Studentski domovi pali u zaborav: Jalova borba za bolji život akademaca

Studentski domovi širom Srbije suočavaju se sa raznim problemima, a neki od njih i dalje rade na poboljšanju uslova, bez značajne pomoći lokalnih vlasti. Studentski centri u Nišu, Beogradu i Kragujevcu prikazuju različite pristupe rešavanju problema smeštaja, ali jedno je sigurno – studenti sve više postaju aktivni učesnici u unapređenju svojih životnih uslova. U nekim mestima se oslanjaju na samofinansiranje, dok drugi uspevaju da uključe studente u donošenje odluka.

Jedan od onih zaboravljenih studentskih centara za pomoć jeste Studentski centar u Nišu, koji se samostalno finansira. Od strane grada, kako objašnjava pomoćnik direktora Dobrivoje Ljujić, nikad ništa nisu dobili. Situaciju opisuje kao nebrigu i nezaintersovanost i „nojevo zabijanje glave u pesak”.

„Svaki student koji dođe u grad, sa sobom nosi određenu svotu novca koju troši u Nišu i od kojih grad preko poreza i drugih naknada i te kako ima vajde”, objašnjava Ljujić i dodaje da u proseku u Niš dođe oko 17.000 studenata sa strane – Potrebe postoje, a grad ih ne prepozanje:

„Svake godine iz sopstvenih sredstava rešavamo tekuće probleme. Trenutno rešavamo vertikalu vodovodne i kanalizacione mreže u paviljonu četiri. Prošle godine smo renovoriali četrdeset kupatila, ove godine isto”, objašnjava Ljujić i dodaje da se sve radi ka poboljšanju studentskog standarda. Međutim pitanje kilimatizacije još uvek nije rešeno. U paviljonu tri, kod medicinskog fakulteta, menja se invetar i renoviraju sobe u vrednosti od 4 i po miliona bez PDV-a. Kako kaže rešava se kompletan jedan sprat, koji je čekao par godina na završavanje, jer sredstava nije bilo.

Finansiranje is sopstvenih sredstava podrazumeva rad tokom čitavog leta i pružanje smeštaja drugima, dok su studenti svojim kućama.

„Čitavo leto smo radili, mnoge manifestacije poput Nišvila, Filmskih susreta i drugih. Učesnici su bili smešteni kod nas”, objašnjava Ljujić i kaže da tako uspevaju da pokriju troškove ne samo studentskih domova već i stipendija koje pružaju studetnima i đacima.

Dok neko podrške ima, neko se snalazi sam

„Sami kupujemo ventilatore kako bismo uspeli makar malo da se rashladimo. Takođe, ponekad se dešava da nema tople vode u kupatilu, ali je to verovatno do sistema koji toplom vodom snabdeva ceo dom. Sve u svemu za budžetsku cenu od oko 3500 dinara na mesečnom nivou, uslovi u studentskom domu i nisu tako loši”, deli za Vreme studentkinja Univerziteta u Beogradu Katarina (22).

Katarina je dve godine u studentskom domu „4. april” i kako kaže uslovi u ovom domu su solidni. Sobe se renoviraju u etapama, nedavno je završeno renoviranje određenog broja soba. Najveći problem tokom letnjih meseci, kako kaže predstavlja činjenica da “u sobama nema klima uređaja, a na prozorima nema ni roletni čak ni sada nakon renoviranja, te je sobu nemoguće zamračiti i rashladiti”.

Studentski centar u Beogradu broji četrnaest studentskih domova i kako kažu na svom sajtu uslovi su znatno bolji nego pre pedeset godina. Ono na šta se najčešće žale studenti jesu kvarovi i stanje soba koje nisu renovirane u studentskim domovima. Kakvo je stanje studentskih domova van Beograda, pitali smo studentkse centre u Kragujevcu i Nišu.

Dogovor kuću gradi

Kako bi se želje studenata čule, u Studentskom centru u Kragujevcu sprovodi se višegodišnja praksa održavanja sastanaka sa predstavnicima studenata koji koriste usluge smeštaja i ishrane. Kao primer navode da zajedničkim snagama, uz propisane norme, studenti su uključeni u formiranju jelovnika u menzi.

„U partenrskom odnosu i komunikaciji dobijamo korisne informacije koje nam pomažu da korigujemo eventualne nedostatke, takođe i izađemo u susret njihovim zahtevima u meri u kojoj su isti realni i mogući”, poručuju iz Studentskog centra.

Kada je reč o visokim temperaturama, iz Kragujevca objašnjavaju da je klimatizacija studentskih soba “ozbiljan investicioni poduhvat koji traži značajna ulaganja finansijskih sredstava sa jedne strane, kao i visoke troškove na ime potrošnje energenata i održavanja jednog takvog sistema”, ali dodaju da u sobama postoje draperi koji daju optimalnu temperaturu. Naglašavaju da su čitaonice i studentski restorani klimatizovani.

Kada su renoviranja u pitanju, najčešće se ona rade tokom leta kada i nema studenata. U pitanju su sanacije sanitarnih čvorova, radova u objektima restorana i kuhinjskog bloka, sanacija inventara u studetnskim sobama i prostorijama gde studetni borave i uče. Svi investicioni poduhvati kako naglašavaju iz studetnskog centra su praćeni značajnom finansijskom podrškom resornog ministarstva.

Studentski domovi predstavlaju za studente mesto gde provode više godina studirajući, neki radeći, mesto gde stvaraju prijateljstva i grade svoj život. Međutim mnogim studentima predstavlja borbu sa uslovima koji studentski domovi pružaju.  Koliko će studenti čekati na klimatizaciju soba, funkcionisanje toaleta i kada će organi državne vlasti i resorna ministarstva prepoznati problem studentskih domova i potrebu za renoviranjem?