Francuska kompanija Ežis, koja je neslavno radila nadzor Železničke stanice u Novom Sadu, sada po nalogu države propituje kako Srbija može da napravi atomsku centralu. „Ako budemo imali sreće, možda nas to ne bude koštalo života naših građana“, navodi profesor nuklearne fizike Miodrag Krmar
Miodrag Krmar, profesor nuklearne fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, upozorava da je država dala francuskoj kompaniji Ežis – koja je nadzirala radove na železničkoj stanici u Novom Sadu – da razmatra eventualnu gradnju atomske centrale u Srbiji.
„Ministarstvo rudarstva i energetike jeste poverilo kompaniji Ežis da zajedno sa francuskom korporacijom EDF napravi preliminarnu tehničku studiju za razmatranje primene nuklearne energije u Srbiji“, piše Krmar u novom broju „Vremena“.
Njegov tekst je odgovor na čudnovati demanti Ministarstva na radniji tekst u „Vremenu“ o ovoj temi.
Poslovi kompanije Ežis u Srbiji
Kako je „Vreme“ ranije pisalo, kompanija Ežis je upletena u poslove oko izgradnje koja je dovela do najmasovnijih studentskih protesta u istoriji Srbije – kao član šestočlanog konzorcijuma, Ežis je radio nadzor u ovom poslu.
Štaviše, upravo je inženjerka iz Ežisa potpisala dokument da su se „stekli uslovi za otvaranje krila B za korišćenje putnika.“ I taj dokument smo ekskluzivno objavili.
Potpisan je u građevinskom dnevniku 4. jula 2024. godine, samo dan pre nego što stanica pompezno otvorena.
Uprkos svemu tome, država je ovog januara produžila ugovore Ežisu i drugim da i dalje nadziru radove na prugi.
Uz sve to, Ministarstvo rudarstva i energetike angažovalo je upravo Ežis da izradi – tehničku studiju o primeni nuklearne energije u Srbiji.
Reč je o projektu koji će biti gotov u narednih mesec dana i njegova je vrednost samo 120.000 evra. No, njegove će posledice u budućnosti vredeti milijarde i milijarde evra.
Ežis, prema projektnom zadatku, priprema studiju o troškovima, lancu snabdevanja, partnerima, kao i različitim dostupnim tipovima nuklearne tehnologije na tržištu i pridruženim kompanijama koje razvijaju ove tehnologije, kao i broju postrojenja u svetu (izgrađenim, u izgradnji, najavljenim, planiranim).
Ključni zadatak je da identifikuje do osam konvencionalnih nuklearnih tehnologija za koje se smatra da su podudarne sa potrebama Srbije, mada je Ministarstvo tražilo da se uzmu u obzir i takozvani mali modularni reaktori.
Odluku o dodeli ugovora, kao i projektnog zadatka, Ministarstvo je donelo još 13. septembra 2024, a to je čak dva meseca pre nego što je ukinut Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. Ukidanje ovog zakona, u našoj javnosti dobro poznatog kao Moratorijum, dogodilo se u nizu čudnih okolnosti.
Demanti Ministarstva
Nakon što je „Vreme“ o tome pisalo, usledio je demanti iz Ministarstva rudarstva i energetike.
Neprimereno je, kako kažu, dovesti čitaoce u zabludu nagoveštavanjem da je sprovođenje Preliminarne tehničke studije radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije u Srbiji nezakonito sprovedeno ubrzano i to dva meseca pre ukidanja moratorijama na izgradnju nuklearnih elektrana, bez obaveštavanja javnosti i javnih rasprava.
To što je „Vreme“ podsetilo na ulogu Ežisa u nadzoru železničke stanice takođe je „neprimereno“, smatra Ministarstvo. „Ovim se jasno i nedvosmisleno insinuira nesreća i tragedija, što nije u skladu ni sa jednim kodeksom profesionalnog medijskog izveštavanja“, tvrde.
Srbija već na drugoj etapi
No profesor Krmar sada pojašnjava da je Srbija izgleda u poodmakloj fazi planiranja nuklearne elektrane.
„Predsednik nam je u martu prošle godine iz Brisela saopštio da nama nuklearna energija treba, čak se u prvi mah odlučio za četiri modularna reaktora“, piše on i podseća:
„Krajem septembra prošle godine nam se u nekom glasilu pojavila naša ministarka rudarstva i energetike ispred neke komandne table i gomile monitora i izjavila: ‘Francuzi će nam pomoći oko nuklearki, EDF je najbolji partner’.“
„Dakle, predsednik i ministarka su nam uštedeli barem deset godina i nežno nas proveli kroz prve dve faze realizacije nuklearnog projekta, a da to nismo ni primetili“, piše Krmar i zaključuje:
„Način na koji su nam započeli nuklearni program i odabrali strateške partnere nije žurba. Pre bi se moglo reći da je to srljanje. Ako budemo imali sreće, možda nas to ne bude koštalo života naših građana.“
„No, žurba sa kojom smo uvedeni u ovu priču, bogata koruptivna istorija kompanije Ežis i sada već sasvim izvesna nesposobnost francuskih firmi da sagrade nuklearnu elektranu u predviđenom roku i za ugovorenu cenu unapred nagoveštavaju nepotreban utrošak teških milijardi, koje će pasti na leđa naših poreskih obveznika.“
Došlo je do sukoba u Užicu između građana i pristalica SNS-a koji očekuju dolazak Vučića. Za te potrebe, sklonjen je i vladika Justin. Miloš Vučević tvrdi da je policija napadnuta hladnim oružjem
Tužilac za ratne zločine Bruno Vekarić demantovao je tvrdnje koje poslednjih dana kruže medijima i društvenim mrežama – da je Aleksandar Vučić pomagao u potrazi za Ratkom Mladićem i da je upravo Vekarić razotkrio njegove navodne aktivnosti. „To jednostavno nije tačno“, rekao je tužilac
Šta god Aleksandar Vučić zbilja mislio o Ratku Mladiću, verovatno nije srećan što je ovaj umro baš pred izbore. Sada se vlasti uzdaju u „želje porodice“ koja bi mogla da „poželi“ skromnu sahranu u najužem krugu
Ministar pravde Nenad Vujić rekao je da je Srbija spremna da preuzme telo Ratka Mladića i da će poštovati želje njegove porodice
Evropska komisija je naglasila da glorifikacija osoba osuđenih za ratne zločine nije u skladu sa temeljnim evropskim vrednostima i da takvoj praksi nema mesta ni u državama članicama EU niti u zemljama kandidatima za članstvo
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
