Čak 68 odsto domaćinstava u Srbiji ne razvrstava otpad pre nego što ga odloži. Na globalnom nivou, plastika i otpad od hrane su materijali koji ljudi najviše bacaju
Od deset zemalja i teritorija sveta u kojima se kućni otpad skuplja, ali ne razvrstava, čak sedam je u istočnoj Evropi, a među njima je i Srbija u kojoj se u 68 odsto domaćinstava ne razvrstava otpad, navodi se u najnovijem istraživanju Lloyd’s Register Fondacije u kojem su korišćeni podaci Galup Globalne ankete o riziku.
Na prvom mestu je Kosovo gde se u 81 odsto domaćinstava ne razvrstava otpad, a slede Crna Gora (76 odsto), Bugarska (74 odsto) i Bosna i Hercegovina (70 odsto). Posle Srbije na listi prvih 10 su i Kuvajt (66 odsto), Palestina (65 odsto), Severna Makedonija (60 odsto), Gruzija (59 odsto) i Čile (57 odsto).
Najčešće se bacaju plastika i ostaci hrane
Na globalnom nivou, plastika i otpad od hrane su materijali koji ljudi najviše bacaju, a četvoro od pet ljudi to navodi kao najčešći materijal u svom kućnom otpadu, piše Glas Amerike.
Jedna od sedam osoba u svetu (14 odsto) živi u domaćinstvima koja spaljuju svoj otpad, pa to čini spaljivanje na otvorenom treći najčešći oblik odlaganja kućnog otpada, iza onog koji skupljaju komunalna preduzeća ili kada neko iz domaćinstva direktno odvozi đubre na deponiju.
Spaljivanje kućnog otpada ispušta ugljendioksid, kao i zagađivače koji su poznati kao večni, jer ulaze u lanac ishrane, i izazivaju razne bolesti.
Opasnosti spaljivanja otpada
Paljenje otpada je rizik za bezbednost ljudi i na druge načine, uključujući slučajne požare i zagađenje zemljišta i vode, što dovodi do štete u poljoprivredi i ekoloških gubitaka. Mnoge zemlje izričito zabranjuju ovu praksu.
Spaljivanje đubreta rasprostranjeno je širom Afrike i delova Azije.
Nensi Hej, direktorka istraživanja u nezavisnoj globalnoj dobrotvornoj organizaciji za bezbednost Fondaciji Lloyd’s Register izjavila je da je bezbedno, a održivo odlaganje otpada oblik ključne infrastrukture, bilo da se radi o kućnom otpadu ili velikim građevinskim projekatima.
„Važno je koju vrstu otpada stvaramo i kako ga se rešavamo, to utiče na kvalitet vazduha i zdravlje, bezbednost ljudi koji rade sa otpadom i životnu sredinu, posebno ako završi u našim okeanima“, kaže Hej.
Ona dodaje da je cilj izveštaja da se popuni praznina u podacima o odlaganju kućnog otpada.
„Sada se nadamo da će kreatori politike i društvo biti u mogućnosti da koriste naše podatke, da započnu projektovanje dugoročnih, sistemskih promena“, kaže Hej.
Anketa je zasnovana na skoro 147.000 intervjua koje je sprovela globalna analitička firma Galup u 142 zemlje i teritorije tokom 2023. godine i pokriva mesta gde postoji malo ili uopšte nema zvaničnih podataka o bezbednosti i rizicima.
Izvor: Glas Amerike
Broj napada na lokale u Beogradu, posebno na Vračaru, ove godine je dvocifren, što ukazuje na mogućnost da posredi nisu izolovani slučajevi, već fenomen
Jezik kao ogledalo društvenih promena u godini na izmaku - koje su reči obeležile 2025?
Nemanja Lacković, poljoprivrednik iz Mačve, prekinuo je štrajk glađu pošto je zemljoradnicima obećan sastanak sa predstavnicima ministarstva. Ukoliko do dogovora ne dođe, najavljuju radikalne poteze
Uklonjeni su transparenti koji su godinama prikrivali deo ruševina Generalštaba. Ono što je izgledalo kao promocija vojske, zapravo je prikrivalo punu razmeru razaranja
„Sve što pamtim je da su migranti prolazili, sedeli na zemlji, neki od njih su ličili na kriminalce. To je sve čega se sećam. Bilo bi neprijatno šetati pored te reke. Kao da živite u kamenom dobu“, opisao je vlasnik kompanije Igl Hils Mohamed Alabar kako pamti lokaciju na kojoj je sagradio Beograd na vodi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
