U Nemačkoj se 9. juna održavaju izbori za Evropski parlament, a na njima će prvi put moći da učestvuju i stariji maloletnici, odnosno mladi od 16 i 17 godina. To znači da će u Nemačkoj pravo glasa imati oko milion ljudi više.
Pre vodeće države Evropske unije, pravo glasa za mlađe od 18 godina uvele su još četiri države članice: Belgija, Austrija, Grčka i Malta.
U Srbiji se pravo glasa dobija sa navršenih 18 godina, ali je i ranije bilo predloga da se zakonski prag spusti na 16. Međutim, u zemlji u kojoj ogroman deo biračkog tela čine penzioneri – da li spuštanje starosne granice za dobijanje prava glasa ima svrhu?
Koliko mlađih bi moglo da glasa
Prema popisu stanovništva rađenom 2022. godine, u Srbiji je u tom trenutku bilo ukupno 269.339 mladih starosti između 15 i 18 godina. Da se ovom uzrastu, hipotetički, omogućilo pravo glasa na predstojećim lokalnim izborima u junu, izvesno je da bi se broj upisanih u birački spisak povećao za 200 do 300 hiljada glasača. Naravno, pod pretpostavkom da za dve godine nije došlo do drastične promene ovog broja.
Sa druge strane, isti popis je pokazao da starijih od 65 godina ima gotovo milion i po na teritoriji Srbije. Ako u to uključimo i populaciju od 60 godina naviše, broj se povećava za još 500 hiljada. Dakle, kada uporedimo ovaj broj sa brojem mladih od 15 do 18 godina, vidimo da penzionera i ljudi pred penzijom ima oko 7 puta više.
Tinejdžere politika baš i ne interesuje
Osim što ih nema mnogo, tinejdžere politika – i ne interesuje preterano. Šesnaestogodišnja Marta iz Beograda kaže za „Vreme“ da ne bi volela da se starosna granica za izlazak na izbore spusti.
„Iskreno, u ovim godinama niko ne razmišlja o politici. Tinejdžeri su naivni i verovatno bi dali glas prvoj osobi koja im ponudi glupost koja im odgovara“, kaže Marta.
Ovakav stav ne iznenađuje ako uzmemo u obzir to da su i mnogi mladi ljudi koji imaju pravo glasa politički apstinenti. Jedna anketa sprovedena pred decembarske izbore buknula je na društvenim mrežama zbog toga što je većina mladih ispitanika na pitanje da li će na izbore izaći, rekla – ne. Naravno, odgovori su bili dosta slikovitiji, a najviše prašine je podigao odgovor jedne devojke koja je rekla da je „baš briga“.
Mladi kasno uče šta je demokratija
Naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže za „Vreme“ da je zainteresovanost mlađe populacije za političke procese i izlazak na izbore, generalno, niska.
„Teško je proceniti dok ne dođete u poziciju da navedete mlade da zaista glasaju, ali kod nas socijalizacija u političku zajednicu dolazi u nekim dosta kasnijim godinama. Slažem se da bi spuštanje starosne granice za izlazak na izbore pozitivno uticalo na bolju socijalizaciju u političku zajednicu i da se mladi što pre uključe u politički život, da ih obrazujete kao građane i slično“, ističe Bursać.
Međutim, on dodaje da problem ne leži u samom biračkom pravu, već u načinu na koji se celokupno društvo obraća mladima u politici.
„Navešću jedan primer: predmet Ustav i prava građana u školi koji objašnjava političke, demokratske procese, prava i slobode građana, mladi dobijaju u četvrtoj godini. Neki od nas su već glasali i pre nego što su dobili predmet koji im objašnjava šta je glasanje i za šta glasaju. Mislim da je poprilično kasno obrazovati decu za demokratiju sa 18 ili 19 godina“, ukazuje Bursać.
Ne bi uticalo na političke poruke
Na pitanje da li bi eventualno spuštanje starosne granice na 16 godina dovelo do promena poruka koje se šalju u izbornoj kampanji, a koje se mahom obraćaju penzionerima kao dominantnom delu biračkog tela, naš sagovornik kaže da to nije verovatno.
„Zbog niske izlaznosti u mlađim kohortama populacije verovatno se ne bi značajno menjale poruke u kampanjama, jer oni bi činili samo nekoliko procenata biračkog tela. Verovatno bi neke političke partije prilagodile deo svojih kampanja, ali to ne bi značajno uticalo na celokupni narativ kampanje“.
Postoji i prepreka u Ustavu
Bursać objašnjava da se neke zemlje opredeljuju da omoguće mlađima od 18, odnosno starijima od 16 da glasaju na lokalnim izborima, smatrajući da je dobra vežba da se na taj način socijalizuju u političku zajednicu i uključe u politiku, ali ukazuje da u Srbiji za tako nešto postoji ustavna prepreka.
„Što se tiče konkretno Srbije, tu postoji ogroman problem sa bilo kakvom korekcijom biračkog prava, a to je što je ona ustavno definisana uz koncept punoletstva, odnosno 18 godina starosti. Da bi se menjao Ustav potrebna je dvotrećinska većina u Skupštini i uz to nacionalni referendum, što je nešto što jako odbija većinu političkih stranaka da se uopšte bave ovim pitanjem“, kaže analitičar.
Iako je bilo određenih inicijativa, on smatra da je ustavna prepreka dovoljna da obeshrabri bilo koga da krene direktno u to pitanje.
„Pogotovo jer se tiče jednog malog dela populacije i nije izvesno da bi to donelo velike političke dobitke“, zaključuje Bursać.
