Projekat Katastar rudarskog otpada je koštao 2,1 milion evra, ali su donedavno na internet aplikaciji bili dostupni samo oskudni podaci o 41 napuštenoj deponiji rudarskog otpada. Podataka o deponijama aktivnih rudnika na njoj nije ni bilo
Katastar rudarskog otpada u Srbiji objavljen je početkom 2020. godine, a Evropska unija je finansirala 90 odsto projekta koji je koštao 2,1 milion evra.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) tada su rekli jda e Srbija „dobila jasnu sliku u pogledu rudarskog otpada“, „što čini osnovu za analizu stanja životne sredine i planiranje daljih koraka u pogledu rešavanja pitanja rudarskog otpada“.
Ipak, četiri godine kasnije, postavlja se pitanje koliko je ta slika jasna.
Donedavno, na internet aplikaciji Katastra rudarskog otpada bili su dostupni samo oskudni podaci o 41 napuštenoj deponiji rudarskog otpada, a podataka o deponijama aktivnih rudnika na njoj nije ni bilo, iako je projektom najavljeno prikupljanje podataka sa više stotina lokacija.
Istraživanje BIRN-a pokazuje da su se na javno dostupnom serveru na sajtu Ministarstva nalazili – u mašinsko čitljivom formatu – detaljniji podaci o značajno većem broju deponija, koji pokazuju da među napuštenim deponijama ima i onih sa opasnim otpadom, od kojih su pojedine na mestima na kojima postoji opasnost od klizišta.
Nije poznato da li su ovi podaci aktuelni i validni, kao ni da li su prikupljani u okviru projekta izrade Katastra.
Nema jedinstvene baze podataka rudarskog otpada
Državna revizorska institucija (DRI) u decembru 2022. konstatovala je da „sistem upravljanja rudarskim otpadom u Srbiji nije efektivan“ i da „nije uspostavljena jedinstvena baza podataka rudarskog otpada”, piše BIRN.
Dragana Nišić, profesorka na Katedri za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine Rudarskog fakulteta u Beogradu, smatra da bi aplikacija Katastra rudarskog otpada trebalo da obuhvati i aktivne deponije rudarskog otpada, kao i da se uskladi sa propisima o izveštavanju o rudarskom otpadu.
„Korisno bi bilo […] dati za svaku deponiju podatke o karakteru otpada, količini odloženog otpada, rudi od koje otpad nastaje, riziku od udesa, itd“, kaže Nišić. Ona dodaje da je „radi bolje informisanosti javnosti“, potrebno da svi ovi podaci „budu u potpunosti transparentni“.
„U ovakvom obliku u kakvom je sad, Katastar ne zadovoljava te potrebe“, konstatuje sagovornica BIRN-a.
Iz nemačkih kompanija Plejades i DMT, koje su bile angažovane na izradi katastra, nisu odgovorili na pitanja BIRN-a, kao ni iz Ministarstva rudarstva i energetike i Delegacije EU.
Pošto je BIRN poslao Ministarstvu pitanja, svi podaci o rudarskim deponijama – i oni osnovni sa aplikacije i oni detaljniji sa servera – nestali su sa sajta Ministarstva.
Šta je Katastar i kako je napravljen?
Nemačke kompanije Plejades i DMT dobile su posao izrade Katastra rudarskog otpada na tenderu 2016, a naredne godine Vlada Srbije najavila da će biti „izrađena i procena rizika, karakterizacija i klasifikacija rudarskog otpada, uključujući između 200 i 250 napuštenih rudarskih deponija i više od 200 aktivnih rudnika sa rudarskim otpadom“ piše BIRN.
Tokom naredne tri godine, kako je objavljeno na sajtu EU u Srbiji, stručnjaci su obišli 250 lokacija i utvrdili da se na 150 deponija nalaze veće količine otpada, ukupno oko 24 miliona kubnih metara.
Zatim je 41 napuštena deponija, sa oko 80 odsto ukupno mapiranog otpada, detaljno ispitana. To znači da je na njima rađeno uzorkovanje zemljišta, karakterizacija rudarskog otpada, ispitivanje podzemnih i površinskih voda, hemijske analize i procene stabilnosti.
Iz EU je saopšteno da će prikupljeni podaci biti predstavljeni u formi onlajn aplikacije i knjige u kojoj će biti dostupni podaci o napuštenim i aktivnim deponijama rudarskog otpada.
Krajem 2019, vođa projekta ispred kompanije Plejades Piter Bajer je na predstavljanju Katastra rudarskog otpada u Boru rekao da do tada kompletirani izveštaji pokazuju da deponije u većini slučajeva imaju nepovoljan uticaj na površinske i podzemne vode.
Ceo tekst pročitajte na sajtu BIRN.
Građanski i studentski protesti širom Srbije traju već nedelju dana, a blokade saobraćajnica i različite akcije nastavljene su i u nedelju. U Užicu je bilo najviše tenzija, a policija je akcijom rasterala demonstrante koji su sedeli na kolovozu magistralnog puta
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavci u Srbiji najviše su tražile čistače prostorija, na drugom mestu programeri
Na dnevnom redu Senata Univerziteta u Beogradu u ponedeljak (7. jul) naći će se raspisivanje konkursa za upis nove generacije brucoša
Za ponedeljak (7. jul) najavljene su nove blokade širom Beograda od sedam do 10 ujutru
Dok blokada Glavne ulice u Zemunu i dalje traje, nove protestne tačke pojavljuju se širom Beograda – od Požeške i Autokomande do Bulevara kralja Aleksandra. Građani i studenti okupljaju se u znak solidarnosti sa uhapšenim lekarom
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
