Sudar autobusa u Beogradu: Šrilanćanima dovoljna samo vozačka dozvola

Sudar dva autobusa gradskog prevoza u utorak (28. januar) na stajalištu u Zemunu izazvao je posebnu pažnju javnosti ne samo zbog velikog broja povređenih, njih 18, nego i zbog toga što su vozači oba vozila bili državljani Šri Lanke, što je oživelo pitanje pod kakvim uslovima se strani državljani angažuju da prevoze građane.

Ti uslovi su, saznaje „Vreme“, vrlo skomni.

„Jedini uslov je da ljudi iz inostranstva počnu da voze autobuse gradskog prevoza je da imaju vozačku dozvolu iz svoje zemalje, i nažalost ne postoje nikakve posebne obuke, selekcije ili kontrole za njih, jer je sve to prepušteno samim prevoznicima i njihovoj savesnosti ili bolje rečeno nesavesnosti“, izjavio je „Vremenu“ saobraćajni inženjer i predsednik Sindikata Centar GSP Beograd Ivan Banković.

Primamljiva srspka vozačka dozvola

On je ukazao da Srbija ima ratifikovane sporazume sa drugim zemljama, pa se svakome ko je položio vozački ispit u Šri Lanci ili Nepalu to priznaje i u Srbiji.

„Onda im se na osnovu te vozačke dozvole izdaje naša vozačka dozvola, što Srbiju čini veoma primamljivom zemljom za građane tih zemalja, jer je srpska vozačka dozvola priznata svuda u Evropskoj uniji. Vozač koji dolazi iz Šri Lanke ne bi mogao direktno da ode i vozi u EU, ali ako dođe u Srbiju i kod nas dobije dozvolu, onda sa njom može da vozi u EU“, kaže Banković.

U sudaru u utorak su učestvovali autobusi prevoznika „Strela“ na linijama 45 i 601, a Banković je naveo da je praksa kod privatnih prevoznika da vozače iz inostranstva sa linijama na kojima će voziti upozna vozač koji već radi kod tog prevoznika, „uglavnom njihov sunarodnik zbog poznavanja jezika“.

„To naravno nije dovoljno. Posebno je važno što uslov za dobijanje posla nije poznavanje srpskog jezika. Mnogi naši vozači rade u zemljama EU, pa i u linijskom prevozu putnika, ali je osnovni uslov da poznaju jezik te zemlje. Oni polažu ispite, ne radi se samo o nekoliko osnovnih rečenica, ili donose uverenja sertifikovanih škola jezika. Nažalost, kod nas vozači iz inostranstva ne znaju srpski, čak ni engleski jezik, i to je veliki problem“, rekao je Banković.

Lov u mutnom

On je naglasio da nije dovoljno da vozači iz inostranstva imaju obuku od svega nekoliko dana i da se upoznaju sa samo nekoliko linija, već da to mora da bude obuka sa planom i programom.

„Oni bi morali da prođu sve ono što će ih zapravo sačekati kada budu seli za volan autobusa. Međutim, to za sada nemamo, privatniku se ne isplati da ‘gubi vreme’ na to, već mu je važno da vozač iz inostranstva što pre počne da vozi, jer je svaki izgubljeni dan i potencijalni gubitak od nekoliko hiljada evra. Zbog svega to je postao lov u mutnom“, rekao je Banković.

On je istakao da „nisu nama ti vozači krivi za to“.

„Niko nije došao ovde jer mnogo lepo živi u svojoj zemlji i prelaze velike razdaljine da bi došli u Srbiju. Oni apsolutno nisu odgovorni, došli su trbuhom za kruhom i rade koliko znaju. Nije ovde reč o njihovim propustima“, rekao je Banković.

Voze po 10 ili 12 sati

Na sve to, naglasio je Banković, problem je i radno vreme vozača.

On je naveo da pojedinim privatnim prevoznicima nedostaje najmanje 20 odsto broja planiranih vozača.

„To se nadomesti tako što jedan vozač radi 10 ili 12 sati dnevno. Umesto da autobus koji radi u tri smene, od četiri ujutro do ponoći, ima tri vozača, kod privatnog prevoznika ima dva vozača. To što se dogodilo nije izolovan slučaj, upozoravali smo na to i nažalost biće još takvih situacija. Da li čekamo da neko bude teško povređen ili da pogine da bi se sistem pokrenuo?“, upitao je Banković.

On je istakao da je za takvo stanje najodgovornija uprava Saobraćajne policije koja bi trebalo da sprovodi detaljnu svakodnevnu kontrolu i da o rezultatima kontrole radnog vremena vozača obavezno obavesti javnost.

„Ni Sekretarijat za javni prevoz ne bi trebalo da se pravi blesav da se sve to ne dešava u Beogradu, jer su oni i po odluci o gradskoj upravi, ali i po ugovorima koje imaju sa privatnim prevoznicima obavezni da sprovode nadzor. Ne mogu da kažu da je dovoljno što se privatni prevoznik ugovorom obavezao da će poštovati zakon i da im je to dovoljno, a da ne proveravaju da li zaista poštuje zakon. Radi se o Beograđanima, skoro milion ljudi koristi gradski prevoz, tako da nema mesta improvizacijama, a javni prevoz je, naročito u proteklih godinu dana postao poligon za korupciju i improvizaciju“, zaključio je Banković.