Životna sredina

22.oktobar 2024. BIRN

BIRN: Zaboravljen i šupalj Katastar rudarskog otpada

Projekat Katastar rudarskog otpada je koštao 2,1 milion evra, ali su donedavno na internet aplikaciji bili dostupni samo oskudni podaci o 41 napuštenoj deponiji rudarskog otpada. Podataka o deponijama aktivnih rudnika na njoj nije ni bilo

Životna sredina

03.septembar 2024. S.Z.

Rudarski otpad se „neprikladno“ odlaže i u EU, a kako je u Srbiji?

Direktiva Evropske unije po pitanju odlaganja rudarskog otpad je manjakava, utvrdila je pravna analiza koju je objavila nevladina organizacija Transport & Environment. Istovremeno, Zajednički istraživački centar Evropske komisije je saopštio da u Srbiji trenutno ima 709 kontaminiranih lokacija koje niko ne nadzire

Životna sredina

26.avgust 2024. S.Z.

Blok 71: Tone otpada se odlažu na vodoizvorište

Kod Bloka 71 nalazi se vodoizvorište koje je od suštinskog značaja za vodu u glavnom gradu. Građani već duže vreme upozoravaju na potpunu devastaciju jer se na ovom mestu odlažu tone šuta i zemljišta sa različitih gradlišta

Ekologija

20.jul 2024. B. B.

Mnogo prepreka za projekte za prečišćavanje otpadnih voda

U Srbiji je samo 16 odsto stanovništva priključeno na sistem za preradu voda, što je značajan zaostatak za EU i državama članicama, kao što je na primer Hrvatska u kojoj je taj procenat 96,5 odsto. Veći procenat stanovništa priključenih na sisteme za preradu imaju Bosna i Hercegovina (36 odsto) i Albanija (26 odsto)

U Vinču stiže skoro duplo više otpada od raspoloživog kapaciteta

Energetika i životna sredina

04.jul 2024. Tijana Stanić

Proizvodnja energije iz otpada: U Vinču stiže skoro duplo više đubreta nego što može da se spali

Pre nekoliko dana je zvanično počela proizvodnja energije iz otpada u termoelektrani-toplani Vinča. Međutim, kapaciteti spalionice nisu dovoljno veliki da isprate količinu otpada koja godišnje stiže u Vinču, te se prostor nove deponije neplaniranom brzinom puni. Profesor Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu objašnjava za „Vreme“ da je sistem spaljivanja otpada u Evropi dugo godina razvijan, ali da je važna razlika u odnosu na Srbiju proces primarne separacije koji sistem čini znatno efikasnijim

Šumaričko jezero: Kragujevac je jedan od 65 gradova i opština gde se izvodi projekat

Zagađenje

03.maj 2024. T. S.

Fekalije u vodi i smrad kanalizacije: Šta se u Srbiji radi sa otpadnim vodama

Šumaričko jezero postalo je rizik za kupanje zbog fekalija koje se slivaju direktno u vodu. Nedavno je problem sa fekalijama imao i Kopaonik, a kanalizacija se godinama izliva u reke u okolini Valjeva i na Divčibarama. Kako zagađena voda utiče na zdravlje i šta se u Srbiji dešava sa otpadnim vodama

Životna sredina

30.mart 2024. Milica Srejić

U Srbiji ne postoji način tretiranja opasnog otpada

Osnovni problem u Srbiji po pitanju odlaganja opasnog otpada je, kaže za „Vreme“ međunarodni ekspert za pitanje životne sredine i energetike Dušan Vasiljević, taj što je ceo taj sistem nedovršen i nedorečen zato što u Srbiji ne postoji nijedno postrojenje za tretiranje opasnog otpada te se uglavnom taj otpad izvozi. Ono što se ne izveze, a ne može se tretirati, skladišti se do daljeg