Brojnim pozivima na akciju, takozvanim “izazovima”, koji na društvenim mrežama služe za zabavu, predatori kreiraju masovne albume fotografija dece svih uzrasta
Uroš Panić, sin Vučićevog kuma sa kriminalnom prošlošću Petra Panića, svoja redovna divljanja beogradskim ulicama u automobilu uglavnom prenosi na društvenim mrežama. Šta god ljudi mislili, njegova “odvažnost” ispraćena je ovacijama mnogobrojnih pratilaca – mahom tinejdžera – na društvenim mrežama. Zar nije i to u neku ruku lansiranje izazova koji će i drugi slediti
“To znači da neka fotografija može da zainteresuje predatora za određeno dete. Da on klikne na tu fotografiju, ode na profil roditelja, prikupi više informacija o njemu. Još gore, ako dete ima svoj profil na mreži i tagovano je, predator može da stupi u direktnu komunikaciju”, objašnjava Kukla.
Jednom na internetu, zauvek na internetu
“Seksualni predatori prvenstveno trguju tim materijalom. Oni su uvek u potrazi za sledećom žrtvom. Roditelji uglavnom ne razmišljaju o tome gde fotografija deteta može da završi. Ali ona može biti bezbroj puta sačuvana na tuđim uređajima. Čak i kada se predomislite u nekom trenutku i izbrišete fotografiju ona i dalje postoji na internetu”, kaže Kukla.
Prema podacima Internet Watch fondacije svake sekunde se društvenim mrežama podele dve fotografije ili videa čija sadržina može dovesti decu u opasnost.
Podaci takođe pokazuju da su dečaci postali češće žrtve predatora.
Saogovrnica “Vremena” dodaje da tehnologiju treba koristiti oprezno, roditeljima je savet da se dva puta razmisli pre nego što se objavi fotografija deteta.
“Ukoliko objavljujete fotografije svoje dece, zaključajte svoj profil, jer se tako sadržaju teže pristupa. Na fotografijama bi deca trebalo da budu u potpunosti obučena i treba izbeći sve detalje koje mogu da otkriju identitet deteta. Ne treba fotografisati diplome, đačke knjižice i slično” kaže ona.
Roditelji često dele fotografije dece iz školica sporta ili sa različitih hobija. To može biti opasno, ako se pedofil zainteresuje za konkretno dete.
“Kada tagujete školicu na primer ili ostavite neki lični podatak, detetu se jako lako ulazi u trag”, upozorava Kukla.
Digitalni otisak
Iz CNZD savetuju roditelje i da što manje kreiraju digitalni identitet svoje dece.
“Svi mi smo ranije imali pravo da sebe predstavimo na internetu onako kako smo želeli. Slika današnje dece se kreira onog sekunda kada roditelji saznaju da će ih dobiti. Od fotografije ultrazvuka, preko plakanja i prvog kupanja”, kaže Kukla.
Ako se već dele fotografije maloletne dece, savet je da se dete pita da li želi da fotografija bude objavljena.
Iako deca ne mogu da daju pristanak kao odrasli, uključenost deteta u proces čini da ono ima dobro izgrađene granice.
“Kada slušamo dete i poštujemo njegove granice ono će znati kako da postupi kada se bude van kuće dešavalo nešto sa čime ono nije saglasno”, kaže Kukla.
Dodaje da u deljenju ovakvog sadržaja ne učestvuju samo roditelji.
“Tu su i školice koje smo pominjali, koje dele fotografije sa svojih aktivnosti radi promocije. Svi zajedno smo deo toga i to nam je postalo normalno".
Ali se tako, zaključuje Kukla, izgubio fokus na bezbednost.
', title: 'Kako predatori koriste Instagram za prikupljanje fotografija dece', pubdate: '2024-03-19 06:29:56', authors: authors, sections: "Društvo", tags: "bezbednost dece na internetu,instagram,izazovi", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Kako predatori koriste Instagram za prikupljanje fotografija dece', 'pageContent': '“Danas je Svetski dan sinova, podeli svoj ponos!” glasio je nedavno jedan od poziva na akciju na društvenoj mreži Instagram.
Timea Kukla iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD) kaže za “Vreme” da iako može delovati bezazleno, učestvovanjem u ovakvim izazovima roditelji mogu nesvesno dovesti dete u opasnost.
“Na Instagramu je postalo popularno da vas pozovu da podelite fotografije dece, kumića ili najslađeg deteta koje poznajete. Ti pozivi su napravljeni da udaraju ljudima na emocije. Ali, roditelji ne razmišljaju o rizicima koji sa time dolaze i da iza tih poziva na akciju mogu da se kriju osobe sa lošim namerama”, kaže Kukla.
Sa napretkom tehnologije napredovali su i sistemi detekcije predatora. Oni, međutim, takođe postaju pametniji i pronalaze različite načine da dođu do fotografija dece koje mogu da iskoriste.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
“To znači da neka fotografija može da zainteresuje predatora za određeno dete. Da on klikne na tu fotografiju, ode na profil roditelja, prikupi više informacija o njemu. Još gore, ako dete ima svoj profil na mreži i tagovano je, predator može da stupi u direktnu komunikaciju”, objašnjava Kukla.
Jednom na internetu, zauvek na internetu
“Seksualni predatori prvenstveno trguju tim materijalom. Oni su uvek u potrazi za sledećom žrtvom. Roditelji uglavnom ne razmišljaju o tome gde fotografija deteta može da završi. Ali ona može biti bezbroj puta sačuvana na tuđim uređajima. Čak i kada se predomislite u nekom trenutku i izbrišete fotografiju ona i dalje postoji na internetu”, kaže Kukla.
Prema podacima Internet Watch fondacije svake sekunde se društvenim mrežama podele dve fotografije ili videa čija sadržina može dovesti decu u opasnost.
Podaci takođe pokazuju da su dečaci postali češće žrtve predatora.
Saogovrnica “Vremena” dodaje da tehnologiju treba koristiti oprezno, roditeljima je savet da se dva puta razmisli pre nego što se objavi fotografija deteta.
“Ukoliko objavljujete fotografije svoje dece, zaključajte svoj profil, jer se tako sadržaju teže pristupa. Na fotografijama bi deca trebalo da budu u potpunosti obučena i treba izbeći sve detalje koje mogu da otkriju identitet deteta. Ne treba fotografisati diplome, đačke knjižice i slično” kaže ona.
Roditelji često dele fotografije dece iz školica sporta ili sa različitih hobija. To može biti opasno, ako se pedofil zainteresuje za konkretno dete.
“Kada tagujete školicu na primer ili ostavite neki lični podatak, detetu se jako lako ulazi u trag”, upozorava Kukla.
Digitalni otisak
Iz CNZD savetuju roditelje i da što manje kreiraju digitalni identitet svoje dece.
“Svi mi smo ranije imali pravo da sebe predstavimo na internetu onako kako smo želeli. Slika današnje dece se kreira onog sekunda kada roditelji saznaju da će ih dobiti. Od fotografije ultrazvuka, preko plakanja i prvog kupanja”, kaže Kukla.
Ako se već dele fotografije maloletne dece, savet je da se dete pita da li želi da fotografija bude objavljena.
Iako deca ne mogu da daju pristanak kao odrasli, uključenost deteta u proces čini da ono ima dobro izgrađene granice.
“Kada slušamo dete i poštujemo njegove granice ono će znati kako da postupi kada se bude van kuće dešavalo nešto sa čime ono nije saglasno”, kaže Kukla.
Dodaje da u deljenju ovakvog sadržaja ne učestvuju samo roditelji.
“Tu su i školice koje smo pominjali, koje dele fotografije sa svojih aktivnosti radi promocije. Svi zajedno smo deo toga i to nam je postalo normalno".
Ali se tako, zaključuje Kukla, izgubio fokus na bezbednost.
', 'pageDate': '2024-03-19 06:29:56', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
