Neke strane radnike na izgradnji izložbe Ekspo 2027 poslodavaci su obmanuli tvrdeći da je „beli karton“ koji su im dali zapravo radna dozvola
Dok predstavnici vlasti u javnosti govore o stotinama miliona evra koji se ulažu u izgradnju Ekspa, priče nekih stranih radnika otkrivaju sumorniju realnost.
Kroz svedočanstva onih koji su radili na gradilištu ovog nacionalnog projekta i tragom inspekcijskih zapisnika i sudskih postupaka, Ivana Milosavljević u tekstu za CINS otkriva kako pojedini inostrani radnici postaju žrtve rada na crno.
Jusuf Firat Baran je privodio kraju svoj posao na izgradnji dve vile u Crnoj Gori, kada ga je pozvao prijatelj.
„Trebaš nam, dođi u Beograd i radićemo zajedno“, seća se Jusuf telefonskog razgovora.
Srpska firma Antares construction, za koju je, kako kaže, njegov prijatelj radio, dobila je posao kao jedan od građevinskih podizvođača u okviru Ekaspa.
Svetsku izložbu vlast vidi kao razvojnu šansu Srbije. Zemlja ulaže milijarde dinara, a kompleks se ubrzano gradi.
Jusuf navodi da nije mnogo oklevao: znao je da bi sa svojim iskustvom i znanjem mogao da dogovori bolje plaćen posao na gradilištu. Uz to govori i engleski jezik, što bi na velikim projektima trebalo da bude prednost.
Ubrzo je ušao u pregovore.
Jusuf je pristao da preko firme u Turskoj, u kojoj bi bio zaposlen, prima minimalac, a ostatak „na ruke“. Kako kaže, iz firme su rekli da će mu obezbediti pozivno pismo za ulazak u Srbiju i radnu dozvolu.
Pristao je, ali nije ni sumnjao da neće sve biti baš tako.
Po dolasku u Beograd, Jusuf kaže da je firmi nakratko predao pasoš. Firma je trebalo da prijavi njegovo boravište i kao potvrdu toga dobio bi takozvani „beli karton“. Kako je ispričao za CINS, rečeno mu je da bi to trebalo da bude dovoljan dokaz da Jusuf legalno radi dok čeka na radnu dozvolu.
„Rekli su nam da je srpska birokratija spora.“
Jusuf je krenuo sa radom.
Firma ga je, kako navodi, postavila za jednog od šefova na gradilištu. Njegov zadatak bio je da radnicima tumači projektne nacrte, da proverava da li ima grešaka u izgradnji, kao i da vodi evidenciju o broju radnih sati.
Sa svojim timom radio je na izgradnji jedne od ukupno 11 stambenih zgrada u Ekspo kompleksu.
Posao, objašnjava, nije išao glatko. Rokovi su bili tesni, a od njih se zahtevala preciznost.
„Nisu prihvatali grešku ni od pola centimetra.“
Na Ekspu je radio oko tri meseca kada je početkom februara 2025, nenajavljeno, na gradilište došla republička inspektorka rada, seća se Jusuf:
„Egipćani, Peruanci, Arapi, koji su radili za druge podizvođačke firme su u panici pobegli sa gradilišta. Mi smo ostali.“
Jusuf nije razumeo šta inspektorka traži. Radnici su pozvali Emrulaha Kaju, prevodioca koji je takođe radio za Antares construction i koji je gotovo svakodnevno bio na gradilištu.
„Inspektorka me je pitala ’ko radi ovde, za koga radite, da li imate dozvole’.“, kaže prevodilac Emrulah za CINS i dodaje da je odgovarao na njena pitanja.
U zapisniku koji je inspektorka sačinila, a do kojeg je CINS došao, piše da je na gradilištu tog dana zatekla 26 radnika firme Antares construction koji nisu imali radne dozvole. Među njima su bili i Jusuf, kao i sam prevodilac Emrulah.
Nakon posete inspektorke, nastala je tenzija u firmi.
Kolege iz firme koje su tog dana radile sa Jusufom pitale su ga zašto nisu pobegli kad su videli da inspektorka dolazi.
„Sine, zašto bismo bežali? Nama je dat beli karton, mi smo legalni“, seća se Jusuf svoje reakcije.
Jusuf navodi da do tog dana nije znao da zapravo radi na crno.
„Rekli su nam da je ’beli karton’ koji imamo potvrda da smo legalno tu“, objašnjava Jusuf za CINS.
Advokatica Ivana Cvetković objašnjava da je beli karton samo prijava prebivališta i da svaki stranac koji uđe u Srbiju, bilo da dolazi da radi ili turistički, mora da se prijavi.
„Poslodavci kažu ‘evo vam beli karton, imate radnu dozvolu’, ali to nije isto“, navodi Cvetković za CINS.
Kompletan tekst pročitajte na sajtu CINS-a.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ preporučio je da se nekoliko dana pred povratak u školu deca postepeno vraćaju na uobičajeno vreme ustajanja i odlaska na spavanje kako bi se blagovremeno vratila u školsku rutinu
Ukupni prihodi su u 2025. godini firmi koje se bave predškolskim obrazovanjem su bili 50 odsto viši nego 2023. godine. Broj zaposlenih je povećan za 16,5 odsto, dok je dobit porasla gotovo 64 odsto
U redakcijama N1, Nove S, Danasa i Radara je „sumorno“ i „paranoično“. Neki iščekuju smene urednika, neki „instrukcije“ za rad, a neki se nadaju da je do izbora ipak premalo vremena za glajhšaltovanje
Srbija decenijama čeka most na Adi Huji, kao alternativu Pančevačkom mostu. Predviđen je još 2003. godne, a pompezno ga je 2019. najavio Goran Vesić. Šta će umeđuvremenu biti sa Pančevcem?
Najmanje jedna osoba je poginula, a pet je povređeno u pucnjavi koja se dogodila jutros na severu Švajcarske, saopštila je kantonalna policija Argaua, prenosi Rojters
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
