Postoji mogućnost integracije nuklearne energije u postojeći prenosni sistem Srbije, ali ne u bliskoj budućnosti, već za 15 do 20 godina, kaže ministarka Dubravka Đedović Handanović
Srbija je dobila prvu tehničku studiju o primeni nuklearne energije u mirnodopske svrhe, a ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović navodi da se razmatraju dve opcije: tradicionalne nuklearne elektrane i mali modularni reaktori koji su u svetu sve više u fokusu.
Prethodno je, u maju ove godine, generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio da je energetski kolaps koji je Evropa dožiovela ovog proleća pokazao nužnost velikih skladišta koja treba da podrže rastuće količine električne energije iz obnovljivih izvora.
Đedović Handanović sada ističe da tradicionalne nuklearke pružaju ekonomske prednosti, dok mali modularni reaktori nude veću fleksibilnost, mogućnost modularnog proširenja i niže početne investicione troškove.
„Jedna tehnologija tehnički i tehnološki još nije potvrđena. To su mali nuklearni reaktori koji su još u razvoju. Imamo komercijalne nuklearne elektrane koje nude ekonomiju obima, dok mali modularni reaktori nude fleksibilnost, modularnost i nude niže investicione troškove“, navela je Đedović Handanović za RTS.
Integracija nuklearne energije u postojeći sistem tek za 15 do 20 godina
Đedović Handanović istakla je da je studija je pokazala da postoji mogućnost integracije nuklearne energije u postojeći prenosni sistem Srbije, ali ne u bliskoj budućnosti, već za 15 do 20 godina.
Izgradnja po fazama
Priprema za izgradnju nuklearnih objekata zahteva ispunjavanje određenih faza prema smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju, koje traju od pet do sedam godina. Tokom tog perioda potrebno je sprovesti dodatne studije i analize, kao i formirati telo koje će upravljati razvojem nuklearnog programa.
„Te faze traju, prva i druga konkretno, negde između pet i sedam godina. Oko njih treba da se završe dalje dodatne studije i analize, ali i da se formira telo koje će se baviti razvojem nuklearnog programa. Mi smo trenutno upravo u formiranju takvog tela unutar Ministarstva rudarstva i energetike, naravno sa predstavnicima naučnih instituta ali i drugih institucija koje mogu doprineti ovakvom jednom poduhvatu“, rekla je Đedović Handanović.
Precizirala je da se to, pre svega, odnosi na obuku stručnih kadrova, uz procenu da će ceo taj proces koštati oko 30 miliona evra.
Đedović Handanović je istakla da je obuka stručnih kadrova ključni deo strategije.
„Na kraju ovog perioda biće doneta odluka o izboru tehnologije i partnerima sa kojima će Srbija sarađivati“, navela je ona.
Intenzivna saradnja sa Rusijom
Rusija je u maju istakla da je spremna da ponudi Srbiji kompletan spektar rešenja: od nuklearnih elektrana male snage do energetskih blokova velike snage.
Još u aprilu 2019. godine, na međunarodnoj konferenciji o nuklearnoj tehnologiji AtomExpo u Sočiju, Srbija je potpisala dva memoranduma sa Rosatomom.
Saradnja sa potencijalnim partnerima
Partneri Srbije u razvoju nuklearne energije još nisu definitivno izabrani. Francuska kompanija EDF radi na prvoj tehničkoj studiji, a Srbija ima i ugovor o saradnji sa francuskom vladom za rane faze pripreme programa.
„Francuska ima izuzetno veliko iskustvo jer oko 70 odsto svoje energije proizvodi u nuklearnim elektranama i upravlja velikim brojem takvih postrojenja. To je dragoceno znanje koje mogu preneti zemlji u razvoju, kao što je Srbija. Međutim, kada pričamo o izgradnji nuklearnih elektrana, Francuska dugo iste nije gradila. Veliko iskustvo sa nuklearnom energijom, imaju i Južna Koreja, Rusija.Mi nameravamo sa Južnom Korejom da potpišemo jedan sporazum o saradnji koja se tiče obe vrste tehnologije i to u naredna dva meseca, tako da mislim da ćemo sebi dati priliku da razmatramo saradnju sa partnerima iz različitih zemalja“, rekla je Đedović Handanović.
Peticija i brojni zahtevi institucija i stručnjaka traže da se Nacrt zakona o dobrobiti životinja povuče. Svi upozoravaju da ovaj Nacrt otvara vrata masovnim ubistvima pasa i mačaka
Grad Beograd duguje zaposlenima u Apotekarskoj ustanovi Beograd pet plata, njihov problem nije bio na dnevnom redu poslednjih šest sednica, a neće biti ni na septembarskoj. Gradonačelnik Šapić i ministar Lončar ćute
Auto-moto savez Srbije saopštio je da se na graničnom prelazu Batrovci čeka i do šest sati, dok na Horgošu i Kelebiji čekanja iznose od 60 do 120 minuta. Na ostalim prelazima nema zadržavanja.
Posada aviona donela niz pogrešnih odluka koje su dovele do udarca repa aviona o travnatu podlogu, a potom i u antenu van piste, piše u izveštaju Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju o istrazi udesa aviona na letu za Diseldorf u februaru 2024. na Aerodromu Nikola Tesla
Porodice žrtava u Duboni i Malom Orašju ostavljene su na cedilu, kako ekonomski tako i psihološki. Tako su ovi, prvenstveno emotivno, ranjeni ljudi dopali šaka medija koji izgleda ne brinu o tome šta bi moglo da im se dogodi
Vučićev režim ima dva tipa batinaša – one sa krimi-biografijama i one kojima je partija jedina biografija. Šta drugo da rade osim onog što im se kaže? Ali, to bi isto radili i za drugog gazdu, bez problema
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
