Svaki petak izuzetak: Mogu li se buntom sniziti cene

Sve je počelo objavom na Fejsbuku, a završeno je drastičnim padom prometa trgovina u Hrvatskoj u petak (24. januar).

Tog dana u prodavnicama u ovoj zemlji izdato je 44 odsto manje fiskalnih računa nego nedelju dana ranije, dok je ukupan iznos računa bio 53 odsto manji u poređenju sa prethodnim petkom, objavila je hrvatska poreska uprava.

Potrošači, nezadovoljni visokim cenama, odlučili su da na jedan dan izbegnu odlazak u kupovinu.

„Trgovine su u petak bile kvalitetno prazne, u nekim delovima je bilo više prodavaca nego kupaca. Udarili su nekakva sniženja da privuku ljude, ali su se ljudi ujedinili u bojkotu”, kaže za „Vreme” Branimir Bradarić, novinar iz Vukovara.

Kaže da ni sam u petak iz principa nije išao u trgovinu, već je sve ostavio za subotu.

„U subotu je bilo kao da sutra ne postoji. Nisi imao gde da parkiraš, čini mi se da je bio veći haos nego subotom inače”, priča Bradarić.

Za petak 31. januar najavljen je novi bojkot trgovina, a pozivi na bojkot prodavnica u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini kruže društvenim mrežama.

Značajan pad promete

U hrvatskim trgovinama je na dan bojkota potrošeno ukupno 28,6 miliona evra, dok je sedam dana ranije, u petak 17. januara, potrošeno 60 miliona.

Tokom dana bojkota, izdato je 2,08 miliona fiskalnih računa, značajno manje nego u petak 17. januara kad je taj broj iznosio 3,7 miliona.

Ukupan iznos računa bio je manji za 53 odsto, saopštila je hrvatska poreska uprava.

Osim statistike, uspehu bojkota svedoče i objave na društvenim mrežama na kojima su prodavnice bez potrošača.

Intervencija države

Rezultati koje su objavile nadležne institucije pokazuju da je bojkot bio uspešan, a reagovao je i premijer Andrej Plenković.

Rekao je da je bojkot prodavnica važna i artikulisana poruka građana, koja će biti uzeta u obzir pri definisanju mera administrativnog ograničenja cena određenih proizvoda. Najavio je da će takve mere biti donete naredne sedmice, prenosi HRT.

„To je poruka građana da prate i upoređuju cene i smatraju da su neke neprihvatljive u odnosu na slične ili iste proizvode u inostranstvu“, rekao je Plenković.

Intervencija države nije rešenje problema smatra Damir Novotni, profesor ekonomije na Sveučilištu Algebra Bernajs u Zagrebu.

„Vlada u Hrvatskoj nervozno je reagovala, jer se ne zna protiv koga je ta oštrica bojkota uperena. Neki Vladini ministri su podržali bojkot kao da se to na njih ne odnosi, a oni su najveći dobitnici inflacije”, kaže Novotni.

Više nego za mere vlade, on se zalaže za tržišne mehanizme.

Vlada te zemlje je, objašnjava, propustila da spusti PDV na prehrambene proizvode, čime bi i njihove cene bile niže.

U Hrvatskoj postoji jedinstvena stopa PDV-a od 25 odsto na sve proizvode.

Da li je bojkot rešenje

Sagovornik „Vremena” kaže da ljudi nisu u petak išli u radnje, ali su masovno otišli već narednog dana ili su čak u petak odlazili u kupovinu u susedne države.

„Ljudima su proizvodi potrebni, oni ne odustaju od kupovine, ali su se sada potrošači mobilisali da kažu nešto kolektivno”, kaže Novotni.

Ipak, ne očekuje da će bojkot prodavnica rezultirati sniženjem cena.

„Trgovački lanci će ako ne bude potrošnje, zatvoriti prodavnice, međutim oni čekaju turiste. Da se svi građani Hrvatske udruže i mesec dana bojkotuju trgovinske lance, oni bi tokom leta nadoknadili potrošnju i profitabilnost”, objašnjava profesor ekonomije iz Zagreba.

Novi bojkot najavljen je za 31. januar, a ni Branimir Bradarić ne očekuje da će se time bilo šta postići.

„Ljudi su poludeli i nemaju drugu opciju, nego da probaju da se okupe. Ipak, tim jednim danom ne može se ništa positći, ali očigledno je da su ljudi rešili da uzmu stvari u svoje ruke”, dodaje Bradarić.

Zašto su cene visoke

Tri su ključna faktora za rast cena roba i usluga koji se beleži u Hrvatskoj, objašnjava Novotni.

Kao prvi razlog navodi otvaranje tržišta posle pandemije kovida-19, kada je posle pada cena, došlo do njihovog naglog porasta usled povećane potražnje.

„Potrošači su krenuli u kupovinu, bili su gladni proizvoda, a njih nije bilo dovoljno i cene su počele da rastu”, objašnjava.

Drugi spoljni impuls su, dodaje, dešavanja na istoku Evrope, rat između Rusije i Ukrajine.

„Rat je izazvao očekivanja da nafte i gasa na tržištu neće biti, pa je došlo do naglog rasta cena tih energenata, što je uticalo i na sve druge cene.”

Treći impuls je, dodaje, rast cena radne snage zbog potražnje za radnom snagom u Evopskoj uniji.

Važan faktor za visoke cene hrane u Hrvatskoj je i strukturni problem – deficit hrane.

Hrana se zbog toga uvozi I to je glavni izvor rasta cena u današnjim okolnostima, objašnjava sagovornik „Vremena”.

Petak izuzetak i u drugim zemljama regiona

Talas bojkota prelio se iz Hrvatske na susede.

Tako potrošačke organizacije, pa čak i pojedini političari pozivaju na bojkot kupovine u petak 31. januara.

Udruženje potrošača Efektiva, pozvalo je na bojkot velikih trgovinskih lanaca u Srbiji.

„Nakon što smo analizirali vaše predloge i sugestije, odlučili smo da potrošače pozovemo na bojkot velikih trgovinskih lanaca. Cene hrane su među najvišima u Evropi. Potrošači u Hrvatskoj, u petak su bojkotom smanjili prihod”, navela je Efektiva na mreži Iks (X).

Ideju o bojkotu trgovina podržao je premijer Crne Gore Milojko Spajić.

Spajić je na platformi Iks podelio anketu korisnika “Išćućah” koji je pitao da li bi to trebalo učiniti po uzoru na Hrvatsku.

Alternativa Crna Gora je nakon toga pozvala građane da u petak 31. januara bojkotuju supermarkete i prodavnice u Crnoj Gori.

Oni smatraju da su cene enormno visoke i da su vodeći trgovinski lanci međusobnim dogovorom oko formiranja cena presudno uticali da građani ne osete povećanje plata i penzija.

„Da li možemo taj jedan dan da ostavimo politiku po strani, da se ne delimo, da svi budemo kao jedno, da im damo do znanja da mi odlučujemo?!”, piše u pozivu Alternative.

Društvenim mrežama u Bosni i Hercegovini se posle akcije u Hrvatskoj šire pozivi na bojkot trgovina, benzinskih pumpi, kafića i restorana u petak, 31. januara, kao izraz nezadovoljstva zbog visokih cena i niskog životnog standarda.

Inicijatori akcije pozivaju građane da taj dan ne kupuju ništa i da unapred obezbede namirnice, kuvaju kod kuće i izbegavaju potrošnju u ugostiteljskim objektima.