Prema zvaničnim podacima, od 2013. do 2024. godine godine u EU je emigriralo 494.048 građana Srbije
Dok broj stanovnika Srbije opada, broj građana koji odlaze u zemlje Evropske unije raste, pa se za 11 godina gotovo udvostručio i njihov procenat u populaciji Srbije.
Najviše ljudi iz Srbije u zemlje EU odlazi zbog posla, najčešće u Hrvatsku i Nemačku, dok je Slovenija poslednjih godina glavna destinacija za one koji odlaze na školovanje, pokazuju podaci Eurostata, a piše Marija Stankov za Novu ekonomiju.
Ukupno, prema zvaničnim podacima, od 2013. do 2024. godine godine u EU je emigriralo 494.048 građana Srbije.
U 2024. godini 46.000 novih građana Srbije je otišlo u neku zemlju EU. Najviše dozvola za boravak po prvi put izdato je za Nemačku, oko 14,5 hiljada i Hrvatsku, oko 10.000. Skoro upola manje ljudi otišlo je u Austriju, Sloveniju (po 4.000) i u Slovačku je otišlo oko 2.500 građana.
Godine 2013, prve za koju Eurostat daje podatke i ujedno prve pune godine vlasti Srpske napredne stranke u Srbiji, u zemlje Evropske unije, bez Ujedinjenog Kraljevstva, odselilo se 0,33 odsto stanovništva Srbije. Jedanaest godina kasnije, 2024. godine, taj udeo iznosio je 0,70 odsto. Broj građana Srbije koji odlaze u zemlje Evropske unije povećao se, dok se broj stanovnika Srbije istovremeno smanjivao. Zbog toga je rastao i procenat ljudi koji se iseljavaju.
Foto: Milovan MilenkovićRadnici na skeli
Najviše ljudi otišlo zbog posla
Skoro polovina, 24.000 građana, odselilo se zbog zaposlenja. Najviše ljudi otišlo je da radi u Hrvatsku – 10.000 građana, u Nemačku je otišlo oko tri i po hiljade i u Slovaniju dve i po hiljade radnika.
Kada se posmatra period od 2012. do 2024. godine, najviše ljudi otišlo je u Hrvatsku, ukupno 54.305 građana. Na drugom mestu je Nemačka sa 45.633 građana, a zatim slede Slovenija sa 28.363, Slovačka sa 22.962 i Mađarska sa 19.897 građana.
Nešto manje od 2.000 dozvola odobreno je 2024. godine zbog obrazovanja. Slovenija je od 2018. godine postala najpopularnija zemlja za one koji žele da studiraju u inostranstvu, ali je od 2012. godine najviše ljudi išlo u Austriju radi obrazovanja. U 2024. godini Izdato je oko 700 dozvola za Slovaniju, za Mađarsku nešto više od 150, Nemačku oko 170 i Španiju 147.
Kada se posmatra period od 2012. godine, najviše ljudi otišlo je u Austriju, ukupno 4.408 građana. Za njom sledi Slovenija sa 3.905 građana, ali je ta zemlja postala znatno popularnija u poslednjih osam godina. Na trećem mestu je Nemačka sa 3.625 građana, zatim Italija sa 2.118, dok je u Francusku otišlo 1.980 građana.
Oko 15.000 dozvola odobreno je zbog porodičnih dozvola za zemlje Evropske unije 2024. godine, ali se taj broj smanjio u poređenju sa prethodnim godinama. Ubedljivo najviše ljudi je zbog porodičnim razloga išlo u Nemačku, oko 8000 ljudi. I ova dominacija stalna je od 2012. godine.
Nemačka je od 2012. godine najpopularnija država za odlazak na period od najmanje godinu dana. Broj izdatih dozvola u međuvremenu se više nego udvostručio — sa oko 4.500 u 2012. na oko 10.000 u 2024. godini. Taj ukupan broj dozvola gotovo je ravnomerno podeljen između dozvola odobrenih zbog zaposlenja i onih izdatih iz porodičnih razloga.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Zbog izbora nekih tužilaca u Visoki savet tužilaštva opoziciona javnost smatra da je režim preuzeo potpunu kontrolu nad tim telom. Da li je zaista tako objašnjava predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić
U Evropskoj uniji jedan pedijatar dolazi na 600 do 1000 dece, dok je u Srbiji taj odnos 1700 dece na jednog pedijatra. Problem i što su doktori za decu neravnomerno raspređeni, kaže za „Vreme“ prof. dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
