Čovek uzima dete stavlja ga na tragač u kome je po neki karton, krenuli su u prikupljanje sekundarnih sirovina. Pored njih kućica ispred koje sede žene sa decom. Vreme je ručka, na stolu su pogačice spremne za pečenje, flaša ulja, brašno i to je to.
Jedna žena koja je tu sedela, privremeno je došla kod svojih komšija jer joj je kuća izgorela u požaru početkom avgusta u neformalnom romskom naselju Antena na Bežanijskoj kosi. Uzrok požara se ne zna.
Žena sa kojom reporterka razgovara kaže da su dve nedelje sedeli na ulici i da nisu dobili nikakvu pomoć, te se svako snašao kako može. Njoj je brat izgradio sobu, ali ta soba nije dovoljna za nju i decu te je morala dalje da se snađe.
Požarom je pogođeno sedam porodica od kojih su tri prodice sa prebivalištem na Kosovu i četiri sa prebivalištem u Beogradu. Na ulici je ostalo 34 ljudi, uključujući 22 dece.
Viša pravna savetnica u Inicijativi za ekonomska i socijalna prava A 11 Nađa Marković za „Vreme” kaže da su iz Sekretarijata za socijalnu zaštitu i iz Opštine Novi Beograd bili na terenu istovremeno kada i Inicijativa A 11 – „popisali su porodice čije su kuće izgorele i u suštini je to bilo to. Rečeno je bilo da će se videti šta se dešava za jednokratne pomoći, šta se dešava za smeštaj“.
Dalje ukazuje da je Opština samo obezbedila neke sendviče.
Ima, ali nema stambenog prostora
„Mi smo, kao Inicijativa A 11, podneli zahteve za jednokratne pomoći pred Centrom za socijalni rad Novi Beograd i podneli smo kolektivne dopise Sekretarijatu za socijalnu zaštitu i Sekretarijatu za imovinske i pravne poslove da ih pitamo za stambeno zbrinjavanje ovih porodica koje je ostalo najhitnije. Podneli smo i pojedinačne zahteve u ime svih sedam domaćinstava u gradu. Na ove naše dopise dobili smo samo odgovor od Sekretarijata za socijalnu zaštitu da on nije nadležan, a od Sekretarijata za imovinske i pravne poslove da su stambeni kapaciteti Grada Beograda ograničeni i popunjeni“, kaže Marković.
Naša sagovornica navodi da jeste ponuđen domski smeštaj jednoj majci sa detetom, ali to nije bilo nikakvo rešenje jer u toj porodici ima više dece, a drugi razlog je što je u drugim porodicama bilo još dosta dece, te je žena odbila ovo „rešenje“.
U kolektivnom dopisu, Inicijativa A 11 je, prema rečima Nađe Marković, navela neke prostorije u koje bi mogle biti smeštene porodice, recimo prostorije koje se koriste za zimski smeštaj za osobe u situaciji beskućništva.
„Imali smo primere za koje znamo da su tada slobodni i koji bi uspeli da prime toliko pojedinaca. Međutim, Grad je samo naveo da svaki objekat ima svoju namenu i da to prosto smatra popunjenim prostorom. Tu je stalo sve i od tada se ništa nije dešavalo“, naglašava Marković.
Jednokratna pomoć samo za porodice sa prebivalištem u Beogradu
Ostalo je pitanje, kaže Marković, šta se dešava sa tri porodice koje imaju prebivalište na Kosovu jer za njih nisu mogli da podnesu zahtev s obzirom na to da institucije u Beogradu nisu nadležne.
Porodice sa prebivalištem u Beorgadu jesu dobile jednokratnu pomoć, a ove poreklom sa Kosova ni to.
Neki su se zato snalazili za smeštaj, neki čak i vratili na Kosovo.
„Druga stvar je i nemanje odgovornosti Grada – oni su bili zakonom obavezni da im pomognu“, naglašava Marković i dalje navodi da ne deluje da će se neko iz Grada baviti ovim problemom.
Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, Članom 103 propisano je da stambeno zbrinjavanje predstavlja privremeni smeštaj lica do rešavanja njegove stambene potrebe, a naročito lica čiji je stan ili porodična kuća oštećena ili uništena usled elementarne i druge nepogode, a korisnike stambene podrške definiše član 89 ovog zakona – što bi značilo da je pomoć ovim ljudima i zakonski garantovana.
Sekretarijat za socijalnu zaštitu i Sekretarijat za imovinske i pravne poslove nisu odgovorili na upite „Vremena“.
Nečiji dom ili „komunalni otpad“
Neformalno romsko naselje Antena na Bežanijskoj kosi je opština Novi Beograd pokušala u da prinudno iseli u martu prošle godine.
U ovom naselju, prema pisanju Iniciajtive A 11, stanuje četrdesetak porodica, Romkinja i Roma, koje su mahom interno raseljeni sa Kosova i koje zbog ekstremnog siromaštva nemaju nikakvu mogućnost da ostvare pravo na adekvatno stanovanje.
„Grad je hteo da se ruše neke dve barake koje su oni podveli kao komunalni otpad, ali svakako to su nečiji domovi, a ne komunalni otpad“, ukazuje Marković.
Zato je tada Inicijativa A 11 od Evropskog suda za ljudska prava tražila izricanje privremene mere kako bi se sprečilo rušenje kuća stanovnika naselja i njihovo beskućništvo.
Po pokretanju postupka za izricanje privremene mere Evropskog suda za ljudska prava, Gradska opština Novi Beograd je poništila prethodno doneta rešenja kojima je naloženo rušenje ovih kuća.
Marković kaže da je ovo problem jer se radi o jako ugroženim socijalnim kategorijama koje mogu da se nađu u riziku od beskućništva zato što su to ljudi koji su već ugroženog zdravlja, ugroženog materijalnog statusa, svega.
„Njima je stvarno ugrožena egzistencija jer oni stvarno nemaju gde i to je ono što nekako treba zapamtiti prilikom nekih budućih potencijalnih raseljavanja“, zaključuje naša sagovornica.
