocić (Odeljenje medicinskih nauka SANU), Milena Marković, Marta Bjeletić i Gorana Raičević (Odeljenje jezika i književnosti SANU), Mirjana Rašević i Snežana Smederevac (Odeljenje društvenih nauka SANU), Vesna Bikić (Odeljenje istorijskih nauka SANU), Aleksandra Vrebalov i Vida Ognjenović (Odeljenje umetnosti SANU).
Za redovne članice SANU primljene su do sada dopisne članice Tatjana Simić (Odeljenje medicinskih nauka SANU), Mira Radojević (Odeljenje istorijskih nauka SANU) i Jelena Jovanović (Odeljenje umetnosti).
Među inostranim članovima SANU od juče je i Vesna Garović, u Odeljenju medicinskih nauka.
Nećemo žene u Akademiju!
Prva žena koja je primljena u SANU je Isidora Sekulić. Predložio ju je 1939. godine Bogdan Popović književni kritičar i esejista. Smatrao je da je Isidori Sekulić mesto među akademicima zato što njeno delo predstavlja preokret u našoj književnosti. Bogdan Popović je bio autoritet i njegovo mišljenje o Isidorinom delu nije bilo sporno, ali akademicima nije bilo po volji da u svoje članstvo prime ženu.
Izabrana je tesnom većinom, i to samo za dopisnog člana.
„Ja sam skromna, siva figura, nisam bolja od drugih; ne volim značke i povorku koja ide napred. Meni je, dakle, Akademija priredila zbunjenost veliku“, napisala je u pismu piscu i filozofu Vasi Stajiću.
Novembra 1950. godine izabrana je za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Prokomentarisala je: „Neki mi sad kažu: Postali ste član Akademije pod komunistima! Kažu, a ne znaju ili neće da znaju da sam pre ulaska u Akademiju tri puta bila odbijena! (….) Mene je, sećam se, prvi put još pre rata predložio estetičar Bogdan Popović. Da samo znate koliko su tada uvaženi akademici ogorčeno udarali pesnicama o sto na sednici i vikali: Nećemo žene u Akademiji! Ipak, ponosim se što sam prva žena u srpskoj Akademiji koja je tamo probila led.“
Izveštavanje kompanije "Informer" o smrtnom slučaju na Filozofskom fakultetu pomera granice zdravog razuma i pakosti, a kamo li Kodeksa novinarstva. Država na mesto nesreće šalje ozloglašenog Marka Krička i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji slovi za Vučićevog lojalistu
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Eutanazija je dozvoljena samo u nekoliko evropskih zemalja. Srbija nije među njima. Koji su argumenti za, a koji protiv prava na dobrovoljnu smrt
Dejan Dragijević i Srđan Janković osumnjičeni su da su ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić
Telo kontroverznog biznismena Milomira Joksimovića zvanog Miša Omega pronađeno je sinoć u stanu u kome je živeo u beogradskoj opštini Palilula
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
