Krenulo se od „samo“ sto hektara. Do danas se Beograd na vodi upetostručio, a možda i nastavi da se širi. „Vreme“ donosi sve o istorijatu ovog megalomanskog projekta Aleksandra Vučića i njegovim metastazama
Savski amfiteatar, odakle je pre desetak godina Beograd na vodi počeo da se širi po prestonici, odavno je tema investitora.
Ruski arhitekta je bio prvi, Generalnim planom je 1923. godine tu predvideo stanove, zatim je Dobrović hteo da ga spoji sa Terazijskim platoom, početkom devedesetih SANU je raspisala pozivni konkurs za njegovo uređenje, i tako dalje.
Godine 1995. Savski amfiteatar prvi put je uključen u politiku: Institut CIP je uradio idejni projekat „Europolis“ i upotrebio ga kao predizborno obećanje SPS-a, ali ga nije ispunio. Zatim ga je 2008. godine oživeo direktor CIP-a, Milutin Mrkonjić nosilac liste SPS za lokalne izbore i za gradonačelnika, obećavajući u video spotovima da će se „Beograd spustiti na reke“. Ali Mrkonjić nije pobedio, i ideja je zamrla.
Na početku je bio Vučić
A onda se aprila 2012. pojavio Aleksandar Vučić, kandidat SNS na izborima za gradonačelnika, i pomenutu ideju SPS-a predstavio kao svoju, opisujući je kao Beograd na vodi.
Tako je počelo pretvaranje javnog interesa u privatni.
U tom momentu, a prema rečima Aleksandra Vučića, Beograd na vodi obuhvata površinu od oko 90 hektara, što je oko 120 fudbalskih igrališta, između Beogradskog sajma i Brankovog mosta, između reke Save i Savske ulice.
O realizaciji Beograda na vodi, počelo je da se priča decembra te godine kada je Vučić ugostio Muhameda Alabara osnivača kompanije Emaar properties i predsednika kompanije Eagle Hills iz Ujedinjenih emirata. Aleksandar Vučić je tada bio prvi potpredsednik Srpske vlade.
Policija čuva bilbord
Sledeći put su se zajedno pojavili u javnosti 27. juna 2014. da predstave Master plan i maketu Beograda na vodi. Bilo je to u obnovljenoj zgradi Geozavoda koja je postala sedište Kompanije „Beograd na vodi“. Vučić je tada bio premijer. Najavili su da investicija treba da iznosi 3,1 milijardu evra.
Prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) za Beograd na vodi donet je 2014. godine, čime je omogućena izgradnja poslovno-stambenog kompleksa na desnoj obali Save, na mestu nekadašnjeg skladišta, železničkog čvorišta i pristaništa, na površini od 177,27 hektara.
U to vreme, na nekadašnjoj Beogradskoj železničkoj stanici već je postojao ogroman bilbord Kompanije „Beograd na vodi“, na kome je predstavljena urbana vizija Beograda. Ispred bilborda je danonoćno bio parkiran policijski automobil, da ga brani.
Zakoni po volji pojedinca
Kako realizacija ovog Plana ne bi bila ničim ometana, za samo nekoliko meseci promenjeni su postojeći Generalni urbanistički plan Beograda i Prostorni plan. Stavljena je van snage Studija visokih objekata po kojoj na priobalju nisu mogli da se grade neboderi, Vlada Srbije je 2014. proglasila Beograd na vodi projektom do nacionalnog značaja, a deo priobalja područjem posebne namene.
Ovo poslednje je omogućilo Vladi Srbije da preuzme nadležnost nad Beogradom na vodi od Grada Beograda, kao i da svoj projekat ne realizuje po planskim dokumentima već po Planu područja posebne namene. PPPN se radi izuzetno i za namene od javnog interesa, za uređenje važnih prirodnih dobara i resursa, a ne delova grada. Ovom promenom legitimisano je pravo Vlade da o Beogradu odlučuje po svojoj volji.
Lex specialis
Sve to je bila uvertira za donošenje lex specialis za Beograd na vodi, aprila 2015, kojim je utvrđen javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje poslovno-stambenog kompleksa. Tako je zaobiđen postojeći Zakon o eksproprijaciji po kojem eksproprijacija zemljišta nije mogla da bude za šoping molove i običnu gradnju, već za infrastrukturu i gradnju od javnog značaja. Ovakvim postupkom eksproprijacije, građanima se bez njihove volje, uz naknadu, oduzimaju njihove nepokretnosti.
Sve to zbog potrebe realizacije projekta jedne privatne kompanije. Bila je to legalizacija investitorskog urbanizma, realizovanog u privatno-javnom partnerstvu.
A gde je Vučić
Ugovor o realizaciji projekta Beograd na vodi potpisali su 26. aprila 2015. ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, Mohamed Alabar i tadašnji direktor preduzeća Beograd na vodi Aleksandar Trifunović. Aleksandar Vučić, tada premijer, nije prisustvovao ovom događaju.
Ovim ugovorom, Kompaniji „Beograd na vodi“ je, bez naknade, ustupljeno oko 100 hektara građevinskog zemljišta na jednoj od najatraktivnijih lokacija u Srbiji. Država Srbija se, kao manjinski vlasnik firme, obavezala i na finansiranje raščišćavanja celog područja i izgradnju prateće infrastrukture. Postala je vlasnik 32 odsto kapitala, a preostalih 68 odsto pripali su partneru iz Emirata. Najavljena je investicija od 3,5 milijardi evra, a upućeni su tvrdili da kompanija Igl hils obezbeđuje 300 miliona evra i to 150 miliona u kapitalu i 150 miliona kroz pozajmice.
Tada je na sajtu Kompanije „Beograd na vodi“ objavljeno da je ovaj „novi urbani centar smešten na 1,8 miliona kvadratnih metara“, a da će na njima biti šest hiljada stanova za 14 hiljada ljudi, osam hotela, 165 apartmana i kula Beograd od 168 metara, najviša zgrada u Srbiji sa 40 spratova, i da će samo ona koštati 12 milijardi dinara.
Za koga su stanovi
Činjenica da će Beograd dobiti toliki broj stanova, trebalo je da obraduje Beograđane. Međutim, bili su to elitni stanovi na elitnoj lokaciji nepristupačni običnim građanima.
Tako je Beograd na vodi prestonicu ozvaničio kao prostor socijalne i ekonomske nejednakosti.
Građevinska dozvola za prve objekte je izdata 24. septembra 2015, a kamen temeljac su 27. septembra postavili Aleksandar Vučić i Muhamed Alabar.
Savamala
Da bi Beograd na vodi počeo da se gradi, trebalo je porušiti 233 objekta.
Ono u Savamali tokom izborne noći između 24. i 25. aprila 2016. godine kada su i dalje NN počinioci sa fantomkama srušili ceo kvart u Hercegovačkoj, postalo je zaštitni znak projekta Aleksandra Vučića, tada već predsednika Srbije, a on će ostati upamćen po nekoliko komentara tog događaja: da su to radili „kompletni idioti“ jer su rušili noću, zatim „slučajno nisam znao za tu akciju, da sam znao rekao bih im uzmite bagere i buldožere i porušite ih tokom dana, a daj meni jedan da sednem u njega i ja ću to da uradim, da to ruglo kriminalno sklonim“ i, na kraju, da iza svega onoga što se desilo u Savamali i „što je vrlo neprijatno“, stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu.
Proširenje u visinu
Ubrzo se ispostavilo da bi investitoru odgovarao veći Beograd na vodi, i svoju želju preneo Agenciji za prostorno planiranje, a ova ju je prosledila kome već treba.
Elem, 3. septembra 2020. godine Vlada Srbije donela je Odluku o Izmenama i dopunama Plana Beograda na vodi, kojom je planirana intenzivnija urbanizacija, a ubrzo je postalo jasno da mu je cilj zadovoljenje potrebe investitora. I to, na zaobilazan način.
Naime, ukupni obim izgradnje na planskom obuhvatu, tj. BRGP, ostao je isti kao što je bio u Planu iz 2014. godine – 1.857.748,00 m2. Međutim, nove Izmene su dozvoljavale veću spratnost, što samim tim znači da je BRGP prekoračen: u 19 od 31 bloka drastično je povećana maksimalna dozvoljena visina objekata – čak od 100 metara umesto 22, 60 ili 80 koliko je bilo do tad.
Bilo je tu još dodataka za potrebe investitora: uvedene su tri metro stanice – Sajam, Mostar i Savski trg, smanjena je i obavezna minimalna zelena površina pa su neke parcele, ranije 50 odsto pod zelenilom, potpuno popločane.
Novih 345 hektara
Uoči osme godišnjice nelegalnog rušenja privatnih objekata u Savamali, 5. aprila 2024. godine, Vlada Srbije donela je odluku o Izmenama i dopunama Prostornog plana kojim Beograd na vodi dobija još 345 hektara prestonice.
U odluci koju je potpisao tada prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, navodi se da „okvirna granica izmena i dopuna Prostornog plana obuhvata delove katastarskih opština: Savski venac, Stari grad, Novi Beograd i Čukarica.“
Kako je navedeno u priloženoj dokumentaciji, granicom Plana su obuhvaćene dve prostorne, geomorfološke i administrativne celine koje deli reka Sava. Ili, konkretno: na desnoj obali reke Save prostor između Brankovog mosta, Karađorđeve ulice, Savskog trga, Savske ulice, Bulevara vojvode Mišića do Šećerane, a na levoj obali prostor između Mosta na Adi, Vladimira Popovića do Bulevara Mihajla Pupina, Starog savskog mosta, i planiranog produžetka Bulevara Zorana Đinđića do Ulice Milentija Popovića.
Naručilac izrade plana je Kompanija „Beograd na vodi“, a nosilac izrade plana Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije čiji je direktor Đorđe Milić, bivši pomoćnik ministra građevinarstva Gorana Vesića.
Bez aneksa
Javna svojina data je Kompaniji „Beograd na vodi“. Dato je zemljište tri puta veće od onog koje joj je dato ugovorom iz 2015. Nije bilo poznato na osnovu čega, nije pomenut nikakav aneks ugovora. To nije po zakonu.
Ako se ovaj plan usvoji, a znamo da hoće, Beograd na vodi će se prostirati od Terazijske terase do Ade Ciganlije i do Novog Beograda.
U ponedeljak 9. juna počela je dvodnevna javna prezentacija Izmena i dopuna plana. Dvodnevna, zato što Agencija za prostorno planiranje nije obezbedila dovoljno veliku salu kako bi svi zainteresovani mogli da prisustvuju odjednom i da tako čuju jedni druge. Planeri Urbanističkog zavoda su imali 30 minuta da predstave svoj rad, a građani, njih pedesetak u svakoj grupi, 45 minuta za pitanja.
Odgovorni planeri su Aleksandar Vučićević i Maja Joković Potkonjak. Objasnili su da je osnovnom planu od sedam celina dodato još osam, da dominira stanovanje sa komercijalnim, kulturnim i ostalim sadržajima neophodnim za funkcionisanje savremeno naselja.
Rekli su da će područje Beogradskog sajma biti potpuno promenjeno. Hala 1, spomenik kulture, postaje objekat kulture i mulifunkcionalni centar. Saobraćajnu okosnicu čini produžetak Bulevara Vudroa Vilsona, zauzetost u blokovima je 70 odsto, visina objekata 60 do 120 metara, zelene površine čine 45 odsto. Biće sagrađena škola i kombinovana dečja ustanova, fabrika Milana Vape postaće Teslin muzej, stari Železnički most postaće pešačko-biciklistički, Terazijska terasa će biti zeleni koridor sa stambenim zgradama po ivici…
Gde je javni interes?
Jedno od pitanja građana bilo je – da li ste svesni da ste saučesnici u pljački Beograda, gde je javni interes?
„Pet generacija izmeštate i rušite da biste privatnom investitoru dozvolili da našim parama zida luksuzne stanove. Za ovaj planski dokument nije dovoljna javna rasprava nego referendum na nivou Beograda“, rekla je Saša Stanković, upravnik stambene zajednice iz Gavrila Principa 41.
Arhitekta Bojan Kovačević je rekao da autora ovog projekta, Urbanistički zavod, „treba raspustiti“.
Javna rasprava je zakazana za 30. jun. Najverovatnije će biti onlajn, a ne uživo kao do sad, prema nedavno donetom pravilniku. Struka i javnost tvrde da se time ukida i ono malčice dijaloga između države i građana.
Ko ima koristi od Beograda na vodi
Kad bude završen, Beograd na vodi će zauzimati pet kvadratnih kilometara prestonice, ako ne zatraži neko novo proširenje.
Iako ima duplo veći udeo, Igl hils Mohameda Alabara do sada je u zajedničku firmu, u četiri tranše, uplatio nešto više od 60 miliona evra – tri puta po 20 miliona i jednom 20.000 evra. S druge strane, uz uplatu od milion dinara, Vlada je u ortačku firmu, kao deo svog osnivačkog uloga, na startu unela i 177 hektara, možda i najatraktivnijeg građevinskog zemljišta na Balkanu.
Od osnivanja do prošle godine „projekat veka“ kako ga naziva predsednik Republike, u državnu kasu po osnovu ostvarene dobiti uplatio je samo 6,6 miliona evra dividende. Neto dobit Beograda na vodi 2023. godine bila je 44,6 miliona evra, za 14,7 miliona manja nego 2022. Većinskom vlasniku od toga pripada duplo više nego Beogradu.
Prestonica, dakle, nema neke posebne vajde od Beograda na vodi. Običan svet nema nikakve koristi od njega, nikad nije ni kročio tamo – nema ni za kafu u predsednikovoj omiljenoj „Galeriji“, za koncerte još manje, a do šetnje betonskom Promenadom nije mu stalo.
Bilo bi pravedno da jednog dana, što pre, saznamo zbog koga postoji Beograd na vodi.
Zbog imena, prezimena i datuma rođenja koje deli sa ženom koja je bila na Interpolovoj poternici penzionerka iz Lazarevca doživela sedmočasovno maltetiranje na granici
Prema zvaničnim prognozama, u Srbiji se od juna do avgusta očekuje između 45 i 65 tropskih dana. To znači da bi moglo da se desi ukupno dva meseca tropskih dana sa temperaturama iznad 30 stepeni Celzijusa
Pravi razlog otkaza Mariji Šehić u "Juronjuzu" je njena višemesečna borba za pristojno novinarstvo i pravo na dostojanstven rad, saopštilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Nije jedina u ovoj redakciji
Komunikacija između Er Srbije, Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju i javnosti skoro da ne postoji. Više od godinu dana nakon umalo kobnog incidenta na letu JU324 Er Srbije, ključni izveštaj još uvek nije objavljen
Kako „Vreme" nezvanično saznaje, u incidentu na Gazeli napadnuti su navijači Partizana koji su se vraćali iz Arene nakon utakmice sa podgoričkom Budućnosti
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
