Studentski domovi u Srbiji i dalje funkcionišu pod teškim uslovima, pa samim tim život u njima je sve, samo ne lagodan. Studenti se u Beogradu suočavaju sa problemima klimatizacije, u Nišu se Studentski centar sam finansira, dok u Kragujevcu rade na poboljšanju uslova kroz aktivno učešće u odlučivanju. Od države ne dobijaju - skoro ništa
Studentski domovi širom Srbije suočavaju se sa raznim problemima, a neki od njih i dalje rade na poboljšanju uslova, bez značajne pomoći lokalnih vlasti. Studentski centri u Nišu, Beogradu i Kragujevcu prikazuju različite pristupe rešavanju problema smeštaja, ali jedno je sigurno – studenti sve više postaju aktivni učesnici u unapređenju svojih životnih uslova. U nekim mestima se oslanjaju na samofinansiranje, dok drugi uspevaju da uključe studente u donošenje odluka.
Jedan od onih zaboravljenih studentskih centara za pomoć jeste Studentski centar u Nišu, koji se samostalno finansira. Od strane grada, kako objašnjava pomoćnik direktora Dobrivoje Ljujić, nikad ništa nisu dobili. Situaciju opisuje kao nebrigu i nezaintersovanost i „nojevo zabijanje glave u pesak”.
„Svaki student koji dođe u grad, sa sobom nosi određenu svotu novca koju troši u Nišu i od kojih grad preko poreza i drugih naknada i te kako ima vajde”, objašnjava Ljujić i dodaje da u proseku u Niš dođe oko 17.000 studenata sa strane – Potrebe postoje, a grad ih ne prepozanje:
„Svake godine iz sopstvenih sredstava rešavamo tekuće probleme. Trenutno rešavamo vertikalu vodovodne i kanalizacione mreže u paviljonu četiri. Prošle godine smo renovoriali četrdeset kupatila, ove godine isto”, objašnjava Ljujić i dodaje da se sve radi ka poboljšanju studentskog standarda. Međutim pitanje kilimatizacije još uvek nije rešeno. U paviljonu tri, kod medicinskog fakulteta, menja se invetar i renoviraju sobe u vrednosti od 4 i po miliona bez PDV-a. Kako kaže rešava se kompletan jedan sprat, koji je čekao par godina na završavanje, jer sredstava nije bilo.
Finansiranje is sopstvenih sredstava podrazumeva rad tokom čitavog leta i pružanje smeštaja drugima, dok su studenti svojim kućama.
„Čitavo leto smo radili, mnoge manifestacije poput Nišvila, Filmskih susreta i drugih. Učesnici su bili smešteni kod nas”, objašnjava Ljujić i kaže da tako uspevaju da pokriju troškove ne samo studentskih domova već i stipendija koje pružaju studetnima i đacima.
Dok neko podrške ima, neko se snalazi sam
„Sami kupujemo ventilatore kako bismo uspeli makar malo da se rashladimo. Takođe, ponekad se dešava da nema tople vode u kupatilu, ali je to verovatno do sistema koji toplom vodom snabdeva ceo dom. Sve u svemu za budžetsku cenu od oko 3500 dinara na mesečnom nivou, uslovi u studentskom domu i nisu tako loši”, deli za Vreme studentkinja Univerziteta u Beogradu Katarina (22).
Katarina je dve godine u studentskom domu „4. april” i kako kaže uslovi u ovom domu su solidni. Sobe se renoviraju u etapama, nedavno je završeno renoviranje određenog broja soba. Najveći problem tokom letnjih meseci, kako kaže predstavlja činjenica da “u sobama nema klima uređaja, a na prozorima nema ni roletni čak ni sada nakon renoviranja, te je sobu nemoguće zamračiti i rashladiti”.
Studentski centar u Beogradu broji četrnaest studentskih domova i kako kažu na svom sajtu uslovi su znatno bolji nego pre pedeset godina. Ono na šta se najčešće žale studenti jesu kvarovi i stanje soba koje nisu renovirane u studentskim domovima. Kakvo je stanje studentskih domova van Beograda, pitali smo studentkse centre u Kragujevcu i Nišu.
Dogovor kuću gradi
Kako bi se želje studenata čule, u Studentskom centru u Kragujevcu sprovodi se višegodišnja praksa održavanja sastanaka sa predstavnicima studenata koji koriste usluge smeštaja i ishrane. Kao primer navode da zajedničkim snagama, uz propisane norme, studenti su uključeni u formiranju jelovnika u menzi.
„U partenrskom odnosu i komunikaciji dobijamo korisne informacije koje nam pomažu da korigujemo eventualne nedostatke, takođe i izađemo u susret njihovim zahtevima u meri u kojoj su isti realni i mogući”, poručuju iz Studentskog centra.
Kada je reč o visokim temperaturama, iz Kragujevca objašnjavaju da je klimatizacija studentskih soba “ozbiljan investicioni poduhvat koji traži značajna ulaganja finansijskih sredstava sa jedne strane, kao i visoke troškove na ime potrošnje energenata i održavanja jednog takvog sistema”, ali dodaju da u sobama postoje draperi koji daju optimalnu temperaturu. Naglašavaju da su čitaonice i studentski restorani klimatizovani.
Kada su renoviranja u pitanju, najčešće se ona rade tokom leta kada i nema studenata. U pitanju su sanacije sanitarnih čvorova, radova u objektima restorana i kuhinjskog bloka, sanacija inventara u studetnskim sobama i prostorijama gde studetni borave i uče. Svi investicioni poduhvati kako naglašavaju iz studetnskog centra su praćeni značajnom finansijskom podrškom resornog ministarstva.
Studentski domovi predstavlaju za studente mesto gde provode više godina studirajući, neki radeći, mesto gde stvaraju prijateljstva i grade svoj život. Međutim mnogim studentima predstavlja borbu sa uslovima koji studentski domovi pružaju. Koliko će studenti čekati na klimatizaciju soba, funkcionisanje toaleta i kada će organi državne vlasti i resorna ministarstva prepoznati problem studentskih domova i potrebu za renoviranjem?
Nastavljena serija optužbi zbog akušerskog nasilja. Roditelji iz Prokuplja zbog smrti bebe podneli su krivičnu prijavu protiv dežurnih u porodilištu Opšte bolnice u Prokuplju
Aleksandar Makov iz Foruma beogradskih gimnazija kaže za „Vreme" da je, ako se ne nađe zajednički jezik sa Vladom, moguća i radikalizacija protesta
Sistem za upozorenje građana od opasnih vremenskih nepogoda ili nesreća koje mogu ugroziti živote ljudi zvanično je počeo sa radom. On uključuje SMS poruke od 160 znakova, objavljivanje informacija u medijima i tekstualne panele na auto-putu
Prosvetni radnici blokirali su saobraćaj u Nemanjinoj ulici u Beogradu, nakon čega je protest ubrzo završen. Nezadovoljni nastavnici proteste su započeli u podne i u svim većim gradovima Srbije. Obustava nastave u mnogim školama širom Srbije je, kažu, znak upozorenja Vladi da je neophhodno da ispuni data obećanja
Okrećem broj telefona kol-centra PIO fonda, dva broja centrale i devet brojeva direktora filijale, njegovog zamenika, dva pomoćnika i nekoliko načelnika različitih odeljenja. Nikoga nisam mogao da dobijem 22 dana. A onda je stigao glas iz prošlosti
Ako se zaista uvede obavezno služenje vojnog roka najviše će se radovati vlasnici kafana i šatora - eto njima posla oko ispraćaja. Što se svih drugih tiče – isuviše je nedorečenosti u predlogu koji je na stolu, kao da se grupa neukih malo poigrala sa Vojskom Srbije
Od tri koraka koja je ministar kulture Nikola Selaković najavio u cilju vraćanja upotrebe ćiriličkog pisma, jedan je besmislen, drugi štetan, a treći već postoji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
