Sve je više maloletnika koji preko omladinskih zadruga zarađuju svoj prvi novac. Veliki broj mladih, iako nisu socijalno ugroženi, žele na taj način da steknu raznovrsna iskustva kod različtih poslodavaca. I da sebi mogu da kupe ono što roditelji ne mogu, ili ne žele, da im priušte.
Ipak, problem je što poslodavci pribegavaju privremeno-povremenim ugovorima ili ugovorima preko Omladinske zadruge, da bi zaobišli visoke poreze i doprinose.
Podaci Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) govore da je nepunih 10 odsto mladih zaposlenih u 2025. godini imalo ugovor sa nekom omladinskom zadrugom koje imaju sve veću ponudu poslova za mlade.
Deklarisanje robe, bioskopi, knjižare
Direktorka omladinske zadruge „Bulevar“ Breda Milić kaže za „Vreme“ da je ponuda poslova posredstvom omladinskih zadruga godinama unazad veoma dobra i da ne očekuje da će se smanjivati.
Najčešće se nude poslovi na deklarisanju robe, rad u magacinima, bioskopima i knjižarama, fizički poslovi kao što su utovar i istovar različite robe. Takvi poslovi se nude doslovno na dnevnom nivou.
„Vrlo je aktuelan rad na Aerodromu ‘Nikola Tesla’ na pomoćnim poslovima i rad u restostoranima, i to su poslovi koji se nude svakog dana“, kaže Milić
Svakodnevno nisu u ponudi administrativni poslovi, za koje je potrebno da mladi koji žele da ih obavljaju poseduju vozačku dozvolu, poznaju rad u programu Excel, da su studenti i da mogu da rade puno radno vreme. Takvi poslovi su uglavnom za one koji studiraju na privatnim fakultetima ili su pri kraju studija.
„Mladi nisu probirljivi kada su poslovi u pitanju, alii m je važno da mogu da planiraju radno vreme. U proteklih nekoliko godina su se pojavili i poslodavci koji izlaze u susret mladima i prave raspored prilagođen njihovim obavezama. Postoje mnogobrojni poslovi koji mogu da se rade dva, tri ili četiri puta nedeljno. Takođe, ti poslovi mogu da se rade u smenama po četiri, šest ili osam sati, pre ili posle podne, u skladu sa željama i mogućnostima mladih“, kaže Milić.
Prilagodljivo radno vreme
Svake godine sve je više maloletnika koji hoće i mogu da rade posredstvom omladinskih zadruga. Njih je privuklo što mogu da rade samo vikendom, ili da samo jedan dan u sedmici, pa tako radnim danima mogu da idu u školu.
Milić objašnjava da je, da bi maloletnici mogli da budu angažovani posredstvom omladinske zadruge, neophodno da imaju dokument sa matičnim brojem, bilo da je reč o ličnoj karti, pasošu ili izvodu iz matične knjige rođenih.
Pored toga moraju da imaju uverenje iz škole da su učenici i saglasnost jednog roditelja ili staratelja.
„Maloletnici ne smeju da rade na pozicijama sa povećanim rizikom, pa naša omladinska zadruga takve poslove i nema u ponudi“, kaže Milić.
Sve više maloletnika traži posao
Ističe da je oduševljena sve većim brojem malotenih lica koji žele da rade.
„Zakon to dozvoljava od 15. godine. U 2025. godini zabeleženo je izuzetno povećanje broja maloletnih ljudi kojima je prvo radno angažovanje bilo posredstvom omladinske zadruge“, kaže Milić.
Ističe da su mladi i dobri učenici i sjajni radnici i da mnogi, iako nisu socijalno ugroženi, žele da steknu različita iskustva kod različtih poslodavaca.
„Oni uspevaju da školu usklade sa poslom i da nije tako, sigurno ne bi prihvatali posao“, kaže Milić.
Neko radi zbog para, neko zbog radne biografije
Prosečna cena po satu za poslove koji mladi obavljaju je između 400 i 500 dinara, a dnevnice su između 4.000 i 5.000 dinara za lakše, pomoćne poslove.
„Postoje i niže satnice, ali su u pitanju vrlo atraktivni poslovi u centru grada sa fleksibilnim radnim vremenom kakve mladi vole. Mladi koji rade takve poslove jednostavno ne traže bolje plaćene poslove jer im je na poslu dobro, svesni su da u CV mogu da napišu šta su radili i znaju da će to umeti da cene budući poslodavci“, kaže Milić.
Motivi su im različiti: ili, dakle, zbog radne biografije, ili da bi platili školarinu i neke svoje troškove, a ima i onih koji žele da ostave utisak na svoje roditelje koji imaju dovoljno novca, ali kojima žele da pokažu da i oni mogu da zarade.
„Sa uslovima rada mladi su upoznati pre početka rada. Nastojimo da im poslovi budu relativno blizu mesta stanovanja, da ako je moguće koriste samo jednu liniju gradskog prevoza. Bude im predočeno šta se od njih očekuje na poslu i oni nemaju nejsnoća pre nego što počnu da rade. Opredeljuju se na osnovu toga koliko im je posao blizu, kolika je cene rada i na osnovu vrste posla“, zaključuje Milić.
Veliki broj mladih radi „na crno“
Programska menadžerka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Gordana Adamov kaže da je prema podacima te organizacije nepunih 10 odsto mladih zaposlenih u 2025. godini izjavilo je da ima ugovor sa omladinskom zadrugom.
„Procenat mladih koji imaju takve ugovore je mali u odnosu na one koji imaju govore na određeno ili neodređeno vreme, kojih je oko 66 odsto. Zabrinjava što je u 2025. godini 12 odsto mladih navelo da je radilo na crno“, upozorava Adamov.
Navodi da je istraživanje KOMS-a iz 2025. godine pokazalo da je sveukupno oko 42 odsto mladih imalo iskustvo s radom posredstvom omladinske zadruge i da većina njih to iskustvo ne ocenjuje ni pozitivno, ni negativno, već neutralno.
„Generalno primećujemo da veliki broj poslodavaca neretko pribegava alternativnim načinima da reguliše radni odnos mladih ukoliko ne žele da im radnici rade ‘na crno’. Oni zbog visokih poreza i doprinosa, posebno manje iskusnim kadrovima kakvi su mladi ljudi, pribegavaju privremeno-povremenim ugovorima ili ugovorima preko omladinske zadruge, baš da bi zaobišli visoke poreze i doprinose. To automatski znači i manja primanja za mlade“, kaže Adamov.
I pozitivna i negativna iskustva
Kada su u pitanju omladinske zadruga, mladi dele i pozitivna i negativna iskustva. „Oni potpisuju ugovore sa omaldinskom zadrugom koja posreduje između mladih i poslodavaca. Tu je suštinski najznačajnije pitanje radnog staža, jer u toj opciji takvo angažovanje nije isto što i ugovor o radu. Takođe, pored problema sa niskim primanjima za mlade tu je i problem previsokih poreza i doprinosa koje poslodavci, koji možda i žele da zaposle nekoga na puno radno vreme, to ne mogu da učine zbog tih razloga“, kaže Adamov.
Zato je KOMS u 2025. godini razvio Belu knjigu omladinske politike, sa 50 preporuka za unapređenje položaja mladih.
„Jedna od preporuka je i uvođenje poreskih olakšica za poslodavce koji žele da zaposle mlade između 15 i 30 godina, koji i inače spadaju u društveno ugroženu kategoriju, i da im se tako omoguće dobri uslovi za rad, te da ne prihvataju rad ‘na crno’“, zaključuje Adamov.
