Smrt u Barajevu: Propusti koji se godinama talože

Zbog tragedije u domu za stare, koji se nalazi u selu Veliki Borak u beogradskoj prigradskoj opštini Barajevo, uhapšene su tri osobe, bračni par G. I. i A. I, te njihov sin M. I, koji su bili vlasnici i odgovorna lica doma.

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja saopštilo je da je u ovoj ustanovi izvršen vanredni inspekcijski nadzor, kao i da se za sada zna da je u trenutku nesreće dom imao važeću licencu za rad, prenosi Nova ekonomija.

I pored toga, inspektori socijalne zaštite su odgovornom licu doma zabranili rad.

Ovaj dom je zaista imao licencu za rad kao što je Ministarstvo i navelo, ali se u domu isto tako nalazilo petoro korisnika više od onog broja za koji je dom i dobio dozvolu – 34 umesto 29.

Kako je Ministarstvo za socijalna pitanja navelo, najverovatnije se radi o podmetnutom požaru koji je izazvao korisnik ovog doma.

Prema podacima dostupnim na sajtu Narodne banke Srbije, tekući račun koji u banci ima Dom za smeštaj odraslih i starijih „Ivanović“ u Velikom Borku u opštini Barajevo je blokiran punih pet godina, od 20. januara 2020. godine i iz te blokade, do danas, nije izašao.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nemanja Starović, kazao je da resorno ministarstvo utvrđuje sve činjenice koje su dovele do izdavanja licence za rad, koja je inače izdata u junu mesecu 2021. godine.

Niz nepravilnosti u Domu

Tragedija u Barajevu pokrenula je lanac odgovornosti i otvorila pitanje čiji su propusti doveli do tog da ovaj dom, uprkos silnim nepravilnostima, dobije licencu za rad.

Nadežda Satarić, dugogodišnja socijalna radnica i predsednica Upravnog odbora udruženja „Snaga prijateljstva – Amity“, koji su još 1999. godine osnovali socijalni radnici i psiholozi kako bi unapredili taj sistem u Srbiji, kaže za „Vreme“ da odgovornost za izdavanje licenci za rad domovima za smeštaj odraslih i starih lica ima Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

„Dom u Barajevu je nekako ispunio uslove za dobijanje licence, iako je tu bilo brojnih nepravilnosti. Prvenstveno, ovakve ustanove moraju da ispunjavaju uslov koji se tiče pristupačnosti lokacije. Do pomenutog doma u Barajevu se teško dolazi, jer put nije ni asfalt, ni makadam, pa čak ni kamen, već- kaldrma”, započinje Satarić.

Nedopustivo je da put do jednog ovakvog objekta bude takav, jer je gotovo nemoguće bilo doći do lokacije kada padne kiša. Stvarala se kaljuga. Time je već prekršen jedan uslov za dobijanje licence, veoma važan zbog samog pristupa sanitetskim vozilima objektu, ali i zbog pristupačnosti osobama sa invaliditetom.

„Protivpožarna zaštita je takođe bila u lošem stanju, a pitanje je i koliko je osoblje bilo obučeno da postupa u ovakvim situacijama. Nadležni organi su saopštili da je licenca bila falsifikovana, a imamo i podatak da je račun za poslovanje ovog poslodavca bio godinama blokiran. Tu vidimo da su zakazale nadležne službe, koje međusobno ne sarađuju, a njihovi zaposleni očigledno ili ne znaju da prepoznaju falsifikovanu licencu ili dokumenta gledaju ovlaš”, priča socijalna radnica.

Sama činjenica da je u domu bilo više lica nego što je predviđeno dozvolom za rad, korisnike je dovelo u neposrednu opasnost. Upitno je jesu li zaposleni postizali da svakom korisniku posvete dovoljno vremena i pružaju im adekvatne usluge.

Preko 150 domova izgubilo licencu

U Srbiji je, prema poslednjim podacima Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, izdato 277 licenci za poslovanje privatnih domova za stara i odrasla lica.

U poslednjih 10 godina i više, tačno 157 ovakvih privatnih ustanova je izgubilo licencu.

Neke od njih su, uprkos tome, nastavile da rade, kao da se ništa nije desilo.

„U poslednjih 10 godina je bilo 157 rešenja za zabranu rada ovih ustanova. Tu su u pitanju objekti koji su zvanično prijavljeni kao dnevni boravci ili hosteli, a ne kao ustanove socijalne zaštite. Onda, po pozivu građana, bilo korisnika domova ili njihovih najbližih, dođe inspekcija”, tvrdi Satarić.

Dolazak inspekcije, ipak, nije uvek b značio i zatvranje ovih ustanova. Nekada bi, kaže Satarić, vlasnici plaćali novčane kazne i nastavljali po starom. Inspekcija ne sprovodi redovnu kontrolu domova za smeštaj starih lica, već to rade isključivo na poziv.

„To je još jedan veliki problem, ali na nivou države nema dovoljno zaposlenih inspektora da bi mogla da se obavlja redova kontrola. Ima oko 1.000 subjekata koje treba da nadziru, a zaposlenih ima 20-ak”.

Udruženje Amity se, između ostalog, bavi unapređenjem prava i uslova za život starijih osoba. Pratili su situacije u domovima širom zemlje, a situacija je šarolika.

„Ima dobrih domova, sa divnim, kvalifikovanim osobljem i gdse su ispunjeni svi uslovi za rad. Ipak, tu su i oni, gde korisnici bivaju zanemareni, a osoblja nema dovoljno ni da im pomognu u održavanju higijene”.

Nije prvi slučaj

Ne tako davno, u novembru prošle godine, izbio je požar u domu za stare u Vojki kod Stare Pazove, koji nije imao dozvolu za rad, i u njemu su poginule dve osobe.

Za taj starački dom je utvrđeno da nije imao dozvolu za rad a njegovi štićenici su bili smešteni u objektu koji nije ispunjavao uslove za smeštaj starih i bolesnih. Posle požara, policija je privela dve osobe zbog sumnje da su počinili teško delo protiv opšte sigurnosti.

Nadležni su domu u Velikom Borku posle tragedije oduzeli licencu i najavili pojačanu kontrolu i nadzor objekata namenjenih za tu svrhu te promenu propisa za dobijanje licence za rad.

I na tome se uglavnom završi. Nakon pronalaženja odgovornih lica i kontrole štete, sistem ostaje isti- disfunkcionalan i bez ikakve kontrole.