Država nudi povećanja plata, ali nedovoljna. Ove sedmice zato prosvetni radnici odlučuju da li polugodište počinje na vreme ili se ide u štrajk
Nastavnici ovog ponedeljka (13. januar) idu na još jedan sastanak sa Vladom Srbije, nakon čega će verovatno odlučiti da li će nastaviti štrajk.
Da bi škole mogle da počnu da rade idućeg ponedeljka (20. januara), iz Vlade Srbije moraju već u četvrtak (16. januara) da donesu uredbu o novim platama prosvetara.
„Rok koji imamo i mi i Vlada Srbija da odlučimo o pregovorima je taj četvrtak“, kaže za „Vreme“ Dobrivoje Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika. „Naše članstvo će već sutra dati odgovor šta misli o ponudi, nakon novog sastanka sa Vladom.“
Pred nove pregovore sa državom, Marjanović kaže da, pored zahteva o povećanju zarada, postoji još jedan veliki problem – pritisak na nastavnike.
„Direktori škola vrše ogroman pritisak na prosvetne radnike da prekinu štrajk“, dodaje on. „Država mora prvo da izađe iz škola, džaba mi pregovaramo ako je na terenu haos.“
Katarina Šćepanović Ostojić iz Foruma beogradskih gimnazija kaže za „Vreme“ da među nastavnicima vlada veliko nezadovoljstvo zbog odnosa države prema njima, ali i ponude koja je stigla.
Šta je do sada ponuđeno
Premijer Srbije Miloš Vučević ponudio je prosvetnim radnicima 9. januara povećanje plate od pet odsto u martu i još pet u oktobru.
Vučević je nakon sastanka ocenio da je postignut pomak u pregovorima, dok su prosvetni radnici naveli da ne znaju hoće li drugo polugodište početi na vreme, 20. januara.
Premijer je dodao da će u januaru 2026. godine i za prosvetne radnike biti povećanje za sedam odsto kao i drugima u javnom sektoru.
Naveo je da će, sa 11 odsto povećanja u januaru 2025. godine, dva povećanja u martu i oktobru i povećanjem u januaru 2026, nastavnicima će biti povećane plate za 31 odsto za 13 meseci.
Prosvetni radnici, pak, zahtevaju ispunjenje zahteva koji su navedeni u Protokolu 2023. godine, koje je potpisala tadašnja premijerka Ana Brnabić – da početna plata nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme bude izjednačena sa prosečnom republičkom zaradom.
Šta su nastavnici odlučili
Pregovori se nastavljaju, a pojavili su se i novi problemi u školama.
„Da li ćemo krenuti 20. januara sa potpunom obustavom rada, sa 30 minuta časova ili ćemo početi normalno da držimo časove, umnogome zavisi od same Vlade Srbije i njihove spremnosti da reše situaciju“, kaže Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika.
Ovaj sindikat ima brojno članstvo – oko 28.000 nastavnika i drugog osoblja, a Marjanović dodaje da je država nasilno prekinula školsku godinu, što je još jedan problem.
„Insistiramo da se veća održe i završi se kako treba sa prethodnim polugodištem“, kaže on. „Ako i pritisci u školama prestanu, to ćemo videti kao pomak.“
Ipak, glavni uslov prosvetara je usklađivanje plate sa republičkim prosekom, a predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika kaže da Vlada Srbije nije do sada ispunila ovaj zahtev.
„Na osnovu prošlonedeljne ponude, nastavnici će se u januaru približiti republičkom proseku po plati za nekoliko hiljada manjka, ali već u februaru će ta razlika biti veća. Mart će opet biti bolji, a u aprilu ćemo ponovo pasti“, dodaje on. „To nama nije prihvatljivo, mora da se donese drugačije rešenje.“
Katarina Šćepanović Ostojić iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da mnogi sindikati nisu anketirali otvoreno svoje članstvo nakon predloga Vlade Srbije za povećanje plata 9. januara.
„Mislim da su nastavnici nezadovoljni i to vidim među svojim kolegama“, kaže ona. „Nadam se da će odluka biti transparentna, odnosno da će prosvetari članovi sindikata dobiti priliku da jasno kažu šta misle, a ne da će sindikat odlučiti bez njih.“
Izveštavanje kompanije "Informer" o smrtnom slučaju na Filozofskom fakultetu pomera granice zdravog razuma i pakosti, a kamo li Kodeksa novinarstva. Država na mesto nesreće šalje ozloglašenog Marka Krička i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji slovi za Vučićevog lojalistu
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Eutanazija je dozvoljena samo u nekoliko evropskih zemalja. Srbija nije među njima. Koji su argumenti za, a koji protiv prava na dobrovoljnu smrt
Dejan Dragijević i Srđan Janković osumnjičeni su da su ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić
Telo kontroverznog biznismena Milomira Joksimovića zvanog Miša Omega pronađeno je sinoć u stanu u kome je živeo u beogradskoj opštini Palilula
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
