Država nudi povećanja plata, ali nedovoljna. Ove sedmice zato prosvetni radnici odlučuju da li polugodište počinje na vreme ili se ide u štrajk
Nastavnici ovog ponedeljka (13. januar) idu na još jedan sastanak sa Vladom Srbije, nakon čega će verovatno odlučiti da li će nastaviti štrajk.
Da bi škole mogle da počnu da rade idućeg ponedeljka (20. januara), iz Vlade Srbije moraju već u četvrtak (16. januara) da donesu uredbu o novim platama prosvetara.
„Rok koji imamo i mi i Vlada Srbija da odlučimo o pregovorima je taj četvrtak“, kaže za „Vreme“ Dobrivoje Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika. „Naše članstvo će već sutra dati odgovor šta misli o ponudi, nakon novog sastanka sa Vladom.“
Pred nove pregovore sa državom, Marjanović kaže da, pored zahteva o povećanju zarada, postoji još jedan veliki problem – pritisak na nastavnike.
„Direktori škola vrše ogroman pritisak na prosvetne radnike da prekinu štrajk“, dodaje on. „Država mora prvo da izađe iz škola, džaba mi pregovaramo ako je na terenu haos.“
Katarina Šćepanović Ostojić iz Foruma beogradskih gimnazija kaže za „Vreme“ da među nastavnicima vlada veliko nezadovoljstvo zbog odnosa države prema njima, ali i ponude koja je stigla.
Šta je do sada ponuđeno
Premijer Srbije Miloš Vučević ponudio je prosvetnim radnicima 9. januara povećanje plate od pet odsto u martu i još pet u oktobru.
Vučević je nakon sastanka ocenio da je postignut pomak u pregovorima, dok su prosvetni radnici naveli da ne znaju hoće li drugo polugodište početi na vreme, 20. januara.
Premijer je dodao da će u januaru 2026. godine i za prosvetne radnike biti povećanje za sedam odsto kao i drugima u javnom sektoru.
Naveo je da će, sa 11 odsto povećanja u januaru 2025. godine, dva povećanja u martu i oktobru i povećanjem u januaru 2026, nastavnicima će biti povećane plate za 31 odsto za 13 meseci.
Prosvetni radnici, pak, zahtevaju ispunjenje zahteva koji su navedeni u Protokolu 2023. godine, koje je potpisala tadašnja premijerka Ana Brnabić – da početna plata nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme bude izjednačena sa prosečnom republičkom zaradom.
Šta su nastavnici odlučili
Pregovori se nastavljaju, a pojavili su se i novi problemi u školama.
„Da li ćemo krenuti 20. januara sa potpunom obustavom rada, sa 30 minuta časova ili ćemo početi normalno da držimo časove, umnogome zavisi od same Vlade Srbije i njihove spremnosti da reše situaciju“, kaže Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika.
Ovaj sindikat ima brojno članstvo – oko 28.000 nastavnika i drugog osoblja, a Marjanović dodaje da je država nasilno prekinula školsku godinu, što je još jedan problem.
„Insistiramo da se veća održe i završi se kako treba sa prethodnim polugodištem“, kaže on. „Ako i pritisci u školama prestanu, to ćemo videti kao pomak.“
Ipak, glavni uslov prosvetara je usklađivanje plate sa republičkim prosekom, a predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika kaže da Vlada Srbije nije do sada ispunila ovaj zahtev.
„Na osnovu prošlonedeljne ponude, nastavnici će se u januaru približiti republičkom proseku po plati za nekoliko hiljada manjka, ali već u februaru će ta razlika biti veća. Mart će opet biti bolji, a u aprilu ćemo ponovo pasti“, dodaje on. „To nama nije prihvatljivo, mora da se donese drugačije rešenje.“
Katarina Šćepanović Ostojić iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da mnogi sindikati nisu anketirali otvoreno svoje članstvo nakon predloga Vlade Srbije za povećanje plata 9. januara.
„Mislim da su nastavnici nezadovoljni i to vidim među svojim kolegama“, kaže ona. „Nadam se da će odluka biti transparentna, odnosno da će prosvetari članovi sindikata dobiti priliku da jasno kažu šta misle, a ne da će sindikat odlučiti bez njih.“
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
